Матрикс

10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10

Цртач лавиринтова

Дарко Ковачевић

С друге стране брега постоји једна књига несвакидашњег наслова „10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10“ а која говори о једној јединој линији кȏда. Иако епонимични предмет књиге на први поглед може заличити на чист безобразлук и прљаву осмобитну перверзију, „10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10“, без цинизма и ироније, вредна је траћења времена у овом невремену терора свакодневних случајева. Аутори, њих десет (и бројевима: 10), успели су да испишу обавезну лектиру за све штребере, али и носталгичаре, оне који 80-те године прошлог века памте искључиво кроз британског „гумичара“ (Спектрум 48к) или канадског „дебељка“ (Комодор 64), а пре свега за све интелектуалце који се не страше путешествија ван естетских лавиринтова стилизације колективне воље.

10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10 је једноставан програм који се најлепше извршава на Комодоровом рудименталном Бејзику, а чије покретање ће почети да исцртава бесконачан низ знакова „\” и „/” који ће, у 40x25 матрици „дебељковог“ екрана, бити коначно протумачени као лавиринт. Аутори на почетку књиге стрпљиво анализирају сваки знак овог реда штурог кȏда, од броја 10, преко програмских наредби, функција и интерпукција, поново до броја 10, да би након цикличне синтаксне структуре увукли читаоца у исцртавајући семиотички лавиринт, нудећи културни контекст за посматрање лавиринтског обрасца и образаца, у које су, дакако, посакривали и кратку историју рачунара и рачунарских програма.

Данас ови кодови и програмски редови могу да не значе ништа, али могу да се тумаче и као античка мисао спрам модерне ad-hoc филозофије у којој пред симулацијом сопственог избора ничице падају и најсветлије идеје, ваљајући се у блату цивилизације са најнижим поривима. Коначно, питам се, ако је Луис Мамфорд случајно био у праву инсистирајући на реалитету мегамашине у којој се стапају наука, техника и политика загледани у „Пентагон моћи“, глуви и слепи на људске вапаје, онда кȏд треба читати као дипломатски покушај да се општи са (мега)машином. Кȏд је, како кажу аутори књиге, не само тривијално оруђе комуникације, него и више од тога, културни ресурс везан за друштвене промене, естетске пројекте и уопште однос човека и компјутера (машине).

Ако то није довољно интригантно, онда завиримо у поглавље „Случајност“, јер је једна од криптичних речца насловног кȏда RND, од RANDOMIZE, функција случајности одн. псеудо-случајности. До кратког ХХ века случајност је (у већини случајева) била схватана као судбина, а онда је детерминистичка цивилизација мега-машине почела да развија науку и технику случајности, (а све у покушају да предвиди будућност). Капитално дело случајности (одн. псеудо-случајности) свакако је књига „Милион случајних бројева“ („A Million Random Digits with 100,000 Normal Deviate“, RAND корпорација, 1955), која је, док компјутери нису одрасли, била најсигурније пророчиште непредвидивих исхода. Данашњи компјутери већ могу да симулирају случајност у толикој мери да се она нама чини одиста стварном, али им ни то не помаже, јер ће стварна и озбиљна случајност увек бити изван граница њиховог битка.

10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10 као књига, дакако, има свој естетски кȏд, који природно проистиче из бејзично одређеног принципа сукцесивног читања, разумског тумачења и ирационалне интерпретације задатих инструкција. То је једна екстремна и настрана књига, али екстремно радознала, а настрана на ону другу страну.

Сајт са кога се може (и) бесплатно преузети (за сада само на енглеском): http://10print.org/