Blog

Idući kroz raž Roberta Bernsa, prevod pesme potke naslova Lovac u raži Džeroma Dejvida Selindžera

Lovačka kapa crvene boje, malko naopako

Uroš Ristanović, Beograd

Sada je ponoć i koji minut, sreda na četvrtak, peti mart 2015. godine. Setih se sirotog taksiste iz Lovca u raži Džeroma Dejvida Selindžera, o kome nikom ne pričam, pa neću ni vama. Najavljuju veliku kišu. Pođimo od pretpostavke da do sada niko nije preveo pesmu Roberta Bernsa (Robert Burns) Comin' thro' theRye, i neka nas to, za trenutak, začudi. Zašto? Uzmimo u obzir veliki uspeh Selindžerovog dela Lovac u raži početkom druge polovine dvadesetog veka, i činjenicu da je autor naslovio roman upravo prema toj pesmi. Gde je izostao njen prevod? Najuspeliji prevod Lovaca u raži je onaj Dragoslava Andrića (izdao Rad 1979, BIGZ 1987). Bez omalovažavanja kasnijih, ocenio bih Andrićev prevod kao najbolji, upravo zbog prenetog utiska nonšalantnog jezika protagoniste Holdena Kolfilda. Ta jednostavnost i neposrednost u izrazu nedostaje novijim prevodima, koji su u pojedinim izrazima vrlo usiljeni, i neosnovano čitaocu oduzimaju od semantičke i  doživljajne vertikale.

Poznato je da se Selindžerova knjiga može naći u dva naslova; u zavisnosti od toga kako je prevedena reč rye, Lovac se može obreti u raži i u žitu. Lično sam za prepev izabrao reč raž, želeći time da ukažem na sopstvenu naklonost ka najranijem prevodu Selindžerove knjige. Reći će neko, zbog čega pominjem Selindžera ako samo prepevavam jednu pesmu circa sto pedeset godina stariju od Lovca u raži (1951). Toj knjizi bi trebalo, kao i samom Selindžeru, posvetiti opsežane eseje, no neka ovo bude početak.

                  Idući kroz raž 

                  Idući kroz raž, sirota,

                  Idući kroz raž,

                  Vuče svoju pothaljinu

                  Idući kroz raž.

                  Sirota Dženi, mokra tela,

                  retko suva baš,

                  Vuče svoju pothaljinu

                  Idući kroz raž.

                  Kada telo sretne telo

                  Idući kroz raž

                  Kada telo ljubi telo

                  Treba telu plač.

                  Kada telo sretne telo

                  Iduć' liticom

                  Kada telo ljubi telo

                  Svet sazna to.

Prepev koji ovde dajem oblikovao sam, uz manje ili više posvećivanja, prilično dugo. Originalnu pesmu našao sam u knjizi The poems and songs of Robert Burns (Cassell And Company, Ltd. 1908). To izdanje je dostupno u skeniranoj verziji, a na samom kraju sadrži rečnik koji mi je umnogome rastumačio stare škotske lekseme. Trudio sam se, i neka mi vičniji prevodioci ne zamere, da do kraja ispratim versifikaciju pesme, koliko je to bilo moguće, a da ne izgubim na duhu našeg jezika, i na slojevima značenjskim iz pesme. Druga namera mi je išla u pravcu melodijskog podudaranja prepeva i originala – ili, jednostavnije rečeno, da pesma može biti otpevana. Služio sam se pritom meni omiljenom izvedbom te pesme, autorke Marijan Anderson iz 1944. Koliko sam u svojim pretencioznim namerama uspeo - ne znam.

Već je mnogo puta pametno iskorišćeno, pa neće ništa oduzeti toj staroj mudrosti ako je i ja upotrebim, da ko ume bolje široko mu polje. Neka moj pokušaj natera nekog vičnijeg da dâ uspeliji prevod/prepev, jer bih voleo da ovu pesmu vidim lepšom, i spreman sam da priznam bolje. Ipak, lično sam vezan za ovu knjigu, pesmu, i prepev, zato neka se debelo pomuči taj vičniji, jer ovo poručuje jedan pristrasni sudija. Sad je 2 i 28, eto, počeo sam da koristim vremensku formulu početka i kraja kao kalup. Isfolirano do krajnjih granica, kao ranjavanje Kolfilda... Al' ko bi nam to zamerio.

Autor je student komparativne književnosti u Beogradu