Матрикс

Pontifex

Pontifex Maximus

Дарко Ковачевић

Да су, заиграјмо се алтернативне историје, којим случајем постојале видео-игре у голооточким данима, не сумњам да би преваспитачи имали пуне руке посла са играчима реакционарних игара. Тако би алтернативни Јово, ислеђујући новопридошле штићенике, тренутно преписивао лек:

- Ти? Због чега си овде?

- Играо сам Sims!

- Срам те било, умишљени буржујчићу! Овде пише да си користио и cheat кодове. Прво топли зец, па се онда јави хигијеничарима, да рибаш клозете, а после на помијару и џубокс*. Викендом ћеш да радиш ГСП**! Следећи! Шта си ти скривио?

- Играо сам Dungeon Keeper!

- Ти ћеш прво у алатницу, да задужиш епску дворучну Торову мацолу, па ћеш после доле према плажи, да туцаш камен! И топли зец, наравно. Следећи!

- Farming Simulator.

- Теби, ево, мотика у шаке, па иди копај курузе! А ти?

-  Користио сам cheat модове на WOT-у.

- Нц, нц, нц… Топли зец па се јави у алатницу, задужи дрнч*** и топовску маст, па да мастиш машине. И немој да те икад више видим да ниси од главе до пете у масти. Јасно? Следећи!

- Ја сам играо Hearts of Iron!

- Ти ћеш, сине, трипут кроз топлог зеца, а после у бојкот, у хитлерану са осталим Хитлерчићима. А овог што је играо Фејсбук игрице водите назад кући, али га, молим вас, упишите у специјалну школу, разред први.

Постоје, међутим и игре које би се, у име homo proletariusa, провукле оштром (али правичном) суду Партије, у смислу да не обесмишљавају сврховитост рада, већ креативно подстичу размишљање и могу, рецимо то педагошки, да прирпеме и уведу децу у процесе рада (дакле, све оно што не постоји у школи). Једна од тих, морално исправних, је игра у којој се конструишу мостови – некада Pontifex, Pontifex 2 (старије верзије), данас Polybridge, графички атрактивнији, ближи каквом цртаном филму. Игре су одликашке, нема потребе да било шта описујем, купите их или украдите с интернета, те инсталирајте својим масончићима и намах умирите увек будну родитељску савест.

Ја ћу се вратити раду. Не сумњам да би Маркс био противан како еманципацији homo proletariusa од рада, тако и коначној и брзој мутацији у homo ludensa, из чије коже ће се враћати раду, али постмодерно, без прљања руку (изузмемо ли милионе бактерија које станују на левом дугмету вашег миша или дисплеју памјат-фона). Маркс би ову (ширу) игру раскринкао као капиталску заверу елите која се сурово, не штедећи туђе крви, обрачунала са радничким покретом који је почетком XX века покушао да освоји средства и процесе производње. Прво су обесмишљени производи - уз помоћ бернајевске пропаганде искривљена је етика производа, његове употребљивости и сврсисходности; потом је, природно, обесмишљен рад - може ли бити имало части у процесу производње штајазнам, зашећерене воде са фосфорном киселином и угљен-диоксидом; да би коначно био укинут и радник.

У знак сећања на време кад је постојао радник, херој, ударник, остали су часни играчи, Алије Сиротановићи матрикса, који своје игре играју поштено, искрено, одано, неуморно, и макар виртуелно могу створити нешто из ничега. Видео-играчи свих земаља – уједините се!

*помијара и џубокс – место где се перу тањири

**ГСП – генерално спремање просторија

***дрнч – детерџентски растварач наслага чађи

Pontifex - https://www.chroniclogic.com/pontifex.htm

Pontifex 2 - https://www.chroniclogic.com/pontifex2.htm

Polybridge - http://polybridge.drycactus.com/