Blog

Ribolovačka rezolucija

Vesna Kapor, Beograd

Onomad, pre navale najavljene jare, i gibanice koju je dobrostiva Angela uveče mezetila, sedimo kolega i ja, srčemo kafu. On je ribolovac. I čitalac. Čita po preporuci, priča ribolovački. Podsećam ga na onu Mešinu: Lovi ribu Ahmete Šabo, loviti ribu je možda najveća glupost, ali prava mudrost u životu je pronaći pravu glupost. Čitao je Mešu, ali to mu promaklo. Odlično, velim, kako bi ovaj čas drugačije dobio smisao? Pričamo o Rezoluciji, o zakonima pred usvajanje, o uzgoju šljiva u Japanu, o šljivki Jorovači iz njegovog sela. Kažem mu da se moj muž mnogo nervira što se ja mnogo nerviram zbog neženskih stvari. Recimo oko Rezolucije. Recimo, kažem mu,  ne mogu da se ne nerviram. Ne podnosim nepravdu iliti selektivnu pravdu.

Jorke, žmirucka, pa kaže, da si ribolovac, imala bi na umu, uvek sledeće. Ribolovac  pusti malu ribu, mamac, keder se zove. To je mamac za kvalitetne i velike ribe. Soma. Smuđa. Štuku. Keder izmiče, beži, grabljivice kruže, taktiziraju. Odmeravaju snagu. Na kraju, keder, ipak, biva uhvaćen. Od mudrije, od snažnije ribe. Vidim, žao mu kedera. Ali, som koga izvuče ribolovac, pretegne. Tako ti je to, kaže. Uvek veliki i grabljivi kruže, traže žrtvu. Plen. Taktiziraju. Keder ponekad i izmakne, oslobodi se i sa udice, izmakne iz grabljivičinog zagriza. Uspe, retko, istina, da izmakne potpuno. Ali, dešava se. To, ti je. Moraš žrtvovati nekog kedera. Da bi izvukao  štuku. Ali, štuka dok grize kedera, ne sluti da joj se smeši sunce ringle. Ili ribolovačke vatre.

Ribolovačka rezolucija, druga verzija

A, imaš i sportski ribolov. Svi pomenuti elementi su prisutni, samo ribolovac posle kačenja mamca, zabacivanja udice, trzanja i izvlačenja ribe, skine ulov i vrati ga u vodu. Pre toga obavezno slikanje, čak i neki poljubac. Časno uzdahne, sedne na kampersku stolicu, i zadovoljan svojim dobrim i  humanim karakterom, pušta pogled niz vodu. Ali, retki su takvi.

Ribolovačka rezolucija, treća verzija

Akteri, ponovo isti. Samo umesto kedera stavljaš veštački mamac.  Velike ribe, zanimljivo, i tad trzaju. I grizu. Ponekad je ulov tako bolji.  Onima koji tako love čini se da je to s tim lažnim mamcima, sigurnije. I manje zahtevno. Međutim, nema tu izazova, nema zadovoljstva. Potraga za kederom, procena, trud oko mamca, onaj trenutak kad moraš da ga pogledaš u oči, zakačiš i zabaciš udicu, osećaj da si ispoštovao sledno, sve metode vekovima usavršavane, nema cenu. Osećaj da si izazvao grabljivice, i da ćeš ih pomoću te male sitne ribe,  pobediti, ima čar čiste pobede. S druge strane, veštački mamci, ti lažni oblici, nekima  čine savest čistijom. Ima tu još sto kerefeka, kaže Jorke. 

Dopunjena ribolovačka, četvrta

Može da se se lovi i dinamitom. To čine brzopleti i oni koji nisu u duši ribolovci.

Još jedna, dopuna, peta

Lovi se i mrežama. To je nečasno. Ni to ne spada u ribolov. To rade grabljivci.

Dopuna šesta

Na jezeru recimo, odlične su veštačke mušice, suve, mokre i nimfe. Pre toga pažljivo se istraži na što trza riba u toj stajaćoj vodi, na koju vrstu insekta, po toj proceni, onda, smišlja se strategija.

Dopuna sedma, ribolovačka

Jorke, kažem, a lov harpunima?
To je drugo, kaže. To su priče za pučinu.

Uglavnom, to ti je. Kako ko voli. Ribolov ti je veština.  Moraš žrtvovati nekog kedera. Da bi doneo štuku, ponavlja Jorke. Štap, kanap, mamac, plen. I ribolovac. Lovi se iz čamca, sa obale, podvodno, ronjonjem na dah. Svako područje ima svoja pravila i specifičnosti.

Ne bi bilo loše, da su onomad, dana punog jare, milostvoj Angeli koja  je uživala u slasnoj kajmakli gibanici, prasećem pečenju i drugim srpskim specijalitetima i  specijalnostima, servirali i kakvu somovinu. Ona je došla da ribari. A mi ćemo da pevamo. I prigovaramo.  Samo, verujem, da je premilostiva bacila mreže. Pojedinačna pecanja već su obavljena. Sa raznim mamcima. Tako je to, što reče Jorke. Voda teče. Dok se Zemlja okreće, ribolov traje. Porazgovarsmo još malo i o Godou, i o čekanju. Ribolovački. Hvala Jorke.

PS. U međuvremenu, ono pristiglo VETO, pročitah kao neto.  Omorina obeznani čoveka, čak i kada je žena.

Autorka je pisac i urednik književnog programa u Studentskom kulturnom centru, Beograd