Искре

7 величанствених: Дон Жуан

Јежи Шлатковски: Don Juan

Шведска, Финска 2015.

92 минута 

режија: Јежи Шлатковски

Овогодишњи победник највећег европског фестивала документарног филма у Амстердаму, ИДФА, без сумње је један од најбољих документараца насталих у последњих неколико година. Почетна идеја аутора је била да направи филм о психијатријским установама и пацијентима у Русији, а већ током првих истраживања одједном се појавио Олег, младић заробљен аутизмом, и његова мајка уверена да њен син може и треба да у животу уради више. Посебно кад су у питању девојке. И Олег почиње да води битку да би научио како да постане Дон Жуан, да макар мало пробије оклоп иза кога је сигурно сакривен од света и девојака. Камера почиње да прати његове терапије, које се полако умножавају и претварају у занимљиву одисеју - од конвенционалних разговора, до шокантних, гротескних захвата и коначно позоришта.

Пратећи јунака, Јежи Шлатковски, са својом екипом у којој важно место заузима сјајни сниматељ Војћех Старон, успева да буде присутан у тренуцима криза, расправа и свађа, да забележи тренутке отварања и затварања главног јунака, да ухвати емоције и блокаде, а да ниједном не угрози интимност тренутка, нити да прекорачи невидљиве границе достојанства учесника. На снимању ове врхунске студије људског стања аутор и екипа као да су успели да остваре идеални, недостижни захтев филмских стваралаца - постали су невидљиви.

Документарац једног од мајстора европског документаризма, интелигентно и фокусирано режиран, истанчане фотографије изразито топлих боја, камере увек усклађене с ритмом дешавања, изузетно конструисаних унутрашњих ритмова, овај Филм, полазећи од увек занимљивог и интригантног погледа на "кишног човека", развија дубоку, топлу и дирљиву причу о особи креирајући правог, сјаног и убедљивог филмског јунака!

Реч редитеља: Најбоље приче су обично резултат коинциденције, случајних сусрета и среће. Први период снимања био је дубоко неприпремљено урањање у свет руске психијатријске неге, без великих очекивања. Руска продуценткиња Елена Пеларскаја и ја смо случајно чули Олега и његову мајку како се свађају на психијатријској клиници у Нижњем Новгороду о Олеговој неспособности да закаже састанак с девојком. Представили смо се и ја сам с њима поделио извесна сећања на сопствене романтичне неуспехе - то је био почетак дуготрајног пријатељства.

Јежи Шлатковски

Рођен је 1945. у Пољској. Дипломирао на катедри за класичну филологију на Универзитету у Торуну, а 1973. дипломирао на катедри за журнализам Универзитета у Варшави. Током студија, 1972. године, почео да ради на пољској телевизији, прво као репортер, затим као редитељ репортажа и документарних филмова. Напустио је Пољску 1982. и настанио се у Шведској, где живи и ради и данас. Режира документарне филмове за шведску телевизију и Шведски филмски институт, а сарађује са финском, данском и норвешком телевизијом. Од 1993. сарађује и са немачком ЗДФ телевизијом и АРТЕ сателитским каналом. Након одласка из Пољске направио је више од 30 документарних филмова углавном на социјалне теме, а многе од њих урадио је у Русији. Од 2011. сарађује са Пољским филмским институтом, а од 2012. ради као ментор на Академији за документарни филм у Варшави. Добио је награду Европске филмске академије, Феликс, 1996. године. Члан је Европске филмске академије.

Изабрана филмографија

ТРОУГАО СМРТИ (Dödens triangel), 1990.

ДЕЦА ТУНДРЕ (Dzieci tundry), 1994.

ВЕНДЕТА – АЛБАНСКА КРВНА ОСВЕТА (Vendetta - Albańska zemsta krwi), 1996.

ШВЕДСКИ ТАНГО (Schwedischer Tango), 1999.

ЛАПОНСКА БОЛЕСТ (Lappsjukan), 2001.

КАДЕТИ И ДЕВИЦЕ (Kadetter och oskulder), 2003.

MY AMERICAN FAMILY, 2004.

ПОГЛЕД ИЗ ТАМЕ (Utsikt från Värtan), 2005.

НАЈБОЉЕ ДРУГАРИЦЕ (Bästisar), 2006.

РАЈ (Paradiset), 2007.

ФАБРИКА ВОТКЕ (Vodkafabriken), 2010.

ДОН ЖУАН (Don Juan), 2015.

Don Juan - Trailer from Ginestra Film AB on Vimeo.