Блог

Риболовачка резолуција

Весна Капор, Београд

Ономад, пре навале најављене јаре, и гибанице коју је добростива Ангела увече мезетила, седимо колега и ја, срчемо кафу. Он је риболовац. И читалац. Чита по препоруци, прича риболовачки. Подсећам га на ону Мешину: Лови рибу Ахмете Шабо, ловити рибу је можда највећа глупост, али права мудрост у животу је пронаћи праву глупост. Читао је Мешу, али то му промакло. Одлично, велим, како би овај час другачије добио смисао? Причамо о Резолуцији, о законима пред усвајање, о узгоју шљива у Јапану, о шљивки Јоровачи из његовог села. Кажем му да се мој муж много нервира што се ја много нервирам због неженских ствари. Рецимо око Резолуције. Рецимо, кажем му,  не могу да се не нервирам. Не подносим неправду илити селективну правду.

Јорке, жмируцка, па каже, да си риболовац, имала би на уму, увек следеће. Риболовац  пусти малу рибу, мамац, кедер се зове. То је мамац за квалитетне и велике рибе. Сома. Смуђа. Штуку. Кедер измиче, бежи, грабљивице круже, тактизирају. Одмеравају снагу. На крају, кедер, ипак, бива ухваћен. Од мудрије, од снажније рибе. Видим, жао му кедера. Али, сом кога извуче риболовац, претегне. Тако ти је то, каже. Увек велики и грабљиви круже, траже жртву. Плен. Тактизирају. Кедер понекад и измакне, ослободи се и са удице, измакне из грабљивичиног загриза. Успе, ретко, истина, да измакне потпуно. Али, дешава се. То, ти је. Мораш жртвовати неког кедера. Да би извукао  штуку. Али, штука док гризе кедера, не слути да јој се смеши сунце рингле. Или риболовачке ватре.

Риболовачка резолуција, друга верзија

А, имаш и спортски риболов. Сви поменути елементи су присутни, само риболовац после качења мамца, забацивања удице, трзања и извлачења рибе, скине улов и врати га у воду. Пре тога обавезно сликање, чак и неки пољубац. Часно уздахне, седне на камперску столицу, и задовољан својим добрим и  хуманим карактером, пушта поглед низ воду. Али, ретки су такви.

Риболовачка резолуција, трећа верзија

Актери, поново исти. Само уместо кедера стављаш вештачки мамац.  Велике рибе, занимљиво, и тад трзају. И гризу. Понекад је улов тако бољи.  Онима који тако лове чини се да је то с тим лажним мамцима, сигурније. И мање захтевно. Међутим, нема ту изазова, нема задовољства. Потрага за кедером, процена, труд око мамца, онај тренутак кад мораш да га погледаш у очи, закачиш и забациш удицу, осећај да си испоштовао следно, све методе вековима усавршаване, нема цену. Осећај да си изазвао грабљивице, и да ћеш их помоћу те мале ситне рибе,  победити, има чар чисте победе. С друге стране, вештачки мамци, ти лажни облици, некима  чине савест чистијом. Има ту још сто керефека, каже Јорке. 

Допуњена риболовачка, четврта

Може да се се лови и динамитом. То чине брзоплети и они који нису у души риболовци.

Још једна, допуна, пета

Лови се и мрежама. То је нечасно. Ни то не спада у риболов. То раде грабљивци.

Допуна шеста

На језеру рецимо, одличне су вештачке мушице, суве, мокре и нимфе. Пре тога пажљиво се истражи на што трза риба у тој стајаћој води, на коју врсту инсекта, по тој процени, онда, смишља се стратегија.

Допуна седма, риболовачка

Јорке, кажем, а лов харпунима?
То је друго, каже. То су приче за пучину.

Углавном, то ти је. Како ко воли. Риболов ти је вештина.  Мораш жртвовати неког кедера. Да би донео штуку, понавља Јорке. Штап, канап, мамац, плен. И риболовац. Лови се из чамца, са обале, подводно, роњоњем на дах. Свако подручје има своја правила и специфичности.

Не би било лоше, да су ономад, дана пуног јаре, милоствој Ангели која  је уживала у сласној кајмакли гибаници, прасећем печењу и другим српским специјалитетима и  специјалностима, сервирали и какву сомовину. Она је дошла да рибари. А ми ћемо да певамо. И приговарамо.  Само, верујем, да је премилостива бацила мреже. Појединачна пецања већ су обављена. Са разним мамцима. Тако је то, што рече Јорке. Вода тече. Док се Земља окреће, риболов траје. Поразговарсмо још мало и о Годоу, и о чекању. Риболовачки. Хвала Јорке.

ПС. У међувремену, оно пристигло ВЕТО, прочитах као нето.  Оморина обезнани човека, чак и када је жена.

Ауторка је писац и уредник књижевног програма у Студентском културном центру, Београд