Blog

Al` đerdapske klisure i dunavske obale u srcu su mome ostale

Jelena Marićević, Novi Sad

Jedni od nevidljivih a često pominjanih likova popularnog Državnog posla, nesumnjivo su Mitar Mitra Mitar koji je umro, ali to nikad nije sigurno jer se vampiri, Žika/ Žiko iz Majdanpeka i njegova mama Mila iz Kladova, koja jaše na metli. Maestralno manevršući sa stereotipima, glavni akteri ove žaokom opisane emisije, posredovali su nam da su ljudi iz istočne Srbije određeni ili kao vampiri, veštice ili u Žikinom slučaju – kmetovi. Dve su žene povodom poplavljenog Golupca (maj 2015) u novosadskom gradskom prevozu raspravljale o tome da li je Golubac sa sremske ili bačke strane Dunava (?!)

Čak je i autor ovih redova (budući rođena u srpskom Kladovu: rimskom Zanesu, srednjovekovnom Novom Gradu, turskom Fetislamu) nekad u šali, a nekad i vrlo ozbiljno optuživana ili opominjana da – ne pljune nekom u kafu ili baci kojekakve fakaturije jer je mestom rođenja predodređena verovatno da se poveštičari! Kao da na istoku Srbije žive fantastična bića, volšebnih moći i kao da tamo ljudi nisu ni za šta drugo do da budu kmetovi. Istini za volju, da barem mogu da se namažem mašću i poletim i „koj bi bio kao ja“ što bi rekla moja prababa. Bila bih veća veštičara od one Jelenke iz Kladova što je zatravila i hajduka Gicu i Miloša Obrenovića, a i od Jelene Basarabe, vlaške princeze kojoj su posvećeni prvi barokni trinaesterci u srpskoj književnosti...

Razume se, ovde se ne radi o mom veštičjem prangijanju medenog gumna, već o nedopustivom neznanju o tome koliko nam je Istok zemlje važan strateški – geopolitički, energetski, istorijski, kulturološki. Od najstarijeg palimpsestnog sloja sa Istoka – kulture Lepenskog vira (5.800 god. p. n. e), koju je otkrio i opisao Dragoslav Srejović, a opevao je Miodrag Pavlović u Pevanjima na viru i Pavić u pesmi „Lepenski vir“, nižu se putevi rimske civilizacije (Trajanov most, Trajanova tabla, Dijana...), osmanlijskih naslaga (tvrđava Fetislam)... O ovim vrletnim i opasnim krajevima anonimni autor u 18. stoleću napisao je pesmu u kojoj opeva donji Dunav („Zdrastvuj Dunaje, vožde vod' bogati“), Sterija je ispevao „Putovanja po doljnjim predelima Dunava“ (savremeni pesnik Simović istoimenu pesmu), a Vojislav Ilić bio je učitelj u Turn-Severinu (na koje gleda Kladovo) i ispevao „Elegiju na razvalinama kule Severove“, dok je Ivan V. Lalić sastavio „Elegiju ili Dunav kod Donjeg Milanovca“. Vuk Karadžić bio je ovde đumrugdžija (carinik),  Sima Milutinović Sarajlija ima spev „Uzeće Kladova“, a na ostrvu Ada Kale koje se nalazilo 15 km uzvodno od Kladova uhapšen je 1689. grof Đorđe Branković, kada se zbio centralni događaj u Pavićevom Hazarskom rečniku, a 1804. Milenko Stojković je sa svojim odredima pohvatao beogradske  dahije.

Ostrvo Ada Kale torpedovano je 1970. zbog izgradnje energetsko-plovidbenog sistema HE Đerdap, (i još poneka naselja našla su se u dubinama dunajske vode 'ladne), tako da se, simbolički gledano, može reći da nas i bukvalno i figurativno osvetljava naša dunavska istorija i sve druge civilizacije i kulture koje su ovu oblast nastanjivale za proteklih gotovo 8.000 godina. Prema vestima od oktobra 2014. godine, najveća srpska hidrocentrala Đerdap 1, oborila je istorijski rekord i u septembru proizvela 557 miliona kilovat-časova električne energije čime je plan prebačen za čak 120 posto. U kakvom bismo mraku bili da Srbija ne računa na ovaj energetski potencijal? Kakva bi nas tama zapahnula da se desi da se (ne daj Bože) odreknemo Istoka naše zemlje, da te Srbe proglasimo Vlasima koje Rumuni smatraju Rumunima? Ne bi nas ni Dunav oprao, jer Dunav sve opere do prljavog obraza, kako kažu naši stari! Ne bi ni najhrabriji legendarni junak Đerdap (Girdap – vrtlog) mogao da nas izbaci sa dna na površinu vode...

A vrletni naš krajolik bogat je i pticama: lastavicama („kao lasta brz da budeš i iz krevet' da izađeš“), golubovima (Golubinje, Golubac), sokolovima (Sokolovica, potes Šaina), gavranima (Korbovo; iz ovog sela kod Kladova poreklom je i Đorđe Marinković, kompozitor kome se pripisuje autorstvo čuvene pesme „Tamo daleko“); naravno i ribom – poznat je bio i Kladovski kavijar („crno zlato“, proizvodio se od 15. veka, bolji i od ruskog i od iranskog jer su jesetre i morune ovde dostizale polnu zrelost). I ptice i ribe, kao da su dunavske Sirene alijas Vodene Vile, koje prema predanju čuvaju od nepogoda, sećaju se svega, pevaju i pesmom dozivaju: „Al' đerdapske klisure i dunavske obale u srcu su mome ostale“. Pevaju pesmu koja se ori na svadbama i u Subotici i Vranju, Banjaluci, Beogradu i Novom Sadu, Užicu, Čačku, Kragujevcu... uz koju i srce zaigra i suze krenu, a popije se i pokoja kladovska Duša Dunava (u koju je zagledana junakinja Pavićevog romana Drugo telo).

Autorka je saradnik u nastavi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu