Блог

Запевајмо још једну Ла кукарачу

Бранко Димитријевић, Београд

Не знам постоји ли још увек такерија Ла Палма у шеснаестој улици у Сан Франциску. Тамо сам појео свој први прави бурито. И нисам могао изабрати боље место за своје упознавање са тим јелом. Бирајући пилетину, јунетину или прасетину, црни, браон или препржени пасуљ, жути или бели пиринач, љуту или благу салсу, свежи авокадо или гвакамоле, бели или жути нарендани сир и додатак од зачињене павлаке, добио сам у тортиљи бурито који је био величине младунчета морског лава. И још је горе била поносно пободена чачкалица са малом Мексичком заставом. Мислио сам да се никад нећу изборити ни са пола онога што ми је послужено у пластичној корпи, са додатком чипса од кукурузног брашна за предјело, плус додатак туршије од шаргарепе и карфиола. Мислио сам, али сам био у заблуди. Јер кад се осети први залогај, па још залије Сијера Невада или Корона пивом, ту нема заустављања док у локал не уђе Маријачи бенд и запева Ла кукарачу.

Комшије су ми били Мексиканци и увек би ме обавестили кад би се отворила нека нова такерија, да одем и пробам њихов бурито "пре него што се профушеришу". Правио сам и свој бурито од састојака набављених у продавници Ла Палома. Међутим, такосе и кесадиље је сасвим у реду правити од куће, али бурито се ипак једе у такерији, уз друштво и музику, а и јефтино је. Бурито обично кошта само нешто мало више од сендвича или парчета пице, али је и већи и здравији, јер у њему има и беланчевина и влакана и витамина и скроба.....    И још једна ствар иде буриту у прилог, готов је за час посла.

Није онда никакво чудо да се неко досетио да укључи бурито у понуду брзе хране. Тако Бел, ланац брзе хране има бурито у својој понуди али то је индустријски бурито, смрзнут и направљен у неком центру, да би се онда развозио и подгревао, те као такав никако није могао укусом да се приближи буриту прављеном на лицу места. А онда се појавио Чипотл. Стив Илс је био кувар у познатом луксузном ресторану у Сан Франиску и посећујући исте оне такерије у које сам игром случаја и ја залазио, дошао је на идеју да у свом родном Денверу отвори једну такву једаоницу, па да од прихода отвори свој луксузни ресторан. Од тог луксузног ресторана није било ништа, јер је такерија у Денверу била толико успешна, да је Стив отворио још неколико, а онда су дошли разни инвеститори да уложе паре. Највећи је био Мекдоналдс, који је уложио 360 милиона, да би се после неколико година повукао, ком приликом им је припала милијарда и пет стотина милиона. Данас Чипотл има 1900 такерија у Америци, Канади, Француској, Енглеској и Немачкој.

И зашто ја о њима пишем? Наравно, главни разлог је да се хвалим где сам све био и шта сам све јео. Али има још један разлог. Док је Чипотл био нормална конкуренција гигантима брзе хране, све је било колико толико у реду. Али након посете једној огромној фарми свиња, Стив Илс је био шокиран оним што је видео, па је од онда склопио уговоре да добија месо од животиња којима нису давали антибиотике, а наручивао је и соју и кукуруз који нису генетски модификовани. И да је о томе ћутао, можда би боље прошао. Али Стив се тиме јавно похвалио, а Аристотел нам је лепо написао у својој Поетици да иза трагедије негде стоји охолост, односно у енглеском преводу "вишак поноса". Дакле, кад је Чипотл обзнанио да наручује месо без антибиотика и немодификовану соју и кукуруз, почеле су невоље. Пре тога му је конкуренција само анонимним позивима слала контроле да проверавају имају ли сви радници  уредне боравишне  и радне дозволе, што сви раде својој конкуренцији у Америци. Али сада су почеле мистериозне појаве бактерија у свежем поврћу. Било их је већ неколико, а извор заразе није пронађен, што многе наводи на помисао да се ради о економском рату, односно о подметачини.

Па добро, шта је Стив мислио, да може да удари на генетске модификаторе, а да ће ови да се умусе и да се окрену некој другој делатности. Јер редови испред Чипотл такерија у време пауза за ручак показали су да народ, који је, као што је опште познато једна стока, воли да једе укусну али и здраву храну! И шта би бивало ако би се та глупост раширила? Ови уложили лепе паре у пестициде, генетику и бојне отрове, а не могу баш све да их пласирају у земље трећег и четвртог света и делове Балкана у којима живимо ми. Морала би добар део тога да конзумира и сиротиња раја у њиховим земљама, не би ли деоничари били задовољни. А не да тамане буритосе и после задовољно пуштају метан у атмосферу од оних разнобојних пасуља, од којих најздушније препоручујем црни, кубански.

Порука је јасна свима сем Стиву, Чипотл се мора држати на узди док се не поврати уложено или док друштвена контрола не достигне такав ниво, да се збуњено и пропагандом омамљено пучанство неће обазирати на тако неважне ствари као што је избор материја којима се одржава метаболизам. А то уопште није тако далеко. Једна ствар ми је јасна. Кад нам и пасуљ генетски модификују, знаћемо да је време да се погасе светла и оде у тиху ноћ.

Аутор је писац и драматург из Београда