Блог

Социјално предузетништво- еволуција спрам догме

Анита Шимунџа, Бања Лука

Живјети у времену материјализма, када је етичка компонента скоро у потпуности занемарена, изазов је за све мислиоце и активисте другачијих размишљања, да понуде идеје које могу довести до нових и важних промјена. Неолиберална догма је показала своје лице и наличје. Много је незадовољства уткано у лавиринту бесмисла око нас, из којег можемо изаћи само ако препознамо по људе корисна рјешења. Често можемо чути како се узорци проблема траже у систему или другима, заборављајући најважнију чињеницу – да систем чинимо управо МИ, са својим дјелима и поступцима. Предузетништво треба да добије на значају, сада више него икада, и то оно предузетништво које почива на принципима хуманости, солидарности и проактивног односа према рјешавању друштвених проблема. 

Социјално предузетништво је идеја која је пробудила много интересовања у посљедњим деценијама, упаво зато што почива на другачијим приступима од класичног економског схватања. Свјесни смо да се економија треба мијењати усмјеравањем на производе и услуге у областима у којима ће на значају добити људски капитал и знање. Социјално предузетништво је карактеристично по томе што у хладну логику савременог пословања уноси топлоту, ноту хуманости и алтруизма, те доприноси промовисању моралних и етичких пракси и стандарда. Иницијативе социјалног предузетништва увијек су повезане с хуманом идејом, циљајући на општи друштвени бољитак, за разлику од традиционалног предузетништва, у којем је профит примарни циљ дјеловања и главно мјерило успјеха. Социјално предузетништво, као модел, у својој идеолошкој и практичној функцији, претендује да створи стабилну структуру, засновану на пуном кориштењу свих људских ресурса, нудећи нове начине рјешавања нагомиланих друштвених и економских проблема. Најзапостављеније групе грађанства, које дуго живе на маргинама друштва и/или као занемарена радна снага прилику могу пронаћи у подухватима социјалног предузетништва. Тиме се руше дубоко укоријењене предрасуде према људима који су се због животних околности нашли у неповољним социјалним и економским приликама.

Многе земље у свијету су успјеле смањити ниво сиромаштва и незапослености идејама социјалног предузетништва. Социјални предузетници су људи вођени снажним мотивима да створе боље услове живота у својој заједници. Социјална предузећа су предузећа фокусирана на запошљавање социјално искључених група и/или задовољавање друштвених и економских потреба. Утицај социјалних предузетника на данашње друштво је огроман. С друге стране, пред социјалним предузетницима стоје бројни изазови и ситуације, који захтијевају посебне способности и вјештине за њихово успјешно рјешавање. Кључни фактор за успјех су знање и мотивација. Социјално предузетништво у Босни и Херцеговини није у довољној мјери препознато, а искуства у овом облику дјеловања тек су у повоју.

Томас Едисон је рекао да је геније 99% муке и 1% инспирације. Социјални предузетник/ца у пракси ову тезу итекако потврђује, јер их ових 1% инспирације издиже изнад свих препрека на путу реализације. То је најзначајнији ресурс којим се воде у својој жељи да мијенају друштвено-економско стање. Потребно нам је што више таквих особа, са позитивним енергијама и свјежим, хуманистички оријентисаним, идејама. Активна, креативна и одржива Република Српска/Босна и Херцеговина је могућа само уз нове економске обрасце. Социјално предузетништво нам нуди конкретне моделе и начине за дјеловање. Ако желимо напријед, добробит сваког човјека треба да буде примарни колективни и индивидуални мотив за дјеловање. Дошло је наших пет минута да схватимо да је за нас, као друштво које се налази пред великим и значајним промјенама, предузетништво одлучујућа карика. Социјално предузетништво, утемељено на снажним моралним и етичким вриједностима, је еволуција нас у нама самима.

Ауторка је друштвена активисткиња, докторанткиња на тему социјалног предузетништва на Економско-пословном факултету у Марибору, Словенија