Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Блог

Симболика кордона

Стефан Пајовић, Нови Сад

Музички видео спот групе „Београдски синдикат“ за песму „Систем те лаже“ подсетио нас је на једну добро знану метафору: кордон полиције. Деведесетих година прошлог века полицајци у опреми за разбијање нереда су били свакодневни орнамент улица српских градова. Након Петог октобра њихово деловање је срећом постало превасходно превентивне природе, али је слика људи иза штитова постројених у ред остала чврсто урезана у памћењу сваког грађанина, на шта су продуценти спота и рачунали. Заправо, прича о кордону је доста старија, јер се ова полицијска формација образује не толико да би зауставила масу по сваку цену (за то служи ватрено оружје), већ да би неутралисала протестанте.

Иако је француска реч кордон (изворно: „уже“, у српском постоји италијанизам „корда“) почела да се корисити како би означила људе који стоје у низу штитећи неки објекат, тек половином 18. века, сама формација сеже још у античко доба. Као врсни стратези, Римљани су се најбоље служили кордоном као војном формацијом који је превасходно служио у одбрамбене сврхе. Прва сцена битке у филму Ридлија Скота Гладијатор (2000) веродостојно описује начин употребе римске пешадије која прво дочекује напад варвара, а потом се постепено креће ка напред.

Необично је да је Римско царство које је вазда било агресор нападало тако што су заправо чекали напад противника. Опрема легионара је прављена тако да је трчање готово немогуће, нарочито са штитом (скутумом) који је био тежак преко десет килограма и гвозденим шлемом који је сужавао видно поље ради заштите лица. Савремена заштитна опрема за полицију се мање-више заснива на истим принципима, само што су материјали од којих се израђује другачији. И поред технолошке унапређености, оклопљеном полицајцу је и даље тешко да трчи и да буде покретљив попут изгредника који га гађају свим и свачим. Стога, полицијске формације практикују напредовање у низу попут својих римских претходника, одређујући кордон као превасходно одбрамбено груписање, што се можда не чини тако посматрачима са стране.

Друга битна сличност савременог кордона са римским јесте људство које га оформљује. Када скину униформу, полицајци су породични људи и грађани, баш као што су римски легионари добијали статус грађанина након активне службе. Овде настаје зјап коме је овај текст посвећен, јер уместо да се савремени полицајци у борби  сусретну са варварима, они се сукобљавају са другим грађанима њима равнима, понекад и блиским. Сцена на Бранковом мосту у филму Горана Марковића Кордон (2002) у којој се сукобљавају протестанти и полиција садржи кратку приповест о полицајцу који међу супротном страном препознаје своју супругу и покушава да је извуче из свеоопштег метежа, али га она пљује у лице не желећи да има ишта с њим јер је припадник режимске полиције. Његове колеге, чије судбине прати радња филма, такође доживљавају шиканирање од стране најближих због посла којим се баве. Као што је окретање римских легија једне против друге од стране претендената на власт убрзало пад Рима урушавањем грађанског друштва, тако је и сваки окршај полиције са народом минијатурни грађански рат у савременим друштвима. Колико год социјалистичка крилатица звучала испразно, органи реда у својој бити јесу народна милиција. Они су ту да заштите грађанство од криминалних група и појединаца, али неретко бива да се због грешке у ланцу команде окрену против тог истог народа, јер демократија ту и тамо закаже, па најгори испливају на површину и пружи им се прилика да злоупотребе полицијску силу.

Визуелна метафора на крају спота „Београдског синдиката“ је поприлично јасна: полиција и народ не треба да се сукобљавају јер су они суграђани у космополитском значењу те речи, а све су прилике и да се дословно познају. Када је Милошевић пао 5. октобра 2000. године, једна од најупечатљивијих слика тога дана били су полицајци који су побацалли опрему, али и грађани који су весело млатили пендецима кроз ваздух или навлачили на себе заштитне шлемове и панцире. По рецепту Бахтиновог карневала, улоге су се тога дана обрнуле и тиме је поново успостављен друштвени поредак и ослобођена је негативна енергија која се акумулирала још од 1991. године и тенкова на улицама Београда. Поменути филм Кордон, али многи други, попут Професионалца (2003) Душана Ковачевића, такође су прилог одушку српског друштва које је живело у грчу последње деценије 20. века.

Нóвина коју нам доноси београдски реп састав у песми „Систем те лаже“ јесте да осим што полицајци имају пријатеље са супротне стране, и они сами се налазе на тој другој страни. Овакав ефекат је постигнут својеврсним двојницима:људима и лицима које виђамо и као протестанте и под визиром, попут уводних стихова након којих сазнајемо да их пева један исти човек само у две опречне улоге. Нису само полицајци ти који су у сукобу са самим собом, то су пре свега грађани који једним делом подржавају систем и налазе се у улози сопствених џелата, а другим делом се свим снагама боре за правду и бољи живот. Готово је немогуће срушити систем чији смо ми сами део, јер борбом против њега боримо се против себе. Оваква двојака егзистенција је могућа само док се две масе које корачају једна ка другој не сретну, јер када дођу лице у лице мора доћи до катарзе.

Речником Кордона: или ћете бити режимски полицајац и одаламити свог ближњег пендреком или ћете бити човек, побацати опрему и дезертирати из такве полиције. Међуизбор протагонисте филма да се објашњава са супругом је најболнија опција, јер људска бића нису квантне честице да могу да постојати на два места у исто време. Управо ту лежи срж поруке коју шаљу одрасли момци из „Београдског синдиката“ када се на крају заједно окрену ка гледаоцима: јесмо дозволили корупираном систему да нас подвоји, али уколико смогнемо снаге да превазиђемо страх од уједињења, неће бити тог кордона који ће моћи да нас заустави, и то буквално, јер од нас се очекује да ми сами формирамо тај кордон, баш као што су лукави Римљани самим Јеврејима препустили да одлуче о Исусовој судбини.

 

Аутор је докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду

 

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari