Култура

Бука

Душан Захаријевић, Лепосавић

Чини се да је одувек постојала опозиција између онога што се данас назива мејнстрим и онога што се назива андерграунд. Мејнстрим, заправо, представља доминантне вредности садашњег времена и у том смислу је одличан показатељ савременог стања. Као уосталом и андерграунд који, критикујући доминантне вредности (које не морају нужно бити лоше самим тим што су доминантне), износи исте на видело проговарајући тако о савременом стању и нудећи алтернативу. У томе и јесте једна разлика између ова два појма – мејнстрим одражава садашњу ситуацију, а андерграунд, осим тога што је одражава, нуди некакву алтернативу. Друга разлика би била та што и једно и друго пропагирају одређене вредности, само су једне доминантне и општеприсутне, а друге маргинализоване.

Што се тиче уметности уопште, она не обухвата само вредности у оквиру ње саме, већ су то истовремено и животне вредности. Говорећи о музици, можемо обратити пажњу на један бенд који би се могао окарактерисати као андерграунд, а то је Дисциплина кичме.

Бенд је основан 1981. године и карактеристичан је како по музици коју ствара, стилу, текстовима, тако и по саставу. Наиме, бенд чине бас гитара, вокал и бубњеви. Било је разних „гостујућих“ инструмената на албумима, али поменути трио је основа. Може се рећи да су текстови (њихова дужина и садржај), ако не главна, онда једна од главних карактеристика овог бенда, а за које је заслужан басиста и вокал Душан Којић Која. У крајње сведеним стиховима проналазимо доста садржаја. Та сведеност често иде до те мере да читаву песму чини један стих, тј. једна реченица, мада ни инструментална музика овом бенду није страна.

Када је претходно било речи о односу андерграунд и мејнстрим вредности, речено је да су ове прве маргинализоване. То се испоставља као велики проблем јер је тешко са маргине пробити се на површину, доћи у центар који је један хомоген простор у којем нема много места за другост, за нешто другачије. У таквом амбијенту немогућа су било каква кретања и упливи јер нема простора, а ни разлога за то:

Јер овде нема простора

Сцене су јаке

Више нема разлога

За згодне кретње

Доскочити им мораш

(Згодне кретње)

Не може ни бити промена и кретања тамо где нема разноликости и где је све хомогено. Отуда и недостатак разлога за тако нешто, што води у униформизацију. Mоже се говорити о униформизацији мишљења, понашања, облачења, и вредности уопште које се постављају као доминантне и самим тим најлакше и најбрже прихватају без испитивања њиховог квалитета и исправности. Испоставља се да у таквој ситуацији нема потребе ни за размишљањем јер је све исто:

Ништа се не дешава

Јер нико ништа не схвата

Они који су требали

Срамно су се изгубили

И примају лажно весеље

И примају јавно весеље

(Јавно весеље)

У овом контексту се може читати и песма Да ли ти знаш за неки други ритам:

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Годинама стојим

И пажљиво те гледам

1, 2, 3, 4, 5 и 6

Да ли ћу од тебе икад

Чути добру вест

 [...]

 Ја само желим

 Ово да те питам

 Да ли ти знаш за неки други ритам

Одржавање бесвесног стања је стварање терена за манипулацију, као и одржавање страха. У том смислу можемо разумети стих који је истовремено и назив првог албума: „Свиђа ми се да ти не буде пријатно.“ Непријатност је средство борбе против стања бесвести, она човека буди из учмалости јер у њему ствара један нов осећај који га узнемирује и избацује из стања мировања. Другим речима, провоцира у њему осећај који је сам по себи опозит доминантном осећају („пријатности“) - промена у стању без промена. На ово се надовезује и стих који је и наслов песме и гласи: „Шта је то што држи данас твоју пажњу?“ Право питање, с обзиром на све претходно речено. Ако нема размишљања, промена и кретања, не може бити ичега на шта би човекова пажња била усмерена. Тако опет долазимо до стања бесвести за коју нема оправдања чак ни у младости: „Младост не оправдава бесвест“ – како гласи (једини) стих из истоимене песме. Логично је на овом месту поставити питање могућности сазнања истине и доласка до праве информације помоћу које градимо знање о нечему. За такву информацију морамо се борити:

Ако желиш праву информацију

Онда мораш да се бориш

Да се бориш за њу

(Инфо)

Интересантна је фигура Зеленог зуба коју Дисциплина кичме ствара. Он је носилац нечег новог, доброг и другачијег у устајалом свету без промена, онај који каже не таквом свету и позива људе да крену за њим. Он је као Прометеј који људима доноси отрежњење. Земља је за њега планета досаде, његове мисли су далеко,  а „стари, црни ђаво погледа блага“ (Иза 9 брда) чува тајну његове снаге: :

Зелени зуб то је име моје

Не-не-незналице све се мене боје

Ка-ка-каква ванземаљска бука

Страх је зато ушао у село и град

Јер ја сам фрајер од кога беже сад

И на крају морам да ти кажем још нешто

Зелени зуб вара врло вешто

(Зелени зуб)

Све то га чини бићем са друге планете које не припада Земљи на којој се налази управо због противљења претходно помињаним доминантним вредностима. Људи су заборавили рокенрол и отишли у шопинг мол (Заборавили рокенрол), одређене вредности замењене су другим, по свему судећи лошијим. Међутим, Зелени зуб је спреман да им опрости јер то не раде свесно, зато још увек има наде:

Опростити им желим

Јер не знају шта раде

Опростити им желим

Јер верујем да има наде

(Заборавили рокенрол)

Ови стихови алудирају на Христове речи са крста када је молио Бога да опрости људима што су га разапели јер не знају шта чине. Како је и сам Исус Христ отелотворење одређених вредности, видимо да је савремени човек разапео вредности сабране у појму рокенрол. Али, како је већ речено, нада још увек постоји. Покидане нити и изгубљена бит (Спас је фонк I) још увек се могу обновити. Нада је у оном одлучном НЕ неукусу, у борби са егом који је човеков највећи непријатељ (Его). Гнев, бес, стрес, грч, јед – све то производи мржњу:

Престани да мрзиш

До себе ако држиш

(Престани да мрзиш)

Свођење живота на један циљ – моћ, убија сваку вредност у човеку и чини га неосетљивим за друге. Међутим, „овисник о моћи на крају неће добро проћи“ (Овисник о моћи). Неко мора то да спречи, да прекине општу немоћ:

Овај лажни хумор

Који ствара умор

Празна игра речи

Неко мора то да спречи

Иронично постало је обично

Та пародија – илузија која прија

(Неко мора то да спречи

Као што гласи стих из већ поменуте песме Згодне кретње - мораш им доскочити. Човек мора бити имун на овај немар (Бити имун) и показати непоколебљивост уз неопходну дозу неозбиљности. Та неопходна доза неозбиљности је бунт који је потребан за опстанак у борби против општег немара. Када се говори о неозбиљности има се у виду дечија непосредност и неозбиљност, што је добро када се примени у одређеној мери. Неопходан је спој решености, зрелости и неозбиљности:

Данас човек строго гледа

Овде мора бити реда

Његови ми прсти прете

Ти одавно ниси де

О да, ја јесам дете

На-на-на-на-на-на-на

О да, ја јесам дете

Теби моји прсти прете

(Бетмен, Мандрак, Фантом)

Отуда Дисциплина кичме себе представља као децу седе косе која у себи чежњу носе (Робо блуз). У том смислу је занимљива и песма Друштвена мрежа у којој се иронично друштвена межа упоређује са царством у коме царује другарство. То је савремено царство другарства које је, изгледа, све осим тога. Зато се у песми и каже да је то простор бестежинског стања, простор у којем гине другарство као вредност.

Зелени зуб је носилац новог звука који је у песми Зелени зуб представљен као „ванземаљска бука“. Управо ова синтагма најбоље описује музику овог бенда. Бука као звук који надјачава општи неред и људску обамрлост, у устајалу свест уноси немир и непријатност - звук који наговештава потиснуте вредности:

Хајде, хајде, сад погоди

Какав дух то мене води

Шта то мојој души год

Какав звук је сад у моди

Бука, бука мене води

Бука мојој души годи

Заувек код мене биће

Бука, бука у моди

(Бука у моди)

Бука је тај нови звук који ће протрести свест и људе померити из лежишта. У то име Дисциплина  пева:

Да ли добро чујеш

Да ли ти је јасно

Или ти је ипак

Још увек ово гласно

Ако ти је гласно

Да појачам још мало

(Ако ти је гласно)

Сам назив Дисциплина кичме отвара могућности за поигравање са смислом. Ово је бенд који оглашава да је време за правду и истину, време за дисциплину без које нема среће и реда. Такође, назив песме Само дисциплина са последњег албума пружа могућности за удвојено читање, јер само дисциплина (Дисциплина) показује пут и чува ум, као уосталом и самодисциплина:

Само дисциплина

Показује ти пут

Само дисциплина

Чува твој ум

(Само дисциплина)