Интервју

Разговарао и приредио Марко Тошовић

High Tech Велики рат

Марко Савић, интервју

Изложба Србија 1914 настала је као резултат сарадње Историјског и Војног музеја Србије под покровитељством Министарства културе и информисања. Ова изложба не представља обиљежавање стогодишњице од почетка Првог свјетског рата, реда ради, већ један необичан спој различитих врста знања, спој различитих, али подједнако важних вриједности. Тако ову изложбу, укратко, можемо описати као симболичку везу старог и новог, синтезу прошлости, садашњости и будућности, културног насљеђа и нових технологија, музејских и интерактивних експоната, која не само да превазилази јаз између традиционалног и модерног, већ их интегрише у једну цјелину приближавајући тако саму манифестацију новим генерацијама. Разговарамо са Марком Савићем из Кодек института, тима који је био задужен за постављање интерактивних, high tech експоната на овој изложби. О каквим се експонатима ради?

Захваљујући Министарству културе и информисања које је препознало могућности и потенцијале онога чиме се бавимо у Кодек институту, након договора са Историјским музејом Србије и Војним музејом позвани смо да учествујемо у креирању изложбе па тако све њене сегменте, и то на оним кључним тачкама, обогатимо интерактивним експонатима. Интерактивни експонати базирани су на технологији Augmented Reality, што се преводи као Проширена стварност. То је технологија која нам пружа могућност да у стварни свет интегришемо било који дигитални садржај који постаје видљив захваљујући мобилним телефонима, таблетима и сличним направама које у себи садрже камеру и процесор. Користећи ову технологију омогућили смо да се посетиоцима лично обратe Бранислав Нушић, војвода Живојин Мишић, или да посматрају виртуелну галерију слика Надежде Петровић док слушају одломке из њених писама мајци и Ивану Мештровићу. Основни разлог због којег смо одлучили да користимо потенцијале ове технологије произилази из сазнања да су сва светска истраживања у области људских комуникација и технологије указала на то да је мобилни телефон за популацију млађу од четрдесет година постао оно што се у модерном речнику зове first screen, први екран по проценту коришћења. С тим у вези, овакав приступ креирању изложбе наметнуо се као природан и логичан – понудили смо млађим посетиоцима, који уједно чине и примарну циљну групу, да кроз средство комуникације које најчешће користе, откривају дигиталне садржаје уз помоћ технологије која је за њих нова, па самим тим изазива и неку врсту фасцинације, а кроз све то смо успели да презентујемо и представимо и онај постојећи вредан садржај који им у конвенционалном облику вероватно не би био толико примамљив и не би изазвао толико интересовања. Kључнa фигурa у реализацији ове идеје је наш дугогодишњи сарадник, Марко Тодоровић. Он је пионир у примени Augmented Reality технологије у свету и човек који је направио прву AR књигу на свету. Од како је ова технологија постала доступна јавности он и његов тим окупљен у LiveViewStudio непрестано померају границе смишљајући нове начине њене примене па је тако, између осталог, Марко стални учесник чувене IT Конференције у Санта Kлари коју сваке године организује велика четворка Google, Мicrosoft, Apple и IBM, као и чест гост на ТЕД конференцијама широм света.

Сама изложба подијељена је у неколико сегмената, а у најави се напомиње да је музеј изашао на улице Београда, грађанима у сусрет.  

У склопу ове изложбе израдили смо посебну апликацију за мобилне телефоне и таблете коју је могуће преузети по доласку у музеј или са сајта www.srbija1914.rs. За ван-музејску авантуру неопходно је активирати први део апликације, Потрагу за благом. Њеним покретањем корисник ће активирати мапу Београда и гео-локацијски водич који ће одредити место на којем се посетилац налази и који показује шест тачака у ужем центру града од којих свака представља по једну значајну личност која је својом делатношћу обележила одређени сегмент друштва између 1903. и 1914. Када открију скривени садржај и откључају свих шест тачака, посетиоци добијају идентификациони број који им обезбеђује бесплатан улаз на изложбу. Други део апликације омогућује активирање интерактивних експоната унутар музеја, док се трећи део односи на интерактивни каталог изложбе, помоћу кога је читаво искуство Проширене стварности могуће понети са собом у буквалном смислу. Четврти део апликације служи за покретање  интерактивних садржаја у  Радионици за децу и младе, која је саставни део изложбе.

Шта је заправо Кодек институт? 

Видите, када се на удару нађе култура једног народа и када дође до њеног разарања, неминовно долази до дехуманизације свих чланова одређене етничке групе.На овај начин грађанин, који је као друштвена јединка носилац права и обавеза одређеног друштва, постаје честица биомасе или, модерније речено, само људски ресурс. Важно је напоменути да ово није ексклузивни проблем српске културе, већ представља глобални феномен. Ипак, поједине државе, помоћу снажних и развијених механизама, успешно успевају да сачувају и развијају културне и националне идентитете. Користећи сва доступна искуства, Кодек институт своје деловање заснива на обједињавању истакнутих интелектуалаца који представљају know why и стручњака из области медија, поп културе и нових технологија који представљају know how. Заједничким деловањем кроз конкретне пројекте желимо да сачувамо, конституишемо и на најбољи могући начин презентујемо српски културни идентитет у 21. веку.
Мислим да нас ово опредељење директно повезује са периодом који тематски обрађује ова изложба.

 У ком смислу? 

Време које је претходило Првом светском рату обележио је један озбиљан полет и напредак на свим пољима нашег друштва, упркос тешкој ситуацији коју је Србија имала на спољно-политичком плану. Појединци који су чинили елиту разумели су да раде и улажу своје напоре у нешто што је веће од њих самих. Они су својим личним примером, жељом и ангажманом створили атмосферу која је водила ка напретку. Тако је, рецимо, Ђорђе Вајферт, кога би многи по данашњим стандардима дефинисали као тајкуна, постао најуспешнији гувернер Народне банке Србије којег је ова земља икад имала. Поред њега, веома је важно поменути и Лазара Пачуа који је био најуспешнији министар финансија у историји наше земље. О квалитету Пачуовог рада довољно говори чињеница да је динар за време његовог мандата достигао највећу номиналну вредност и био јача валута од америчког долара. Лазар Пачу по струци је био лекар, што нам потврђује да су за успехе друштва од стручности и знања које, сведоци смо, уколико се не спроводи часно може начинити велику штету, много важнији поштење и интегритет. Примери Јована Скерлића, Милана Ракића, Ђорђа Станојевића, Слободана Јовановића, Јована Цвијића, Надежде Петровић, Михаила Пупина и других, указују да је наша земља тада имала културну и интелектуалну елиту која је била свесна колико је битно, са једне стране, модернизовати руралну Србију, а са друге радити све како би се ојачао културни и национални идентитет народа како не би у кратком времену, под утицајем великих сила и доминантних култура у Европи и свету, постао лист на ветру који ће бити ношен таласима глобализације и који ће изгубити могућност да управљајући собом формира сопствену слику света и своју аутентичност међу народима. У том контексту могли бисмо рећи да је ова наша изложба и креирање интерактивних експоната најбољи пример онога што је сам Скерлић називао дефанзивним модернизмом, при чему је та његова максима уједно и мото деловања Кодек института.

Да ли сте размишљали о томе да у будућности читаве изложбе дизајнирате на бази интерактивних експоната,будући да би такве изложбе младе људе много дуже задржавале у одајама музеја?

Људи из Историјског и Војног музеја, али и културе уопште препознали су велике могућности ове технологије, те је за очекивати да читаве изложбе, у наредном периоду, буду конципиране искључиво на интерактивнм експонатима. Млађе генерације би у том случају сасвим сигурно посветиле много више пажње и проводиле много више времена проучавајући и откривајући скривене садржаје који би их кроз игру довели до вредних сазнања.

 Какви су досадашњи утисци посјетилаца?

Искуства од отварања изложбе до данас говоре да су интерактивним експонатима највише фасцинирани млади људи и странци. Од младих се то и очекивало, а по личним изјавама странаца нико од њих није очекивао да ће се са оваквом врстом технологије сусрести у Србији, тим пре што нико од њих није имао прилику да се са овом технологијом сретне у земљи из које долази, а углавном су то најразвијеније земље света. 

Који су даљи планови Кодек института?

Наша држава је већ деценијама уназад принуђена да делује реактивно, да се суочава са проблемима када они већ настану. Уз мало подршке смисленој анализи и планирању, могли бисмо да дођемо у ситуацију да будемо проактивни као друштво те да се, предвиђајући ствари које се могу десити, адекватно припремимо за њих и креирамо једну озбиљну визију за овај народ која ће бити конструктивна и привлачна за сваког грађанина ове државе до те мере да ће сутра, уколико би било простора за имплементацију и реализацију те визије, сваки појединац имати осећај да је део нечег већег од себе и да је оно што ради део колективне мисије чији је циљ да живимо у бољем и напреднијем друштву, као што је то био случај за нашим прецима и оном златном генерацијом коју смо поменули. У том смислу, Кодек институт је започео формирање master mind групе које ће се на озбиљан начин позабавити креирањем свеобухватне визије Србије 21. века.