Blog

Besmrtni puk

Mina Aleksić, Moskva

Spontan i iskren osmeh nekoliko putnika istovremeno nije nešto što se često događa u moskovskom metrou. Poslednji put sam prisustvovala toj pojavi pre nekoliko godina, kada se u vagonu pojavio promrzli pas lutalica i vešto se smestio na slobodno mesto između dvoje putnika. Ovog puta taj kolektivni osmeh je bio malo drugačiji, bilo je u njemu nečeg svečanog. Izazvao ga je dolazak voza čiji su vagoni bili izlepljeni crno-belim fotografijama iz Drugog svetskog rata i ukrašeni georgijevskim lentama. Pažnju mi je privukla žena koja je stajala naspram mene, jedno od onih nekoliko hiljada strogih lica koje svakodnevno srećem u metrou. Razmišljala sam o tome da li je taj ponosni osmeh, koji je samo na trenutak sebi dozvolila, izmamilo sećanje na dedu heroja, kog možda nikad nije ni upoznala, ili na priče koje je u detinjstvu slušala od bake, o tome kako su se borili da prežive ratne godine.

Ceo svet bruji o vojnoj paradi, ove godine možda više nego ikad.  Dok se jedni žale na preglasno zveckanje oružja, a drugi sa ushićenjem iščekuju da vide nova dostignuća u oblasti vojne tehnike, ruski narod odaje poštu žrtvama Velikog otadžbinskog rata i zahvaljuje se veteranima koji su još uvek među živima. Čini mi se da ni jedan praznik ne izaziva toliko emocija u ovom gradu kao Dan pobede. Neko neobično jedinstvo, ljubaznost i toplina zavladaju 9. maja moskovskim ulicama. Grad koji se inače nikada ne zaustavlja, tog dana zastane da se priseti ne tako davne, tragične, ali istovremeno i herojske prošlosti. Mnoge centralne ulice zatvorene su za saobraćaj, na trgovima i u parkovima organizuju se koncerti, a najmlađi Moskovljani u rukama nose cveće koje poklanjaju veteranima koje sretnu. 

Pored uobičajenih pitanja koja mi tada postavljaju prijatelji iz Srbije (kao što su ona o  tome da li su stvarno rasterali oblake, i da li se može videti oružje), prošle godine me je jedan poznanik pitao oseća li se agresija i eskalacija nacionalizma. Bila sam zatečena, iako sam odmah znala na šta misli. Premotavala sam u glavi utiske i slike od tog dana i nisam mogla da se setim ničega što bi ukazivalo na tako nešto.Obeležavanje Dana pobede je za većinu stanovnika Rusije veoma lična stvar. Gotovo svako je u Drugom svetskom ratu izgubio nekog svog. Za njih suština ovog praznika nije u pokazivanju vojne moći niti u likovanju nad poraženim, suština je u očuvanju sećanja na one koji su svoje živote dali, ili bili spremni da ih daju za slobodu.

Kada 9. maja globalno medijsko prostranstvo već uveliko preplave fotografije avionskih akrobacija, vojnika čelične discipline i novih tenkova, na ulicama Moskve održaće se jedna malo drugačija parada. Posle vojnika i vojne tehnike njenim ulicama proći će Besmrtni puk. U ovoj paradi učestvovaće svi koji žele da sačuvaju sećanje na one koji su se borili u Drugom svetskom ratu, a više nisu među živima. Oni će se sa fotografijama svojih predaka okupiti na trgu ispred Beloruske železničke stanice i prošetati Tverskom ulicom do Crvenog trga. Na prvoj Paradi pobede, održanoj na tom istom trgu 24. juna 1945. godine, marširalo je oko deset hiljada vojnika i oficira. Njihov paradni marš trajao je pola sata. Neko je izračunao da, kada bi u toj paradi učestvovali svi vojnici sovjetske armije koji su svoje živote izgubili u ratu,  ona bi trajala neprekidno čitavih devetnaest dana i devetnaest noći.  Ove godine, sedamdeset godina posle završetka rata, neki od njih će po prvi put u pobedničkom stroju proći Crvenim trgom, zajedno sa svojim potomcima.

Akcija Besmrtni puk prvi put je održana u Tomsku 2012. godine. Grupa lokalnih novinara došla je na ideju da ovim činom oživi proslavu Dana pobede. Inspirisali su ih sami veterani, koji su na obeležavanje praznika donosili fotografije svojih saboraca. Akcija je zahvaljujući apolitičnom i nekomercijalnom karakteru vrlo brzo zaživela na teritoriji cele Rusije kao i među brojnom ruskom dijasporom u celom svetu. Pored organizovanih šetnji na sam Dan pobede, Besmrtni puk tokom cele godine stvara internet arhivu fotografija, biografija i životnih priča učesnika rata, uz koje je odraslo nekoliko generacija. Kako je onih koji su te priče pričali svake godine sve manje, smisao ovakvih akcija je u tome da za generacije koje dolaze strahote koje je fašistička ideologija proizvela u svetu sredinom HH veka ne postanu samo jedna od lekcija iz udžbenika – jer se lekcije ponekad prebrzo zaborave.

Ove godine Besmrtni puk marširaće ulicama oko hiljadu gradova u čak petnaest država, među kojima su, osim bivših sovjetskih republika i SAD, Izrael, Nemačka, Južna Koreja, i druge. Ipak, najmasovnije okupljanje, očekivano, održaće se u Moskvi, gde se očekuje učešće i do dve stotine hiljada građana. 

Autorka je master istorije i teorije kulture i umetnosti, živi u Moskvi