Матрикс

Democracy 1, 2 & 3

Демон демократије

Дарко Ковачевић, Суботица

Да нема нас идиота који нисмо изишли на гласање, забраздили бисмо у тоталитаризам! И ту не мислим на оне полу-кретене који своју демократску невољу изражавају вером у бели листић. Мислим на нас, непатворене и искрене идиоте, које баш брига за предизборне и изборне демократске ритуале. Јер, пазите, да смо сви баш сви гласали за ову или ону партију, да сви, сви, сви верујемо у хипнотички механизам митинга, слогана, билборда, тв џингла и листића, брзо бисмо спали на систем у којем се, како би то грчки рекли, демос-кретен манифестује избором између силуета слона или магарца. И ту ће, кад-тад, кад наиђе талас рационализације рада политичких партија, на крају остати једна једина партија. И шта онда рећи осим да је демократија само тежи и заобилазнији пут од комунизма до комунизма.

Додуше, био бих неискрен ако не бих признао сопствену одговорност за стање и прилике демократије у Србији. Далеке 2006. године, на српској Википедији изменио сам чланак (и дефиницију) демократије, и ето ме сада, након десет година најпотајније и најпостојаније демократске агитације, ето мене који сам подигао нове нараштаје верника у демократију, ето (појмовног) инспиратора нове српске двадесетпрвовековне демократије, ето ме - без државне апанаже. Нит зове Вучић, нит Дачић, нит други увеоци - а смем се кладити да су се демократији учили од мене. Барем колега (по печењу ракије) Тома да ме се сети, да ме окити, ако не орденом, онда макар неком лентом, али - ништа. Мрка ми капа од демократије.

О савременом демократисању иконички сликовито пева игра „Демократија“ (Democracy) која нуди виртуелне моделе разних деривата овог нужног политичког уређења. Како то функционише? Просто. Имамо буџет, ресоре (са припадајућим политичицама) и гласачко тело. Све почиње од буџета (то је оно што је стално у дефициту), из којег се финансијска средства изливају у ресоре (енергетика и транспорт, закон и ред, јавне услуге, социјална заштита, економија и инострана посла) који имају (у зависности од нације коју изигравате) прегршт политичица (од policy) које можете мање или више погурати. Новац се, дакако, прилива од пореза, приреза, казни и сл. Људски (отежавајући) фактор у игри демократије представљен је кабинетом министара од ког зависи хитрост ваших потеза, те гласачким телом, које је веома осетљиво на давања и захватања из појединих ресора по специфичним мерама. Гласачко тело подељено је по старим добрим и јединим истинским (Маркса и Бакуњина ми) класним разликама (богати и њихови помагачи – средња класа - буржоазија, те сиромашни), али и овим профаним новокомпонованим узусима: конзервативци, либерали, предузетници, јавни радници, религиозни, родитељи, еколози, пензионери, сељаци, мањине, омладина итд.

Игра демократије је дозлабога досадна јер свако померање политике подиже и спушта како расположење стварних и виртелних класа, тако и чланова кабинета који и сами пате од склоности или одбојности према одређеним политикама. Пажљивији играч демократије, онај који би да успе у демократији, тако ће за свог премијерског мандата суштински одрадити – ништа; јер ће тиме задржати једнак ниво (не)поверења које га је и убацило у премијерску фотељу на почетку игре. Због незајажљивих апетита свих ресора, буџет ће, истина, склизнути у још већи дефицит, народ ће се још мало задужити, али – ко га шиша. Због народа све те будалаштине и постоје.

Тако ми играње демократије брзо досади, те се ужелим драматичнијих, радикалнијих и фундаменталнијих друштвених игара – Маове културне револуције, Пол Потове деурбанизације,  а свакако и Кардељеве самоуправне социјализације. „Демократија“ је независна игра (британски Positech), прилично едукативна, пожељна не само у основачким и средњошколским, него и у посланичким клупама. Незаобилазна лектира сваком претенденту на премијерско или попечитељско место, сваком члану и симпатизеру који са страшћу прати изборне утакмице. Интересантна (али само за гледати) и министрима без портфеља. И ко зна, можда отпочнем следећи прометејски пројекат у Србији, тиме што ћу на сваки јавни компјутер, уместо „Солитера“ инсталирати „Демократију“. Мене, ако се сете на дан демократије, сете се, а ако се не сете, ником ништа. То је била моја дужност да урадим.

Линкови:

Демократија 3 - http://www.positech.co.uk/democracy3/index.php

Модови (укључујући и Србију) - http://www.positech.co.uk/democracy3/mods.html

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)