Estetika

Biblijsko voće: Urma

Milena Stefanović

Urma je pustinjsko voće koje raste u obliku velikog grozda na urminoj palmi, drvetu koje je karakteristično za Bliski istok i krasi pejzaže pustinjskih oaza. U Bibliji se pominje preko pedeset puta u različitom kontekstu. Jedina je voćka koja može čoveku da pomogne da preživi u pustinji. Otporna je na kvarenje zbog visokog sadržaja šećera, fenomenalnog ukusa i sigurno, prema istorijskim izvorima, neizostavna na dugim putovanjima. Karavanskim rutama. Kao i danas.

Urme su bile i važan sastojak svakodnevne ishrane pustinjskih otaca i mati, koji su vodeći intenzivan duhovni život, živeli od vode, hleba i urmi, a od palminog lišća i granja pravili odeću i pleli korpe. Prema predanju, Sv. Onufrije je, živeći u pustinji preživljavao na urmama sa palmi, ispod čijeg hlada je imao običaj da se odmori. Urme predstavljaju značajno voće u Pahomijevom pravilu, koje je uticalo na kasnije generacije monaha i tako postalo karakteristično voće za većinu vizantijskih monaških trpeza zbog asketske prakse. U monaškom pravilu Sv. Teodora Studita u IX veku pominje se urmino vino.

Oaza u prostranstvu pustinje predstavlja mikrokosmos gde cveta život. Palme se okupljaju tamo gde je “vrt zaliven”, zemljište vlažno, jer traže dosta vode koja podzemnim tokovima putuje duboko ispod površine (Is. 58, 11). Karakteristični aspekti kao što su: obilje osvežavajućeg voća, uspravan rast visoko nagore i uvek uspravni sveži zeleni listovi na vrhu, čine preduslov određenog simbolizma koji ih karakteriše.

Prvo pominjanje palmi u St. zavetu predstavlja događaj u kome prema Božijem obećanju, u toku prelaska pustinje, Mojsije sa narodom stiže u Elim gde postoji dvanaest izvora i sedamdeset palmi (Izl. 15, 27; Broj. 33, 9). Broj sedamdeset je broj koji ima sveto značenje i predstavlja savršeni duhovni poredak. U pustinji urma je već dobar znak, a broj izvora vode odgovara broju izrailjskih plemena, što znači brigu i blagoslov Božiji;  i poredak koji je osnovan kroz dejstvo Svetog Duha, putem žive vode (izvorske) što gasi žeđ, koju daje Hristos (Jov. 4, 10. 14; 7, 37).

Urmina palma je simbol pravednika obasutog Božijim blagoslovom. U Psalmu 92. (12-15) pravednik se “zeleni kao finik” (= lat. palma, phoenix dactylifera) i “kao kedar na Livanu uzvišuje se”. Palma i kedar obično ne rastu jedno pored drugog, jer vole drugačiju klimu. Međutim, oni se nadopunjuju, jer prema tumačenju, snaga koju simboliše kedar bez pravednosti može da vodi ka tiraniji, a pravednost bez snage je slabo održiva. Snage koju daje Gospod (2 Kor. 12, 10).  

Palma uvek raste uspravno, bez obzira na okolnosti, i pogodan je simbol pravednika. Zelena je i Bog čini da ona uzraste. Kao što pravednici uzrastaju i daju duhovne plodove, uvek sveži kao zeleni palmini listovi (1Kor. 3, 6). Pravednici Gospodnji obeležavaju izvor žive vode za žedne (Jer. 17, 8).

U starini, urma je nazivana “hleb pustinje” zbog svoje visoke hranljive vrednosti i lekovitih svojstava. Uzgaja se preko 4000 godina, od Egipta do Mesopotamije i šire, a prema fosilnim nalazima datuje se još dublje u prošlost. Mesto porekla ovog koštunjavog voća nije lako utvrditi usled rane kultivacije, ali se pretpostavlja da je to teritorija današnjeg Iraka, gde bogato rađa. Drevni je simbol Drveta života.

Palme cvetaju u martu i tada se vrši oprašivanje. Palmino drvo postoji kao muško i žensko, koje je voćno. Kasnije donosi plodove, a nakon jednog veka produktivnost počinje polako da opada. Urma daje slatki sok koji se koristi za pravljenje fermentisanog vina. Pridavanje značaja kultivaciji urmine palme se ogleda kroz sačuvani sirijski reljef. Drevnim Egipćanima palma je predstavljala besmrtnost, njene plodove koristili za vino i hranu, a stablo im je poslužilo kao inspiracija za stubove koji evociraju Drvo života. Verovali su da uporište, osa sveta, prolazi kroz palmu i tako su nastali prvi stubovi u istoriji. Stari Heleni su je nazivali “voćem bogova”. Od njihovog naziva potiče ime datula (grč. daktulos, prst) zbog izduženog valjkastog oblika.

Biblijsko žensko ime Tamara nastalo je po urminoj palmi (koren reči tamar, stoji uspravno; jevr. timora, za palmoliki pilastr). Lepa kćer cara Davida zvala se Tamara, tako da ime predstavlja simbol lepote i elegancije (Post. 38, 6; 2. Sam. 13, 1; 14, 27). Palma se pojavljuje kao ornamentalno drvo. Pored heruvima (koji predstavljaju simboličnu Božiju manifestaciju) ucrtana su palmina drveta na zidu Solomonovog hrama, na vratima hrama i unutar hrama oko prozora (1 Car. 6, 29; Jez. 41, 18. 20. 25).    

Urma je deo ponude prvog voća, prvih plodova (Pnz. 26, 1-11; 2. Dn. 31, 5; Pnz. 8, 8; med - podrazumeva se urma). Narodno veselje upotpunjavaju urme i drugo voće sa lepih drveta za praznik senica (Lev. 23, 40). Hlad palme služi za stanovanje (Sud. 4, 5). Jerihon je nazvan “grad palmi” (Izl. 34, 3; Sud. 1, 16). U Solomonovoj Pesmi nad pesmama (odnosi se na Crkvu), palma simboliše plodnost, dugovečnost i berićetnu starost (Pnp. 7, 7-8). Kazna se vrši preko usahlog voća (Jl. 1, 12). Izgled idola se upoređuje sa palmama, jer stoje uspravno i ne govore (Jer. 10, 5).

Palmina grana

Zimzelena grana svuda je simbol pobede, uspona, obnavljanja i besmrtnosti, a palmina je i hrišćanski amblem vaskrsenja, trijumfa nad smrću (Otk. 7, 9). Jevrejski praznik senica, pored urmi, proslavlja se uz palmine grane  (Lev. 23, 40, 42-43; Nem. 8, 14-18), koje se koriste kao građa za skrovište, u spomen na vreme provedeno u pustinji. Za vreme praznika posipana je voda i upućivane molitve za kišu.

Palmina grana ima značajno mesto u hrišćanskom kultu pobede. Predstavlja ga praznik Cveti, koji proslavlja Hristov svečani ulazak u Jerusalim, kada je dočekan drevnim jevrejskim pozdravom namenjenim caru (Mt. 21,10). Čitava ikonografija ulaska to predstavlja. Dolazi na magarici (kao prorok), pred Njega su izašli ljudi i deca, dočekavši ga sa odrezanim palminim (i maslinovim) granama koje su nošene i prostirane po putu, uz odeću, gde palmine grane predstavljaju prefiguraciju Hristovog Vaskrsenja. To nije bio ulazak kao mnogo puta pre.

U hrišćanskoj ikonografiji, palma sa grozdovima može da bude dekorativni simbol ili je deo kompozicija u kojima zbog svoje simbolike upotpunjuje koncept pobede. Pojavljuje se kao: pogrebni amblem kod ranih hrišćana u Rimu, znak besmrtnosti, trijumf mučenika nad smrću, Božanski blagoslov, oznaka raja. U ovom kontekstu, palme se mogu videti na freskama u ranohrišćanskim grobnicama Jagodin male u Nišu, koje je proučavao Lazar Mirković, a koje imaju paralelu sa umetnošću rimskih katakombi. Pojavljuju se kako okružuju hristogram i čine venac, deo su kompozicija pored Sv. Petra i Pavla ili svetitelja u raju koji se moli za umrle i sahranjene u grobnici okrenut ka hristogramu ili se red palmi sa drvećem nalazi iza ograde raja.

Dve mozaičke predstave u Rimu iz sredine IV veka predstavljaju kompozicije u kojima Hristos sa oreolom predaje zakon i ključeve Sv. apostolima Petru i Pavlu. Urmine palme nisu tu samo da bi predstavile prirodno okruženje, već raj i trijumf hrišćanstva.

Izvor: Pravoslavlje- novine Srpske Patrijaršije, broj 1151, 1. mart 2015. godine