Блог

Опростите мени несретнику (део други)

Бранко Димитријевић, Београд

Страхопоштована међународна заједницо,

скренута ми је пажња ту на почетку лета да је извесна "Крчмарица Јања" на једном сајту који се овде обично означава као "патриотске оријентације", препоручила посетиоцима да, ако желе да знају шта се у свету стварно догађа, прочитају књиге Ериха Фрома и моја последња два романа. Проверио сам, заиста ме је препоручила у једно три наврата, а чак је и цитирала једну сатиричну песму, коју рецитује један од јунака романа и то ни мање ни више него у присуству Мајкла Девенпорта! Прва ми је помисао била да се то мој уредник досетио да узме себи женски псеудоним и да на закулисни начин рекламира моје романе које је он издао. Али да би то било могуће потребна је и намера, што би се можда и нашло, али и напор, па сам знајући с ким имам посла, ту теорију одбацио. Под два, тих романа и нема баш нешто у књижарама, скоро да се и не могу наћи, па би рекламирање било узалудно.

Фрому је лако, он је одавно на западу скрајнут на маргину академских програма где се за њега интересују, како чујем, још само марксисистички настројене феминисткиње, а и преселио се на боље место има томе већ 35 година. Али мени се и даље може физички наудити, а некако ми није до тога, па хајде да рашчистимо могуће неспоразуме. Не вреди да се браним да су сва та објашњења шта нам се стварно догађа само теорије мојих ликова, а да њих штити слобода говора и да ја са тим немам ништа. Као и овима у Хагу, наместићете ми командну одговорност. Према томе, нека ово уђе у записник, ја вама ништа не замерам. Немам намеру да вам стојим на путу, да вас ометам у остварењу ваших циљева, ма шта о њима моји девијантни ликови мислили. А да ово није само реторика, ево, да кажем да ни ја на вашем месту вероватно не бих другачије поступао.

Да сам ја наследио један систем усавршаван барем стотинак година у оваквом облику, где је моја последња, где се мени доводи и подводи и где ја, да парафразирам ирску изреку, прдим кроз свилу, па да се одједном тај систем нашао у опасности, сигуран сам да бих и ја нешто предузимао да га сачувам. Да је мени било дато да, кад добро тргујем, сав профит ја и узмем, а кад ми крене по злу, лепо све губитке пребацим на друге, сасвим сам сигуран да бих волео да то тако настави да се догађа. Па има ли ишта лепше него свима солити памет, саветовати све редом, а ако се испостави да је поступање по тим саветима довело до лоших резултата, одбацити од себе сваку одговорност, па наставити даље у истом стилу? Дајте ту моћ мени и видећете да ћу и ја исто тако као ви сада, ако не и горе!

Још је један мој овдашњи глумац открио стару истину: "Ако се напијеш па направиш неку глупост, најбољи начин да се то заборави је да се још више напијеш и направиш још већу глупост и стално тако." Тако и ви, избамбусате једну земљу, па се испостави да то није било оправдано, а ви брже боље избамбусате неку другу земљу, још више него ону прву, а припретите још некима да су виђени за бамбусање и сви сретни што су се привремено провукли. Ни ту ја ништа не бих мењао. Поготову не бих ништа мењао у политици према овима што би да ми конкуришу. Какво договарање и шта је то мирољубива коегзистенција? Нећемо се ваљда консултовати и уважавати нечије примедбе и сугестије пре него што кренемо у неко бамбусање које нам се толико омилило у последње време? Па још кажу да овакво понашање може да доведе до трећег светског и толико разарања да ће нам се цивилизација самоуништити. Па шта, ко хоће да живи у таквој цивилизацији где ми нисмо први, где наша није последња, где други не одговарају за наше грешке?

А најмање бих мењао у коришћењу пропаганде преузете од Хер Гебелса, па усавршене. Мислим, шта рећи, ја би исто увалио Европу у хаос и гомилу невоља. Много је била узвијонула та Европа, те не би да ратују против Руса за нашу вајду, те избамбусаше једну арапску земљу, а код друге се нешто нећкају...... Е па ето, нека се сада носе са таласима избеглица, што ће јелте довести до подизања зидова и ограда и увођење разних рестрикција, па и до немира. А ми ћемо да гледамо са стране и да се згражавамо.

Не би се ни ја бринуо што многи у Европи схватају да није сав тај народ кренуо у таласима тек тако  и то из логора који су на територији наших вазала, Турске и Јордана. Инструкције би послао, као што сте и ви урадили, да чим виде фоторепортера, поставе децу у први план. Пропаганда удара на емотивност, а нема ефектније оптужбе од оне да онај ко је за рационалан приступ сто посто не воли децу. И наравно да бих и ја невоља поштедео оне који су ми у том тренутку милији, Бугаре и Румуне, него бих натоврзао сав тај љуски цунами право на оне што су ми тренутно мање по вољи, Аустријанце и Мађаре. Лепо сте се досетили да све што преостану увалите Србима, који као пословично добри планери већ граде сабирни центар за ДВЕСТА особа. Ту нека остане могућност за разне немиле сцене и догађаје којим би се скренула пажња са неких других немилих сцена, а које би ми у датом тренутку да сакријемо. 

Оне несретнике што су се заглавили тамо у Калеу бих и ја стално сликао, не би ли испало да смо и ми под опсадом. А истовремено ни један гумени чамац није кренуо преко канала према хридинама код Довера, па да мора краљевска морнарица да их спашава, јер такве су инструкције. Статистике да смо ми примили најмање избеглица бих објашњавао тиме што је то слободан избор "азиланата". А и ја бих прећутао чињеницу да смо примили само пар хиљада особа, а поготову бих прећутао да се њихов статус и даље решава, што значи да можемо у свако доба да тај број још и смањимо негативним решавањем молби. То, а тако бих и ја, и раде наша браћа преко океана. Они тврде да су прошле године примили мало преко две хиљаде Сиријаца, чији статус се решава,а ове године у име хуманости има да приме преко пет хиљада. Али захтеви за азил тамо се решавају од осамнаест до двадесет и четири месеца, а често се и одбијају.

Али ко ће тиме да се бави кад су у свим емисијама и на свим насловним странама слике деце пред жицом или већ у некој емоцијама набијеној ситуацији. То сте се сјајно досетили, а тако бих вала и ја. Према томе, моћна Међународна Заједницо (знате на кога од вас мислим, ови други се само шлепују) као што видите ја вам ништа не замерам, разумем вас у потпуности и молим да се то има у виду кад се судбина мене несретника буде одлучивала. Поздрав и пуно успеха у даљем раду.

Ваш слуга покорни Бранко Димитријевић

Аутор је писац и драматург из Београда