Estetika

Ornament i zločin: modernizam Adolfa Losa i Jozefa Hofmana

Milena Stefanović, designed.rs

U Muzeju primenjene umetnosti Austrije (MAK) u Beču, upriličena je izložba posvećena modernizmu u oblasti dizajna na prelazu iz XIX u XX vek, pod nazivom “Putevi modernizma: Alfred Los, Jozef Hofman i njihov uticaj”.

Stil 1900 vraća se u muzeje učestalim postavkama, ne samo zbog stogodišnjice kao jubileja i stupanja novog veka u istoriji, već i zbog odjeka koji ima u sadašnjosti jer je modernizam dominantna ideja u umetnosti. (postmodernizam)

Ovo je retrospektivna izložba na kojoj se po prvi put usmerava pažnja na dvojicu istaknutih arhitekata, dva individualca, inovatora u oblasti estetike i ključnih članova bečke umetničke scene, sa velikim uticajem u dizajnerskom svetu.

Inspiratori bečke moderne u arhitekturi i dizajnu, Hofman i Los, rođeni su u Austougarskoj monarhiji, u tadašnjoj Moravskoj (danas Češkoj; kao i Alfons Muha), iste godine 1870. u razmaku od nekoliko dana u mestima koja su geografski veoma blizu.

Dolaze u Beč kada se javlja potražnja za moderno dizajniranim obrazcima.  

Modernizam je doneo slobodu. Obojica su favorizovali svedeni izgled i čistu geometrijsku liniju.
Iako su zauzimali suprotne stavove i bili rivali, stvarali su kroz svest o modernom, i dizajnirali nove oblike - što je i tema izložbe.
Kurator izložbe Kristijan Vit-Doring istražuje kroz izložene radove njihov različit pristup modernizmu i preispituje njihov uticaj danas; a i zanimljivo je dokazati čija je vizija aktuelnija.

Na izložbi su predstavljeni i radovi nekolicine ključnih savremenika.
Čitave sobe ispunjene su dizajniranim komadima, od nameštaja, originalnih crteža, tekstila, rekonstruisanih arhitektonskih modela i ostalih predmeta iz bogate kolekcije koju poseduje muzej. 

Pazl sklopljen od komada u divnu celinu.

Uvek su osvežavajuće izložbe na kojima se istražuje i upoređuje, kao ovde, dve interpretacije modernog životnog stila (prim. Matis Pikaso Tejt Modern 2002), uvek donose nešto novo.

Masovnija proizvodnja počinje sa potrošačima, individualnim ukusom, transformacijom tadašnjeg savremenog sveta. 

Bečka buržoazija je je bila snažno potrošački emancipovana. I tako je stvoren “korisni stil” kako ga je nazvao Oto Vagner. Upotreba istorijskih stilova više nije interesantna. Odbacuje se prošlost kao model. Modernizam je predstavljen kao model umetnosti koja stvara u sadašnjem vremenu. Nova tehnologija - nova saznanja - novi oblici.

Hofman kao inicijator novog stila (mustre bečke) i njegovi istomišljenici u bečkoj secesiji (Klimt, Šile) zalagali su se za estetski pristup modernom dizajnu, dajući glas pojedincu, tako da okruženje, dekor reflektuje sofisticirani ukus savremenog potrošača. Docnije se Hofman udaljava od secesije i zastupa novo poimanje dizajna. Za Losa, modernizam je način razmišljanja i približavanja dizajnu. Fokusiran na to da oslobodi pojedinca od predmeta bio je protiv Hofmanovog Gesamtkunstwerk - a, ne samo protiv totalnog dizajna secesije, već i za istrebljenje svega suvišnog.

Losov put je kosmopolitski modernizam. Kao dizajner i kritičar bio je poznat po eseju - manifestu provokativnog naslova “Ornament i zločin” (Ornament und Verbrechen) napisanom 1908. - Lorem ipsum dolor sit amet… na grafički izgled publikacija primenjivao je arhitektonsko načelo vodoravne doslednosti; sve antičko – reči je pisao malim slovom, sem kao izuzetak, veliko početno u rečenici ili na nekoj izolovanoj imenici.

"Ne ljuti me estetika, već ekonomska šteta na brzu ruku se prave ornamenti od raznog materijala, od srebra, a i od ljudskog života. Evo, to je zlo, to je onaj zločin, pored kojeg ne smemo ostati skrštenih ruku." Insistirao je na likvidaciji ukrasa, kritikujući istorijski, nacionalni, folklorni i modni, secesionistički ornament. Nije bio protiv ornamenta, kao takvog, već, za njega ornament je deo prošlosti i kao takav nespojiv sa novim vremenom.

Savremeni ornament ima drugačiju geometriju od svog istorijskog srodnika. Los je bio protiv stvaranja novih, tj. modernog ornamenta.

Los će uticati na savremene arhitekte kao što su Frenk Lojd Rajt, Le Korbizje i Ludvig Mis van der Roe (njegova je poznata misao “manje je više”) koji pristupaju poimanju prostora kao Los.  Sto godina kasnije Hal Foster piše “Dizajn i zločin” (2002) utemeljen na kritičkom pristupu savremene vizuelne kulture i oštrom obračunu sa dizajnom  “Danas se sve – od arhitekture i umetnosti do farmerki i gena – tretira kao dizajn… Jedno je sigurno: danas dizajn kreira gotovo savršen krug proizvodnje i potrošnje“ – Foster.

Poslastica izložbe su dve rekonstruisane spavaće sobe postavljene jedna pored druge, kroz koje se čitaju njihove suprotne ideje kroz dizajnerski pristup. U kultnoj krznenoj spavaćoj sobu koju je Los dizajnirao za svoju suprugu i sebe, sve je svedeno, sa namerom da postoji savršena harmonija između prostora i materije. Bez nameštaja, skupih ormana, samo krevet. Smatrajući da nameštaj blokira prostor, on je postavljen iza zavese. Sve je eterično, providno, lepršavo, kao zavese… sem gustog tepiha; anđeoski drimpis - nestvarno, nematerijalno i monohromatski; belo = prostor. 

Kako ističe Van-Doring – sve je u prostoru. 

Boraveći u Americi kao zidar, Los upoznaje pored američke i japansku stambenu arhitekturu, tako da je japanski stan bez nameštaja, slobodan, montažni objekat bio njegov ideal. Hofman je poznat po geometriji i koordinatnoj mreži, rešetki. On koristi zadate geometrijske forme i oblike, kroz formalni aspekt, ne kao stav.

Hofmanov dizajn za spavaću sobu u stanu Salcerovih je nekako krut, ispunjen uredno raspoređenim kvadratnim nameštajem i pločicama. Braon, kockasto i geometrijski. Korišćenje veoma jednostavne geometrije smatra se revolucionarnim korakom koji je preduzeo Hofman. On sam, smatrao je da enterijer i eksterijer moraju da funkcionišu kao celina.

Put kojim je išao Los dovodi do modernizma u međunarodnim razmerama. Njegov uticaj danas je minimalizam i ideja da bi dobar dizajn trebalo da bude nevidljiv.   Losova vizija je ultimativno pobedila i nastavlja da se širi i utiče na industriju danas, kako ističe Vit-Doring. Izložba je trajala do 19. 4. 2015.

Avangardni modni dizajn.

Izvor: designed.rs