Матрикс

8-bit philosophy

Игра, дакле постоји

Дарко Ковачевић

Покопасмо Декарта и без помоћи Радомира Константиновића, јер, мислити да су наше мисли наше - не само да је охоло, него и неразборито. Хоћу рећи да мишљење није самоодрживо. Мислећи ће човек, ако уопште још постоји, увек губити, јер ће и најплиткоумнији играч (бот) препознати да је Затвореникова дилема на планети Земљи заправо игра негативне суме, те ће заиграти некооперативно, при том оптужујући комунисте (или Русе, уколико понестане црвених) да су криви за пропаст света.

Мислећи човек, онај који постоји, требало би да увиђа како учествује у игри коју стално губи. Пред њим су три избора:

Први избор је да настави да губи, с надом да ће се и бот једном дозвати памети (промудрити) и заиграти кооперативну игру. Квака је, рекли смо, што је у питању игра негативне суме, ресурси се троше, и све се више ближи време када ће се коначно истрошити, те ће и мислећи и бот отићи у вражју матер, одн. у вакуум космичког непостојања. Други избор је да и он, мислећи, заигра исто као и немислећи (бот), што би га (ex-мислећег), ако је веровати Декарту, бацило у ништавило. Трећи избор је да напусти игру, што је, будимо искрени, најрадикалнији облик некооперативности. Из перспективе игре, напуштање игре (па макар и због сурове стварности) једнако је скоку у ништавило.

Четврти избор, Ниче би се сложио, је да убије бота.

Можда је Декарт, ударајући темеље западној мисли, тиме и клешући модерног западног човека (то је овај што верује да капитализам носи благостање народима, и исти што се плаши милиона избеглица), изричући да мишљење можда јесте довољан услов за постојање, прећутао да није и потребан. Што ће краће рећи да убудуће може да постоји и без мисли. Постојао је човек, не брините, итекако постојао десетине и стотине хиљада година пре филозофије и филозофа. Прегурао је човек, као и све остало, и те две хиљадице година рађања и умирања критичке мисли. Сад може, на миру, да настави живот без сумњи, брига, да иде даље, гура напред без непотребног заустављања и пропитивања.

Курс осмобитне емулације филозофије похађајте ОВДЕ

или, неке интересантне теме (са истог курса): Бодријар – Можемо ли веровати медијима?

Или: Ниче – Чини ли нас хришћанство слабим?

        Дерида – Да ли је мачка мачка? 

        Декарт – Можемо ли бити сигурни у било шта? 

        Платон – Шта је стварно? 

        Карл Маркс+Супер Марио- Шта је марксизам?