Култура

Сећања на окупацију

Димитрије Војнов

Пажњу светске јавности привукле су руске дипломатске реакције на норвешку телевизијску серију Okkupert које су се појавиле практично када је јавно приказан први трејлер за овај кључни скандинавски телевизијски догађај. И збиља, серија о томе како Русија у блиској будућности, да не кажемо већ колико сутра окупира Норвешку, деловала је као непотребан додатак већ довољно подгрејаном поп-културном имагинаријуму Хладног рата који се убрзано развија последњих неколико година.

Када се серија појавила, међутим, дискусија се није разгранала, једним великим делом зато што Okkupert нимало није близу римејковања Милијусовог Red Dawn-а у коме су Совјети окупирали САД после војне инвазије или серије Америка која је средином осамдесетих,  на врхунцу Хладног рата, изазвала дипломатски скандал бавећи се истом темом, с тим што окупација није произашла из директне инвазије већ из интервенције УН због кризе у САД.

Okkupert приказује Норвешку која због еколошких изазова више не жели да експлоатише своје резерве фосилних горива, али свету нуди алтернативу у виду безбедне нуклеарне енергије. Европска Унија и Русија међутим виде да би прелазак на чисту енергију могао да их угрози, једнима енергетску стабилност, другима целокупну економију базирану на извозу енергената и праве договор – Русија ће у име ЕУ направити војни притисак на Норвешку да настави са експлоатацијом фосилних горива.

Отуд, Okkupert нема пуно везе са Отписанима, као што је имао Red Dawn, већ је то једна савремена прича о суверенитету, о друштву које није спремно на војни конфликт, није расположено да страда или да одустане од своје удобности, а опет не би баш да буде ни окупирано. Нарочито нама ова прича о неприкривеном наметању интереса великих сила не би смела бити далека.

Одједном, јунаци из државе благостања – премијер, новинар, безбедњак и војник морају да се суоче са питањима шта је патриотизам а шта издаја, где се завршава спасавање живота суграђана а где почиње колаборација. Отуд, да се данас не налазимо у сличној ситуацији као Норвешка из серије Okkupert, могли бисмо рећи да је ово редак пример контемплације о Другом светском рату дат у форми савремене приче. Обично је обрнуто – историјске теме се користе да би се говорило о актуелном тренутку. Уосталом, не треба заборавити, Норвешка се одупирала нацистима, из тог времена има јаких веза и са Југославијом, али је из ње потекла и реч квислинг.

Ипак, то што Норвешка није данас притиснута као Србија и што ова прича о окупацији, родољубљу и издаји алудира на Други светски рат, не значи да Јо Несбо, чувени писац кримића и креатор серије, није озбиљно забринут над актуелним проблемима. Једна од опсесивних тема скадинавских крими-писаца јесте однос њихових држава благостања према мигрантима или деловима света који живе у беди и траже помоћ. У овој серији Несбо је направио једну врло јасну слику енергетски богате земље око које се отимају моћне силе, рецимо Сирије, само у властитом дворишту.

Теза серије Okkupert је да заправо демократски принципи, па ни близина најразвијенијим деловима Европе неће задржати енергетски богате пределе од сукоба великих сила, и показује Норвежанима, али и другим Европљанима како би то изгледало када би се сиријски сценарио, рецимо, десио код њих. У једној сцени представник Европске Уније отворено каже премијеру Норвешке да ЕУ има своје принципе, али да пре свега има своје потребе.

Руси објективно гледано немају чему да се радују у овој серији јер свакако нису приказани као доброћудна регионална сила. Као сила у успону вероватно нису још увек спремни да им се на сваком кораку деконструише кредибилитет као САД које су заправо последњих година врло ретко приказиване као позитиван чинилац у међународним односима, чак и у властитој популарној култури. Међутим, нема сумње да јесу приказани као сила, без икаквих нарочитих културрасистичких детаља, врло клинички. Штавише, Европска Унија је у серији приказана као много опаснији, а наизглед врло доброћудни хегемон. Када у једној ситуацији Руси војном вежбом запрете норвешком премијеру, ЕУ се заклиње да ће им помоћи а онда у Данску пошаље ловачке ескадриле без муниције и разоткрива свој војни маневар као представу која има за циљ да додатно увери Русе како се са притиском може наставити. Стога, Okkupert је један од најблажих приказа Руса као негативаца у последње време, али је свакако најкритичнији приказ Европске Уније који сам до сада видео. Стога, ако је Okkupert против некога, онда је то најпре Европска Унија.

Руски пирати су најбрже од свих реаговали на појављивање ове серије, и експресно су је превели и нахсинхронизовали. Занимљив је детаљ да су на појединим сајтовима наглашавали да серија није антируска и молили кориснике да се не исцрпљују у осудама без гледања. Када ћемо ми гледати ову серију на телевизији не знам, мада кад се појави сцена у којој вођа покрета отпора школован у иностранству бива приведен због мотивационог говора снимљеног за You Tube, не могу рећи да су ми све сцене из овог остварења потпуно непознате.