Блог

Паника у Холивуду и околини

Бранко Димитријевић, Београд

Није паника у "Фабрици снова" настала зато што су схватили да нико више не уме да напише поштен сценарио. Нити им је фрка зато што нико више не  успева да филмским језиком исприча занимљиву причу. Несретни народ нешто мора да гледа, чисто по навици, а они су ту где су онако постмодернистичко и политички исправно килави, па ће већ нешто да смуљају, а онда ступају на сцену пиарови и потплаћени припадници седме силе и тако то.

Паника је настала због могућности да нестане главна тема, идеја водиља и симбол деведесет посто холивудске продукције - кеш лова. Свима је позната следећа сцена: две лимузине стижу на лице места, обично нека пустолина на обали реке или мора или нека запуштена индустријска зона, стижу из супротних праваца и заустављају се једна наспрам друге. Из сваке излазе гориле, статисти са задатком, који једва чекају да попадају у прашину и после узму чек, па пожуре до свог дилера. Али ту су и важнији ликови од којих један отвори гепек и покаже онима из других кола врећице са белим прахом. А из других кола се изнесе једна актен ташна и стави на хаубу те лимузине, па је отворе да се виде свежњеви зелених новчаница.

Сад ту може да се настави било којим клишеом; или онај из првих кола извади бритву па расече једну врећицу, па шмркне са врха ножа, па каже шта је ово, па онда запрашти из свих оружја као у блоковима Новог Београда за Нову Годину...... или онај из других кола узме један свежањ новчаница и види да је само на врху сто долара, а остало обичан папир, па он каже шта је ово  и онда исто крене  паљба, као да је коалиција међународне заједнице кренула да уводи негде демократију.

Али даљи развој ситуације нама није важан. Важан је онај коферчић са парама. Јер шта су највише употребљаване реплике у холивудским филмовима? Ево их на чистом енглеском,  уз мало цензуре:

WHERE IS THE MONEY?

WHERE IS MY MONEY?

WHERE  IS MY F*****G MONEY?

GIVE ME THE MONEY!

GIVE ME MY MONEY!

GIVE ME THE F*****G MONEY!

То је то, главна тема и идеја водиља 90% филмова који стижу из јужне Калифорније, а онда се имитирају широм планете. Све се врти око лове. Зашто су серијске убице патолошки типови? То што убијају није толико ненормално, колико то што то раде без материјалне добити!

Еееее, али сада се најављује да нас чека свет без кеша. И ту су се упрпили и ови из обавештајних агенција који продајом дроге за кеш попуњавају своје црне фондове, али они рачунају да ће се некако снаћи уз помоћ рачунара и тајних фондова. Али Холивуд ће се тешко опоравити. Ништа на визуелном плану још дуго неће моћи да превазиђе утисак који код гледалаца изазива коферче зелембаћа.  Неко написа и остаде жив да је долар главна светска валута јер се у доларима обрачунава цена нафте. Ма какви, долар је остао светска резервна валута само захваљујући Холивуду. И у најзабаченијем делу планете чим виде напаковане зелене новчанице, сви знају какву некретнину, моторно возило, путовање на егзотичну локацију и колико пословне пратње могу да си приуште, ако њима тај ручни пртљаг падне шака.

Холивудски филмови су највише захваљујући лови и право етнолошко благо. Гледамо на пример филм, видимо да су аутомобили старински, нема мобилних, дакле нека историја је у питању али не знамо која епоха, кад ето ти оне сцене са коферчићем пара и неко каже задивљено: овде има брат брату триста хиљада долара! Данашњи гледаоци прво попадају од смеха, па прерачунају и кажу: ово је негде тамо 1968, најкасније 1970, јер после тога без пола милиона није вредело викати ни камера ни акција! А данас.....

И то нас доводи до закључка да су наше власти овде у Србији мудрије него што сам ја то мислио. Наиме, већ децет година, од кад сам овде дошао из белог света, свакодневно се сусрећем са проблемом немања ситнине. И на пијаци и у самоуслузи, а нарочито пред трафиком, сваког дана ме питају да ли имам ситно. Колико сам само пута видео да касирке иду од једне до друге у нади да ће она тамо имати две по сто. Колико пута ми је касирка завиривала у новчаник уз повик: ето видите да имате ситно. Колико пута су ми отимале паре из руке, да случајно не би морале да ми враћају драгоцену ситнину. Колико пута сам чуо оно: нећу имати да вам вратим.

И сво ово време сам ја наиван мислио да су наше власти неспособне да реше питање ситнине. Путовао сам и лево и десно и нигде нисам наишао на проблем хроничног немања ситнине, ваљда је свуда притисак трговаца и потрошача уродио плодом, сем овде. А онда сам схватио да су наши мудри лидери видели даље у будућност од елита у другим земљама. Нашима је било јасно да ће доћи до бескешног система и да ће се, чим нас учипују и крену да нас на касама скенирају, решити проблем ситнине и кусура и тражења две по сто једном заувек. И ево, нисмо се злопатили ни три деценије, а тај проблем је на путу да се реши. Још једно две деценије, док се систем ухода, док се ускладе чипови и софтвер, који ћемо сто посто купити из различитих земаља, већ како ко коме од партијских кадрова да провизију, па док се то усклади.....

А ускладиће се ваљда некако и Холивуд. За почетак ево им идеје: у скорој будућности породице са децама разгледају банку претворену у музеј, водич објашњава како је све то некад било, показује им и папирни и метални новац и они се чудом чуде непрактичности тога, кад одједном упада у банку у свемирском оделу лик кога су били послали на свемирско путовање, па се после петнаест година вратио и није у току. Он повади из футроле неку застарелу утоку и нареди свима да легну на под, па се окрене ка водичу и заповеди му:

GIVE ME THE F*****G MONEY!

Молим да ми се хонорар за идеју уплати на мој чип.

Аутор је писац и драматург из Београда