Блог

Бесплатна порнографија и криза савременог доба

Стефан Пајовић

У преводу са изворног грчког, „порнографија“ дословно значи „писање о проституткама“. Ова дефиниција је знатно мање гламурозна од филозофске дубине појма „ерос“ (отуд „еротика“) и латинског „амор“ (понашки „љубав“).

Порнографија је, ипак, далеко старија и свеприсутнија од романсираних сродних термина. Још у палеолиту први људи су сликали и вајали приказе жене, али и секса. Преко римских фрески па све до безмало комичних слика еротике у викторијанско доба, рудиментарност медија је онемогућавала да се порнографија одели од надређеног појма еротике. Чак ни развојем фотографије поткрај 19. века порнографија није успела да се размаше због тада још конзервативне природе европских друштава. Чак и слике америчких проститутки из 1890. године откривају махом гола рамена.

Порнографска револуција је започела након Другог светског рата када су покретне слике и фотографије високе резолуције омогућиле да овај садржај постане широко доступан и експлицитан. Свим мушкарцима је добро познат култни статус Плејбоја кога је 1953. покренуо бонвиван Хју Хефнер. Још један „револуционар“ је био Лари Флинт који је у новембарском издању Хаслера из 1974. године објавио слике вулве у крупном плану. Уз Пентхаус, ова два часописа за одрасле били су корифеји порнографије све до касних осамдесетих година 20. века.

Појавом интернета, креће опадање броја претплатника ових часописа, јер је порнографија ушла у своје златно доба. Испрва, порнографска индустрија је некако преживљавала продајом Ве-Ха-Ес касета и компакт дискова, али када је пиратерија узела маха, њихови приходи су почели да опадају. Интернет је омогућио милионима потенцијалних корисника да приступе порнографском садржају бесплатно, иако су на неким местима законодавци покушали да ограниче дисеминацију овога садржаја. Лајв-стримови и претплате на видео канале су спасили порно индустрију, да би она процветала током пандемије вируса корона. Процене говоре да је ова „привредна грана“ данас тешка 97 милијарди долара.

Прича о развоју порнографије јесте помало дегутнатна са становишта хришћанског морала, али је слика и прилика друштвених промена током векова. У антици, на пример, голотиња није била ништа необично, а на педерастију се чак гледало благонаклоно. Како је ширењем хришћанске догме секс прогнан на маргине друштва, тако се формирала иницијална база конзумената еротике и потоње порнографије.

Ако премотамо историју порнографије до 20. века, схватамо да су „пионири“ попут Хефнера и Флинта својим корисницима заправо нудили еротику. Њихови часописи су у духу еуфемизма претходних векова нудили слике обнажених жена „господи“, односно слоју људи који су имали девојке и жене, али су тражили нешто више. Наравно, тинејџери су такође покушавали да се домогну ових издања, јер су желели да визуелно спознају женско тело пре него што га спознају тактилно. У тој радозналости нема ништа лоше и све спада у саставни део одрастања миленијумима уназад.

Данас, уколико укуцате појам „porn“у Гугл претрагу, добићете хиљаде погодака који воде на бесплатне порнографске вебсајтове. Када уђете на те сајтове, моћи ћете да бирате између стотина хиљада бесплатних видео записа најразличитијег садржаја сврстаних у стотине категорија, па ко шта воли нек изволи. Заправо, једини порнографски садржај који је остао илегалан или недоступан јесу видео записи који више спадају у садизам, него у порнографију проистеклу из еротике.

Како општи порнографски садржаји бележе велики број посета (стотине милиона јединствених посета дневно) поставља се питање ко гледа бесплатану порнографију? Док је порнографију требало платити или кришом добавити, ово питање је било излишно. Наиме, човек који је спознао жену читао је и гледао порно садржај како би надоместио неки недостатак из сопствене спаваће собе. Неко можда воли своју жену, али је она фригидна, па је куповао Плејбој да иживи своје фантазије. С друге стране, можда је неки мушкарац куповао порно филмове жена са великим грудима, јер је његова супруга имала скромно попрсје.

Било како било, порнографија 20. века имала је компензаторну друштвену улогу и јесте пружала неку врсту индуковане катарзе. У оба наша примера, порнографија је спашавала брак, јер је инхибирала мушкарце да потраже другу жену због баналног разлога попут лошег секса. Као што су Стари Грци походили позориште да кроз глумце на сцени проживе своје најстрашније помисли, тако су мушкарци до пре неколико деценија конзумирали порнографију да надоместе све мањкавости свога сексуалног живота. Антички театар није јединствен, јер и данас идемо у биоскоп (movie theater) по неопходну дозу катарзе која ће нам испрати све непожељне емоције.

Нажалост, оно мало достојанства и позитивне роле порнографије од пре пар деценија данас је потпуно нестало. Конзументима данашње бесплатне порнографије не недостаје део еротичности, већ им недостаје било какав контакт са женом. Они су попут раније поменутих тинејџера, само што код њих радозналост није разумљива и привремена, већ је патолошка и болно константна. Овакав однос према порнографији која је сахранила еротику јесте слика и прилика посрнућа западне културе и друштва у коме је жена претворена у трофеј. У примитивним друштвима где се вредност млáде мери грлима стоке постоји већи степен поштовања према жени него у западњачкој институцији „трофејне супруге“.

Наиме, „добро се оженити“ изједначено је са сексом и тиме је добар број мушкараца осуђен на бесплатну порографију као једини вентил природног сексуалног нагона. Овиме се проблем порнографије прелио и на женски пол, јер један број жена себе и своје тело својевољно, упркос вековној борби за еманципацију, претвара у робу која онда ваљда излази на неко тржиште, горе од робовласничке пијаце.

Тако је проблем бесплатне порнографије прерастао у проблем оба пола који прети да продукује генерације жена и мушкараца неспособних да схвате да их спаја мушичави Амор, а не повољна инвестициона клима. Еротика је надградња љубави, а данашња бесплатна порнографија девастира управо ту здраву базу мушко-женских односа као никада пре у историји људског рода.