Blog

O lepoti, dobroti i erotici

Nevena Varnica, Novi Sad

Na koga pomislimo kada čujemo sintagmu "ideal ženske lepote"? Na Merilin Monro, Katrin Denev, Kleopatru, Klaudiju Šifer, Afroditu ili možda na Čečiliju Galerani? Ova nasumično izabrana imena namerno su poređana nehronološki, takoreći "razbacano", ne bi li se nizom sugerisalo da je ideal ženske lepote postojao oduvek i da postoji i danas. Ukusi su različiti i o njima ne bi trebalo raspravljati, ali neosporno je da svi imamo svoje favorite kada je o lepoti reč.

Renesansni život i pogled na svet, u svoj svojoj raskoši i s težnjom za slobodom čoveka i kulturnim napretkom, uveliko je bio oslobodio i ženu. Ona je počela da se menja. "Nova žena, tada, ulepšava svoju spoljašnjost, ali počinje da kultiviše svoj duh, da izgrađuje svoju ličnost i svoj unutrašnji duševni život" (D. Pavlović, Dubrovačka poezija, 9). Ideal renesansne lepote, preuzet je iz Antike i podrazumevao je skladan spoj lepote i dobrote (grč. kalokagatija) u svim vidovima. Lep izgled i ispravno ponašanje, prijatna spoljašnjost i uzorno življenje.

Kada, na primer, opisuje anđeosku lepotu najlepše Dubrovkinje svoga vremena – plemkinje, muze pesnika i umetnika, mogućno i same pesnikinje – Cvijete Zuzorić (Dubrovnik, oko 1552 – Ankona, 1648), filozof Nikola Gučetić koristi poređenja kao što su: [...] kosa poput najblistavije izrađenog zlata; čelo slično nebu kada je najvedrije; obrve kao dva luka ljubavi; oči sjajne i jasne da izazivaju zavist najlepših zvezda sa neba; zubi tako beli i jednaki da mogu da se porede sa istočnim biserom.. i tako dalje (Nikola Vitov Gučetić, Dijalog o lepoti, s italijanskog preveo Srđan Musić). Cvijeti je slična gizdava nevesta iz balade Ženidba Milića barjaktara: Tanka struka, a visoka stasa/ Kosa joj je kita ibrišima,/ Oči su joj dva draga kamena,/ Obrvice s mora pijavice,/ Sred obraza rumena ružica,/Zubi su joj dva niza bisera,/ Usta su joj kutija šećera;/ Kad govori ka` da golub guče,/ Kad se smije ka` da biser sije...Obe junakinje su izuzetne – izuzetne u svojoj spoljašnjoj i unutrašnjoj lepoti. Jer, samo jedna nije dovoljna. Lepota ima svoj pun smisao isključivo u objedinjenosti. Cvijeta Zuzorićeva nije bila samo jedna od najlepših žena svoga doba već, svedoče suvremenici, i jedna od najumijih. Nameće se pitanje: nije li autor, opisujući njeno idealno lice, ruke i glas zapravo opisivao njen idealizovani unutrašnji svet, njenu obrazovanost i svestranost? Nije li zato ona poređena sa anđelima, i nije li zapravo zato svaki elemenat tog, gotovo, inventarskog opisa ženine lepote (koji je zajednička, viševekovna stilsko-motivska kategorija i usmene i pisane umetničke književnosti) povezivan sa božanskim?

Portretisane gospe na platnima renesansnih slikara, takođe, odišu lepotom, blagošću, smirenošću i čistotom, čak i kada se prepoznaje erotika, pa čak i onda kada se zna da su za modele uzimane "dame sitne i nesigurne vrline".U renesansi je lepota bila na pijedestalu. Ipak, paradoksalno, lepota u svoj svojoj grandioznosti nije bila dovoljna. Bila je polazište, prikazivani su lepi ljudi, građene su lepe, monumentalne palate i crkve, lepe žene bile su stolećima inspiracija za lepa dela, ali se pre svega slavila ljubav i saznanje. Pretapajući se jedno u drugo, izvirući jedno iz drugog, lepota i ljubav rađale su nove ideje. Viševekovne čežnje i zagledanosti u zvezde – bilo u oči idealne drage ili nebeske putokaze – donosile su nova otkrića.

Kada, i zašto, se izgubio taj čarobni spoj lepote i dobrote, ljubavi i saznanja? Da li smo svedoci spoja lepote i kupoprodaje? Da bi se danas odgovorilo zacrtanom estetskom idealu (o unutrašnjem duševnom životu malo se kazuje, a ni reč personaliti mnogo ne pomaže, i dalje se ne zna tačno šta znači osim da ima veze sa mirom u svetu) trebalo bi potrošiti poprilično novca, ali bez brige – on će biti vraćen. Kada se ideal postigne on postaje roba pogodna za robnorobnu ili robnonovčanu razmenu (menja se za statusno mesto u društvu, za brak ili na primer za posao)? I zbog čega ono, za što se nekada podrazumevalo da stoji zajedno, danas isključuje jedno drugo? Zašto je za neke žene, primera radi, bilo uvredljivo kada za sebe čuju da su lepe i pametne (jer bi želele da su pre svega prvo pametne pa tek onda lepe)? Da li je biti samo lep dovoljno? Da li ciljevi postignuti samo lepotom traju zauvek? Da li je život trka na sto metara ili maraton?

Renesansa nam upravo skreće pažnju (i uči nas) da je svaka estetska i etička kategorija skladan deo ljubavi, a da je ljubav deo božanskog sklada. (Barok će, na sebi svojsven način – isključivo želeći da šokira i oneobiči, i ružno proglasiti lepim – ali se, podsećamo, neće odreći dobrog.) Pitamo se zašto je ili prevagnulo nad i? Zbog čega se danas insistira isključivo na zabavi, i da li je ona važnija od pouke? Zbog čega se danas gotovo samo insistira na pravima, a prenebregavaju se obaveze? Da li uništavanjem božanskog, kako god ga shvatili – kao oduhovljenja, prosvetljenosti i prirodnosti otvaramo vrata plastici, novcu i zaglupljivanju? Zasigurno je tome doprinela promena usled ubrzavanja vremena kojem svedočimo, ali nije li nam, poput krhke nade, ostavljen izbor da to prihvatimo ili da, nepristajanjem, pokušamo da menjamo? I gde je ta divna erotika iz prethodnog pasusa?

Pišući u svojoj knjizi 52 idealna filmska vikenda o filmu Emanuela i sedamdesetim godinama prošlog veka (koje kao da su, unekoliko bliže renesansi nego postpostpostmodernom 21. veku) Milutin Petrović kaže: "Bila su to neka druga vremena, kada se čeznulo za slikama golih žena. Silvija Kristel je bila najlepša heroina sa samog kraja te epohe. [...] Današnjim mladuncima `nagojenim` besplatnom pornografijom teško je objasniti da su se, ne tako davno, njihovi preci baš svojski trudili da dođu do slike drugih gologuzih ljudi. Virilo se manje-više gde god se moglo (u dekolte, u ovakve filmove, kroz ključaonicu, kroz komšijski prozor, ispod suknje...) sa željom da se vidi drugo ljudsko telo. Na tu čežnju za gledanjem, milenijumima se oslanjao veliki deo umetnina. Feredže moralisanja i velovi socijalne prihvatljivosti su sklonjeni i baš sada, za naših žovota desio se veliki lom – dramatični poremećaj ponude i potražnje na toj pijaci najstarije ljudske motivacije (str. 17)".

Ne dajte da vam zamagle erotiku, da vas okrenu od čežnje, srozaju poimanje Lepote i/ili unesu sumnju u Istinu da će Lepota spasiti svet jer, Lepota je moćna, a između Zla i Užasa, koje postoji oduvek i zauvek, birajte Ljubav.