Estetika

Rodčenko i Stepanova – dizajneri ruske avangarde

Autor: Milena Stefanović

Milena Stefanović, designed.rs

Ruska dijaspora i ruska avangarda dali su doprinos razvoju i obrazovanju kulture dizajna.

Aktuelan je osvrt na modernizam i pionire dizajna.

U Državnom muzeju likovnih umetnosti A. S. Puškin u Moskvi (GMII im. A. S. Puškin) donedavno bila je postavljena izložba posvećena radu vodećih umetnika ruske avangarde koji su dali podsticaj razvoju glavnih umetničkih pravaca XX veka, na kojoj se predstavila i njihova uloga nastavnika i osnivača prve sovjetske škole dizajna. Naziv postavke “U gostima kod Rodčenka i Stepanove”, kao “teritorije nove umetnosti”, uključuje i radove njihovih učenika.

Njihove originalne ideje uticale su na dalji razvoj dizajna kako u Rusiji, tako i u svetu. - Još uvek su relevantne, kako naglašavaju u Moskovskom muzeju dizajna, koji je na osnovama ovog bogatog kulturnog nasleđa pripremio ovogodišnje predstavljanje Paviljona Rusije na “EXPO 2015” u Milanu. 

Jedinstveni dizajn, koji se čita i danas u savremenom grafičkom dizajnu, posebno u tipografiji, gde se koristi isti koncept.

Uostalom, ove godine imaćemo priliku da se sretnemo sa radovima ruske avangarde, čija retrospektivna izložba stiže iz Sankt Peterburga, kako je najavio aktuelni ministar kulture i ruski đak.

Neposredan povod za postavku je obeležavanje 120-godišnjice rođenja Varvare Stepanove (1894-1958) koja je bila kamarad i supruga, prijatelj u životu i umetnosti Aleksandru Rodčenku (1891-1956). U njenom radu vidi se uticaj konstruktivizma, kubizma i futurizma, pokretima kojima je posvetila svoj rad da stvori revolucionarne promene u društvu. Njen značaj ogleda se u razvoju ruske vizuelne kulture za vreme revolucionarnih godina (kreirala geometrijske konstrukcije, tipografiju, plakate, knjige, scenografiju, pozorišne kostime, tekstilni i modni dizajn). Ovaj par služio je narodu.

U Micićevom avangardnom časopisu “Zenit” (Ruska sveska br. 17-18, 1922) objavljivane su reprodukcije Aleksandra Rodčenka i drugih konstruktivista.

Koliko je značajno njihovo nasleđe i vidan njihov uticaj, pokazuju učestale izložbe posvećene njihovoj umetnosti.

Aktuelna je postavka u Novoj galeriji (Neue Galerie New York) u Njujorku “Ruski modernizam: ukršteni smerovi nemačke i ruske umetnosti“  (da li je izložbom prekršen embargo!?). U Muzeju moderne umetnosti (MoMA) 90-tih godina prošlog veka priređene su dve izložbe posvećene slikarstvu Popove i Rodčenka, a u londonskom Tejt Modern (Tate Modern) 2009. godine izložba koja spaja njihovo stvaralaštvo, “Rodčenko – Popova”.  

Među konstruktivistima, meni omiljena, Ljubov Sergejevna Popova (1889-1924) slikar i dizajner, jedna od pionira avangarde, radila je zajedno sa Stepanovom na novom dizajnu tekstila, čemu je posvećena jedna tematska celina izložbe u Puškinovom muzeju. Za nju je slikarstvo bilo konstrukcioni proces, kao i avangardno eksperimentisanje u teatru. “Ruski avangardni teatar: rat, revolucija i dizajn” izložba u muzeju Viktorija i Albert (V&A) u Londonu bila je otvorena do pre kratkog vremena. 

Brojne su reminiscencije, naročito u muzičkoj kroz plakate, ali i u modnoj industriji.Konstruktivizam Popove i Stepanove oživljen je kroz savremeno viđenje Roksande Ilinčić. 

Pošto su se Rodčenko i Stepanova kao umetnici i dizajneri oprobali u različitim medijima, postavku u Moskvi sačinjavalo je preko 250 raznovrsnih eksponatakao što su: slike, originalne i štampane grafike, portreti, skulpture, fotografije, kolaži sa apstraktnim kompozicijama, (reklamni i propagandni) plakati, pakovanja, kostimografija i scenografija za pozorište i kino, tekstil, odeća, prostorni dizajn – nameštaj, oprema za kuhinju (keramika), svetiljke i lični predmeti iz arhive. Sve to, postavljeno je u devet tematskih celina.
Obuhvaćen je period od 1910 - tih do sredine 30 - tih godina.

Na ovaj način omogućeno je posmatranje razvoja rada ovog umetničkog para, od simbolizma kroz apstraktno-geometrijsko slikarstvo (od 1910. u Rusiji se razvija nova umetnost - suprematizam) do konstruktivizma kao rezultata brojnih umetničkih eksperimenata.

Za Aleksandra Rodčenka, to je potez od umetnosti do dizajna, i od apstrakcije do realnosti.

Nezaboravni plakati, naslovne strane, avangardna likovna, grafička i tipografska rešenja. Korišćen je apstraktan jezik - geometrijski… naglašeno dinamičke dijagonalne kompozicije, eliminisanje nepotrebnih detalja, jake boje, koloristički kontrast (crveno-crno, ovo se sviđalo još nekome). Plakati postaju vid umetnosti.

Intenzivno se koriste reči, a trougao, najčešće crveni, se vizuelno pojačava i projektuje izvan pravougaonog prostora. (aktuelan tada, bio je i ljubavni - bračni par Brik + Majakovski; davno, u BIGZ-u kupila sam epistolarni roman Majakovski - Lili Brik, a pisma koja joj je pisao, na kraju su se završavala crtežom psetanceta, kao opis njegovog odnosa prema njoj)

Socijalizacija moderne umetnosti i njeno prenošenje u život – propagandni vozovi i brodovi kao Crveni kozak i Crvena zvezda su razvozili do fronta i najudaljenijih krajeva države knjige, slike, novine i agitatore.

Naslovne strane sa štampanim slovima, geometrijskom apstrakcijom i fotomontažom (ilustracijama).

Tekstovi koji se očitavaju kroz tipografski dizajn.

Rodčenko je bio inspirisan okolnostima i revolucijom 1917. koja je na njega uticala, kao i na druge umetnike ruske avangarde koji su to smatrali ostvarenjem futurističkog sna o industrijalizaciji, ratu, mašini, energiji, velikom dinamizmu… osećali su da počinje nešto NOVO… optimizam, zalet, perspektiva novog života (ubrzana urbanizacija, masovna proizvodnja, opismenjavanje, borba protiv gladi).

Materijali – industrijski, umetnost – naučna.

“Budućnost - naš je jedini cilj.” – glasi njihov proglas. To obuhvata i promenu stila i načina svakodnevnog života.

Odbačena je “umetnost radi umetnosti” u korist umetnosti kao prakse usmerene ka novom društvu u socijalističke svrhe. I komunizam je počeo da privlači veliki deo sledbenika i simpatizera.

Avangarda je bila ubeđena da umetnost nije privilegija elite i izolovanog pojedinaca, već da je umetnost život i događaj koji pripada svima. Umetnost je vitalna ljudska potreba i svaki čovek može da bude aktivan u stvaralaštvu. I krenuli su u akciju… Konstrukciju novog sveta, verujući u moć umetnosti.
Umetnost orijentišu ka uniformnosti = kroz umetnost propagande sprovodili su umetnički i politički program.

Od Oktobarske revolucije promoviše se kulturni razvoj i saradnja između umetnika i države. Lenjin je zadužio jednog apartčika da komunicira sa umetnicima, kojima se dodeljuju zadaci političke propagande, osmišljavnje kostima, spektakla za narod (koncerti, recitali, mitinzi, povorke, suđenja narodnim neprijateljima), uređenje grada, osmišljavanje parola i slogana, plakata za projektovanje > rezoniranja sa širokim narodnim masama u cilju dovođenja te iste mase do revolucionog zanosa…

Čak je i juriš na Zimski dvorac izveden kao masovni hepening. Nikada se u Rusiji nije živelo toliko na ulici kroz svakodnevne oblike   komunikacije.

Prenose se ideali revolucije kroz umetnost i njeno tekstualno i slikovno izražavanje. Umetnost se našla između propagande i utopije, jer su utopijske ideologije uvek motivisale umetnike (filmske stvaraoce, dizajnere…).

Ovaj period bio je kratkog daha, već 1924. diktatura je završila sa slobodom u umetnosti, zamenjujući umetnost u režimu.

Na izložbi su bila izložena tri monohromatska platna kojima je na izložbi “5x5=25” u Moskvi Rodčenko objavio “kraj slikarstva” 1921. godine, i fokusirao se na grafički dizajn, fotografiju i fotomontažu - filmične medije koji kombinuju i suprotstavljaju fotografske fragmente.

Radio je sa prijateljima pesnicima, a najplodniju saradnju imao je sa Vladimirom Majakovskim na propagandnim časopisima namenjenim masovnoj distribuciji. Majakovski je prigrlio cilj Rodčenka da dopre do sovjetskih proletera, pre nego do umetničke elite. Umetnost je gurana u svakodnevni život.

Dizajn ambalaže, tandem Rodčenko-Majakovski i kutija za karamele.

Zajedno su proizveli reklamne plakate, knjige i nekoliko časopisa. Jedan od zajedničkih projekata “Njoj i meni” – prva je fotomontaža koju Rodčenko koristi u dizajnu knjige. Ilustracija pruža živ kontrapunkt dugačkoj ljubavnoj pesmi koju je Majakovski napisao svojoj muzi Lili Brik, čiji portret predstavlja profuturističku estetiku.

Ruski konstruktivizam je važan deo modernističkog pomaka u fotografiji. Maljevičev učenik Rodčenko, već 1924. poznat kao dizajner, osvojio je tradicionalnu fotografiju sa sloganom: “Naša je dužnost je da eksperimentišemo.” 

Fotografija je postala sredstvo vizuelnog predstavljanja intelektualnog konstrukta, a umetnik “umetnik - inženjer”. Nove vizije. Nove ideje. Nove forme.

Neumorne umetničke energije, promovisao je koncept ruskog konstruktivizma u svetu. Pisao manifeste za skoro svaku seriju fotografija u koje je uneo dizajnerske elemente. Smatra se genijem fotografije. Estetički eksperimenti, čudni uglovi, koje je dobijao zahvaljujući lajka kameri 125, a posmatrač je mogao da vidi svet iz nove perspektive. Već 30-tih , fotografija se instrumentalizuje od strane države. Ironično, ali Rodčenko je izbačen 1931. iz grupe Oktobar koju je osnovao 1928. jer je odbio da prilagodi svoj stil rada novim vremenima.

Koncentriše se na sportsku fotografiju, snimke parada i dr.

Značajan je Rodčenkov rad za magazin “Levi front umetnosti” (LEF) čiji su urednici bili Osip Brik i Vladimir Majakovski.

Brik im je rekao da bi umetnici trebalo da se posvete industrijskoj proizvodnji… potpisali su i proglasili “umetnost je život” i proglasili “stvaranje umetnosti za apsolutnu vrednost i konstruktivizam kao jedinu formulu izražavanja”.

“Novi LEF“ pisao je o školi dizajna koja se zvala “Viša – umetničko – tehnička  radionica“ (VXUTEMAS, kasnije VHUTEIN) legendarnoj školi modernizma, gde su i nastali prvi eksperimentalni snimci Rodčenka kao kreatora “novih fotografija”. Uz novu vlast, nove ideje lepote, stvoreni su novi pravci: u arhitekturi, slikarstvu, pozoruštu i svakodnevnoj modi. Konstruktivistički radovi su imali racionalnu arhitektonsku kompozicionu strukturu. Post-revolucionarna estetika dizajna određuje odeću sovjetskih građana/ki, koja je praktičnija, funkcionalnija, komfornija i drugačija nego pre revolucije. Lepota je sekundarna. Stroga paleta boja podređena je novoj ideologiji.

Dizajnerski rad mu je najviše povezan sa avio kompanijom Dobrolet za koje je radio pakovanja, oglašavanje, logo i plakate.

“Stepanova. Biomehanika“ odeljak koji sam pomenula, predstavlja radove iz oblasti slikarstva, crtanja, kulture, zanata koji odražavaju temu igre, kombinatorike, geometrije i stilizovanih ljudskih figura sa elemenatima kompozicije.

Oslanjanje na jednostavnost narodne folklorne tradicije. Stepanova se pokazala kao pravi dizajner. Ona i Popova su išle u fabrike da istražuju koje tkanine mogu da se proizvedu i osmišljavale fabričke šablone za “masovnu proizvodnju”, radnu/ičku odeću, neku vrstu uniforme. I scenski i sportski kostim. Dizajnirale su i dnevne haljine, sopstvenu modu. Stepanova je nosila svoje dizajnirane haljine. Umetničko – konstruktivističke skice kojima je Stepanova iskazivala poseban kriterijum funkcionalnosti. Nije obraćala pažnju na pol i klasne razlike. Žensko telo je transformisala u čist pokret.

Centralni komitet boljševičke partije 1932. okončao je avangardu i naredio nov pokret - ka socijalističkom realizmu, Staljinovoj totalitarnoj utopiji. Njihova umetnost nije više bila potrebna, Staljin ih je jednostavno, odbacio …

Umetnička dela avangarde su prebačena u muzejske depoe, a umetnici poništeni - kako piše Lazar Trifunović - na surov način završeno je jedno od najblistavijih poglavlja moderne umetnosti.

 

 

Izvor: designed.rs