Искре

7 величанствених: Мелори

Хелена Трештикова, Mallory

Република Чешка, 2015. 
97 минута 
Режија: Хелена Трештикова

Најновији документарац једне од најзначајнијих европских ауторки документарног филма, награђен Гран Пријем за најбољи документарац фестивала у Карловим Варима, направљен је у јединственом стилу њених најпознатијих остварења насталих у дугим временским периодима. Овога пута, Хелена Трештикова је тринаест година пратила и бележила све важно што се дешава са, у почетку, проблематичном девојком Мелори, а онда је јунакиња пред камером постала мајка и од тада, трапаво и необично, покушава да се избори за своје место у свету. Упркос искушењима и слабостима, она сазрева, посрће и пада, али некако увек проналази снагу да поново устане. Управо у тим тренуцима одбијања да се преда очају, почињу да се дешавају неочекивани обрти који ову причу, једну из серије најпознатијих филмова Хелене Трештикове о младим људима препуштеним улици и страдању, постепено претварају у фасцинантну савремену бајку испричану опорим тоновима прецизно документоване реалности.

Мајсторски режиран, аналитичан и прожет емпатијом, „Мелори“ спада у врх савремених документараца посматрања. Филм је снимало чак шест сниматеља, што је свакако било неизбежно с обзиром на неизвесност развоја оваквог пројекта, али је задивљујуће како фотографија и камера имају исти стил, а кадрови делују увек промишљено и прецизно, испуњени аутентичном атмосфером простора и светлосних штимунга. Сјајна монтажа Јакуба Хејне, који већ дуго ради са Трештиковом, филму даје изузетну динамику, а догађаји и године лете пред нашим очима градећи савршену драмску композицију филма.

„Мелори“ је снажно сведочанство о чуду сакривеном у наизгед једноставним призорима реалности, које свој пуни смисао добија захваљујући јединственом погледу способном да обухвати дуге периоде живота главне јунакиње.

Реч редитеља: Надамо се да наш филм може да инспирише публику која осећа да јој не иде добро у животу. (А то може да се догоди готово сваком.) Порука филма је једноставна: промена је могућа и нада увек постоји.

Хелена Трештикова

Једна од најзначајнијих и најпродуктивнијих чешких и европских документариста. Током 35 година режирала је преко четрдесет филмова. Хелена Трештикова је рођена 22. јуна 1949. у Прагу. Дипломирала је режију документарног филма на прашкој филмској академији ФАМУ. Своју најважнију ауторску одлуку донела је 1980. када је почела да прати животне приче људи у дугом временском периоду. Током наредних шест година посветила се снимању свакодневних живота неколико младих парова од тренутка њиховог венчања. Резултат се појавио 1987. у форми шестоделне телевизијске серије „Брачне приче“ (Manželské etudy) и још два дугометражна филма. Заједно с филмским колегама и са социолозима 1991. оснива фондацију „Филм и социологија“ са циљем пружања нове перспективе друштва после великих политичких промена. Уједно започиње циклус пет дуготрајних филмских пројеката који прате животне приче младих делинквената под именом „Реци ми нешто о себи“ (Řekni mi něco o sobě). Најчувенији филм из тог циклуса је „Рене“ који је завршен 2008. и награђен наградом Европске филмске академије. Заједно са својим мужем, публицистом Михаелом Трештиком, 1994. основала је фондацију „Човек и време“ која је намењена дуготрајним пројектима и филмовима који одражавају време, његово протицање и промене које доноси. Током 1996. почела је да прати различите жене као јунакиње за свој нови циклус „Жене на ивици новог миленијума“. Најзначајнији филм тог пројекта зове се „Катка“ и завршен је 2010. Од 2002. почиње да се бави педагошким радом на одсеку за документарни филм на ФАМУ. Непрекидно ради на својим филмовима.

Изабрана филмографија

С ЉУБАВЉУ (Z lásky), 1987.

ТРАЖЕЊЕ ПУТА (Hledání cest), 1988.

СЛАТКИ ВЕК (Sladké století), 1997.

ЉУДИ, ВОЛИМ ВАС! (Lidé, mám vás rád!), 1998.

ХИТЛЕР, СТАЉИН И ЈА (Hitler, Stalin a já), 2001.

МАРЦЕЛА, 2006.

РЕНЕ (René), 2008.

КАТКА, 2010

ПРИВАТНИ СВЕМИР (Soukromý vesmír), 2012.

МЕЛОРИ (Mallory), 2015.