Блог

Женски ,,савезници”

Александар Ћуковић, Никшић

Да су ,,приземна сексуалност, порнографска трулеж и обузетост спољашњим изгледом данас женини најгори савезници”, записао је проф. др Ратко Божовић. Овдје се поставља питање на који начин је жени понуђено (или наметнуто) савезништво поменутих појава, односно - ко има право жени да понуди такав пакт и тим чином њен избор унапријед сузи? Ко има право да јој сугерише тако нешто?

Романтика је пресушила, а са њом, чини се, повукла и тајновитост. Нестала је дубина у односу мушкарца и жене, а у први план избила економска вриједност која је поклопила све друге. Божовић наводи и сљедеће: ,,То што се у савременим друштвима фаворизује лака забава, насиље и секс, секс који је ближи порнографији него еротици, показује да је стил живљења усмјерен на то да обликује потрошачко друштво и да обезбиједи стварање конзумената, а не слободног грађанина, човјека слободе, који би био најближи својој људској суштини”. Овдје долазимо до суштине капиталистичког свијета, свијета рекламе која нам поручује да треба да будемо срећни јер љубимо ланце. Жена у таквој констелацији односа, ма колико то болно звучало, служи као играчка и богатом и сиромашном мушкарцу, док је сиромашни мушкарац роб ,,само“ богатом мушкарцу. Прилично тужна слика.

Мушка капиталистичка подвала најбоље се очитује у пропаганди којом се непрестано бомбардују положаји жениног (не)свјесног. Да банализујемо, користећи један примјер који даје професор Иван Шибер, а тиче се објашњавања пропагандног дјеловања – жена је спремна платити више за крему него за сапун, јер сапун обећава само хигијену, а крема младост и љепоту. Купујући крему, жена купује наду. И то су капиталистички пропагандисти одлично знали – жени треба продавати наду! По истом принципу функционише и цјеловитост механизма те врсте латентног притиска који код жене одржава стање константне ,,несавршености”. Просто, како би се ослободила таквог ,,стања”, жена тражи избављење код творца истог.

Под мушку подвалу би се могли подвести и ставови одређених радикалних феминисткиња. Пренагљено је тврдити да се доминација мушкарца препознаје у свему – па и у солитеру јер подсјећа на мушки полни орган. Ма како грубо и радикално звучао овај и њему слични ставови, они су по капиталистичку доминацију мушкараца потпуно безопасни, чак и корисни! Наиме, оне струје које сматрају да је таква врста борбе против патријархата, неравноправности полова и експолоатације њежнијег пола, највише одговарају мушкарцима. Мирише на подвалу? На тај начин се женска трезвеност, самосвојност, интелект, храброст, љепота, достојанство и енергија покушавају усмјерити на неке сасвим споредне теме, умјесто на кључне, на срце центра моћи.

Мушки капитализам на трон данашњице попео је сиромаштво да нешто ,,опосли”. Божовић лијепо запажа да ,,у сиромашном начину живота, какав је овдашњи, преовлађује стварност преживљавања без култивисаности, поезије и снова. Бриге преживљавања неспојиве су са еросом живљења...” Чекајте, па и ми се овдје с правом можемо запитати гдје је нестала она жена коју сања пјесник? Или, каква је уопште жена која пјеснику није занимљива? Одвратно је у науци и литератури третирати положај жене као ,,проблем жене”, јер је то само проблем мушкарца. Не сваког наравно, већ оног капиталистичког, огрезлог у самодовољност и болесну нарцисоидност.

Корпусу ,,одабраних” савезника ваља придружити и моду, схваћену у најширем могућем смислу и дефинисану онако како ју је сврстао италијански естетичар Ђило Дорфлес – дакле, ,,као поткатегорију стила”. Др Милош Илић биљежи да се права умјетност увијек супротставља моди, односно ,,права умјетност је увијек модерна и увијек актуелна”. Он додаје да та иста мода може представљати препреку да се прихвати умјетничко остварење које је испред свог времена. Да ли нам ови ставови могу помоћи да се утјешимо у тренутном вртлогу несналажења, или они заиста наговјештавају оно што нам свима истински предстоји? 

Савремена жена је доказала да је храбрија од мушкарца, макар она која је занимљива пјеснику. Сада мора да буде и Худини како би се измигољила из мушких ланаца данашњице који су неупоредиво снажнији и дебљи, али и прозирнији него икада прије! 

Аутор је писац, политиколог и новинар из Никшића