Матрикс

Day of the Tentacle (remastered)

Добродошла, децо, у бејтсовски мотел!

Дарко Ковачевић

Коју годину пре почетка интернет ере у Србији, далеке 1993. године (или 3. п.и.е), Лукасова  дивизија за производњу видео-игара „Лукасартс“ објавила је „Дан пипка“ илити „Dan ticala“, анимирану авантуру коју по свим мултимедијалним чиниоцима можемо назвати класиком. Графички, анимацијски и музички доследно пратећи цртано-филмски сензибилитет Чака Џонса (Chuck Jones) с почетка 50-их година, „Дан пипка“ једнако је снажан како на наративном (глумачком), тако и на загонетачком пољу.

Прича је, будимо коректни према историји видео-игара, наставак прилично уврнуте авантуре из 1987. године - „Манијачка резиденција“ (Maniac Mansion), у којој су хорор-фантастични клишеи филмских Б продукција смиксани у, за оно време, поприлично авангардну авантуру. За потребе игре, тада је написан скриптни језик SCUMM, који је наредних десет година носио Лукасове играчке авантуристичке хитове и прилично специфичан (често аутоироничан) хумор „Лукасартс“^TM игара.

„Манијак“ и „Пипак“ везани су за бејтсовску (од Бејтс, Bates – види „Психо“) резиденцију уврнуто суманутог др Фреда Едисона (и његове настране породице), који је некако ступио у контакт са пипколиким ванземаљцима – зеленим и пурпурним пипком. Зелени пипак више нагиње естради, волео би да постане макар рокенрол звезда, док пурпурни пипак има амбиције да освоји свет. Прво Калифорнију, потом Америчке државе, а после ће лако. То су, дакле, антагонисти. На другој страни, у скупу протагониста, налазе се тинејџерски стереотипи. У „Дану пипка“, то су штреберчина Бернард Бернули и његово двоје помало дисфункционалних пријатеља – хиперактивно-психотична Лаверн (ученица медицинске школе) и успорено приглупи (металац) Хоги. Слажу се као антипаркинсоници и лепило.

Ако ћете још мало приче – пурпурни пипак је (уз помоћ мале еколошке катастрофе) добио руке, те ће завладати Америком (отуд и светом), а сулуди др Едисон смешта тинејџере у експериментални (никад окушан) телепорт не би ли га спречили. Телепорт се, наравно, поквари, разбије, те пошаље тупавог Хогија у време очева америчке нације, баш у тај дан кад ови састављају устав; штребера Бернулија оставља у бесперспективну садашњост која пада у немилост бездушних пипака; психотична Лаверн завршава у будућој уједињеној Америци којом владају ванземаљски пипци, а преостали људи су кућни љубимци. На њих троје спало је да некако повежу дословно разбијене прошлост, садашњост и будућност, те спасу планету Земљу из (хм...) канџи пипака.

„Дан пипка“ је, у складу са осталим Лукасовим легатом, препакован, графички и звучно набријан на HD формат, па поново објављен 22. марта ове године. За разлику од филмских препакивања, игра није претрпела ништа до козметичких измена. Као и у оригиналној, изворној верзији, у психо-резиденцији налази се компјутер на коме је могуће одиграти потпуну и комплетну прву епизоду „Maniac Mansion“. Кад смо већ код рекурзија, могуће је и на овој ремастерованој верзији одиграти изворну верзију из 1993, на којој је, дакако, могуће одиграти игру из 1987.

Што се „Лукасартса“ тиче, Дизни је разјурио креативни тим, а компанију задржао, наравно, чисто ради даљег лиценцирања наслова.

Линкови:

Ремастерована, нова и угланцана верзија (15 евра) - http://store.steampowered.com/app/388210/

Комунални пројекат SCUMM виртуелне машине - http://scummvm.org/

Линк са изворним верзијама SCUMM игара (ко нема 15 евра) - http://www.emuparadise.me/ScummVM_Games/21

„O, Боже! Још донатора мозга.“ - слободан и правоверан римејк „Maniac Mansion“ - http://maniac-mansion-deluxe.en.uptodown.com/