Матрикс

A Force More Powerful & People Power

Ново светско пролеће

Дарко Ковачевић, Суботица

Живо се сећам, Херодота ми, како су се ономад Отан, Мегабиз и Дарије вајкали да народ и није за демократију, јер ће их, неуке и просте, демократски меритум кад-тад од Солона мудрог довести до Пизистратове тираније. Сад се вајкају и глобални и амерички либерали да им, ето, она „глупа и обесна непросвећена гомила“ наметнула Трумпа за президента. Како је амерички пролетаријат још недозрео за комунизам и нешто не показује вољу да (мада већ подобро наоружан) утекне у шуме, преостаје им да несавршености демократије поправљају ненасилним протестима.

У том правцу америчкој напредној омладини препоручујем едукативну игру (тренинга) независног отпора - „People Power” насталој на нешто старијој игри „A Force More Powerful”, чији је један од аутора-сарадника и Иван Маровић, ветеран Отпора Милошевићу. Игре ненасилног отпора претпостављају, у зависности од сценарија, да једну (фиктивну) државицу тиранише некакав непросвећени апсолутиста, а играч од постојећих ресурса, уз нешто мало домаће или стране финансијске помоћи (може то бити и од гастарбајтера, не мора баш од ЦИА) треба да организује мрежу сарадника и ненасилне протесте којима ће дестабилизовати власт до потпуног (само)урушења. Играч је суочен са противником који на својој страни држи полицију, безбедњаке, правосуђе, војску (и националну гарду), бирократију и медије, и део игре свакако јесте упознавање са мерама репресије на које може да се наиђе на том трновитом путу до истинске слободњачке демократије. Игре се фокусирају на планирање - од прикупљања новца, састанака, ширења мреже сарадника, дистрибуције летака, организације мањих и већих (ненасилних) демонстрација, фратернизације са органима силе, те револуционару или активисти-приправнику нуде прегршт савета и опција (како би то менаџери рекли: бенефите и ризике) како да поступи по одређеним активностима одн. тактикама.

Основна претпоставка ових игара ипак је поседовање квалитетних и ваљаних информација о институцијама и људима који те институције чине, те њиховој међусобној повезаности; а потом и веома релевантних информација о јавном мнењу (и мнењу међународне заједнице). Игре су тако замишљене да би, барем у теорији, играч требало да разради сопствени сценарио, те да, држећи се до краја (штреберски) тог сценарија спроведе своје идеје у дело. Први наслов, „A Force More Powerful” много више личи на игру, у којој се да међу карактерима и ситуацијама наћи и благо духовитих рефлексија на „Отпор“. „People Power” је обескарактерисан, далеко ближи едукативном програму – планеру. И док је „A Force More Powerful” био много директније оријентисан свргавању тираније, „People Power the Game of Civil Resistance” је очито померио курс ка мало мање амбициозним друштвеним променама, рецимо, на нивоу локалне заједнице или одређене друштвене групе. У сваком случају, без икаквог зазора, и једна и друга игра отворено се представљају као оруђа друштвених промена. Tребало би поменути да Јорк-Цимерман (Вошингтонски независни издавач), поред ове две игре у понуди има и неколико филмова сличних или истих наслова.

Писао је отворено о овим стварима и Курцио Малапарте, али су његове технике приличније протеклом, двадесетом веку „Побуне маса“. Најновији век ближи ми је „Побуни елита (и издаји демократије)“. У сваком случају, данас прихватљиве технике друштвених промена јесу ненасилне, и у себи морају да садрже много мекше а нимало тврде моћи. Отуд се и питам, да ли су ове игре оруђа која треба да заврше у рукама потлачених маса, или ће само бити играчке аналитичких елита? Цинизам је да би се ова прича сад могла вратити у срце демократије – америчке државе.

Америчко пролеће се, да не грешим душу, већ десило, када је, ако се сећате, тај без имало цинизма симпатичан хетерогени грађански покрет угушен у покушају да окупира Волстрит. С друге стране, ко зна, можда се Клинтонка досети, па скине ове апликације са интернета, и организује анти-Трамп протесте диљем Америка. Србија ће, као и обично, бити корак испред – на предстојећим председничким изборима победиће Станија, без зајебанције, па ће друг Стаљин, пардон, Путин, када га приупитају из протокола „камарад Путин, будет ли это с Меркеловом или Станијом“, рећи, „бриши ми ону бабушку, Я ходим к Станији!“.

*

Линкови:

http://www.peoplepowergame.com/

http://www.aforcemorepowerful.org/game/index.php