Матрикс

YouTube Heroes

Игра цензора

Дарко Ковачевић, Суботица

Јутјуб (где Ју нема никакве везе са Југославијом) је недавно покренуо волонтерску игрификацију „Хероји“, којом жели да ојача, мотивише, али пре тога иницира заједницу (добровољних) администратора. Укратко, свако може да се пријави за Јутјуб цензора (или блаже речено - уредника), а дотеривањем пожељних и означавањем непожељних садржаја може да напредује у пет степеница, до титуле Јутјуб хероја, одн. како је то највероватније замишљено, до престижног новоелитног статуса – видео-нетократе. Заједница видео-наркића и других јавних паметњаковића на најаву овог програма реаговала је негативно, пре свега изражавајући страх од злоупотребе моћи „пријаве негативног садржаја“, или како је брзо преформулисано (од стране Јутјуба) „ажурног пријављивања неприкладног садржаја“. Неприкладан садржај, по слову глобализације, спада у два основна разреда – а) злоупотреба ауторских права и б) увредљиви садржаји по верском, националном, политичком или старосном основу (нпр. ако показујете сисе деци, изузев бебама). Експлоатацијски и интелектуално увредљиви садржаји очито су пожељни, одн. нису неприкладни. Гуглов утук Фејсбук већ има сличне опције, само још није огласио игру хијерархије, или ми је промакло. Да резимирам – хероји виртуелног народа против су „Хероја“.

То понешто говори (и) о малограђанском немарксистичком менталитету јутјубера (или влогера), који се, ето, плаше да ће „неко други“, и то баш онај са рђавим намерама, злоупотребити полуге слободице које су им понуђене да их уживају и одговорно користе у свом виртуелном забрану. А постоје само две парадигме данас: једна по којој су људи у принципу добри, и друга по којој су људи у начелу рђави. Буни ме што влогери, да су у принципу добри, не би ни могли да замисле злоупотребу интернета, већ би позвали сву силу добронамерних људи да, уз малу помоћ хероизма, протерају ту шачицу рђавих која прети да уквари интернет утопију. Vice versa покушајте да изведете самостално.

Није спорно да постоје предаторске (троловске) корпорације, које правно присвајају јавне садржаје, и то наравно само оне од којих би могле прибавити какву материјалну корист, јер се већ дешавало да јутјуберу сопствени материјал буде цензурисан и уклоњен са мреже, под образложењем да је украден од корпорације која је управо његов видео-урадак присвојила и пријавила као свој (ако реченица делује прекомпликовано, онда сам добро погодио правнозаврзламни дух ове преваре). Није спорно ни да индустрија забаве може да блокира било који садржај који заличи на неки од њихових производа, а посебно када су у питању негативне рецензије и критике. Ипак, ова навала негативности најближа је потрошачком револуционарном духу, који је најрадији да све своје животне и виртуелне проблеме ували у руке некој невидљивој корпорацији, те да пусти бригу на весеље све док не стигне рачун на наплату. У овим случајевима (корпорацијских злоупотреба закона о ауторским правима) прави хероји би напустили Јутјуб, или барем игнорисали све садржаје који су настали у великим системима забаве. Ал можда људи и нису начелно добри или рђави, него су само исувише глупи да сагледају последице својих кликтаја? Гугл (власникј Јутјуба) је већ покушавао да разради малко сложенији систем друштвене интеракције (нпр. кружоци Гугла плус), који се показало исувише компликованим да би био шире прихваћен.

Или отпор овој игрификацији лежи (и) у неспретној подели на само пет нивоа? Шта је пет нивоа за једног озбиљног играча? Требало би да их је најмање тридесет и три! Пет степеница једва је довољно да се од регрута постане редов. Јесмо ли се потписивањем ЕУЛЕ (уговор о коришћењу неког сервиса) већ заклели на штошта, само што још не знамо на шта? Игра очито није довољно атрактивна, и Јутјуб остаје (још једна) заједница људи који своју матрицу детерминишу искључиво незадовољством и презиром.

Видиотски садржаји Јутјуба већ су амалгамирали са телевизијским имфотејнментом и осталим заблајвњачким садржајима, стварајући идеосинкретизме који далеко надмашују треш ТВ модерне који је замислио „Weird” Ал Јанковић (у филму „УХФ“), или, још боље, локални херој Стипан Милодановић у исијавајућем серијалу „Ин-когнито“. Тако прича о Јутјуб херојима касни већ десетак земаљских година, што је за сервис на који се дневно постави најмање 60 сати видеа у минути, равно кашњењу од 600 година. Касно хероји на Јутјуб стижу!

YouTube Heroes текст