Матрикс

Crypt of the Necrodancer

Битанге у катакомбама Некроплесача

Дарко Ковачевић

Rogue (или roguelike, битанга) игре, према типику осмобитног православља, подразумевају насумично генерисане лавиринтове (са караконџулама) и перманентну смрт. Жанр који не прашта грешке настао је у Калифорнији почетком 80-их година ББС ере (пре интернета), стекао велику популарност у Јапану, а данас доживљава своју другу младост, можда због сурове сличности са „гет рич ор дај трајинг“ (мазни лову ил крепај мажњавајући) парадигмом неукротивог капитализма. Доцније је лутање лагумима и вилајетима еволуирало у хибридни акцијско-фантазијски жанр који нам је донео епске спектакле Diablo, Diablo 2, а потом Torchlight и Torchlight 2 (Диабло 3 не наводим, зато што није правоверан, саундтрек није радио Мет Олмин).

Стари битаншки наслови били су карактеристични како по обавезном читању упутства за употребу (RTFM), употреби готово свих тастера на тастатури, тако и по ASCII графици која је овај фантазијски свет апстраховала у матрицу од свега 128 знакова (карактера), чинећи га криптичним, читљивим и разумљивим само уском кругу убер-штребера и најзалуђенијих компјутераша. Данас је то лакше, јер постоје бројни скинови за све вас немаштовите играче који не можете да замислите да је '*' хрпа злата, да су '+' врата, а да је оно 'H' у ћошку заправо хобгоблин који не мисли ништа добро.

Crypt of the Necrodancer независна је игра - мешап који спаја изворни и правоверни roguelike са денс играма (нешто попут тупаве франшизе Guitar Hero или Osu!), и пакује у сјајан пиксел арт са одличним саундтреком спајајући сензибилитете маторог штребера и младе тинејџерке, што је све наведено гарант луде и незаборавне забаве у којој ћете заборавити на кризу и Сиризу. Што се мене тиче, до сада најинтересантнији наслов 2015. године. Игра се може играти на више начина, а најинтересантнији је кооперативни мод са два играча, идеалан за родитеља и дете, момка и девојку или, штајазнам, владику и ђакона. Сличан музичко-играчки сензибилитет за два играча имали смо пре неколико година у сјајној игри Synaesthete, али је Некроплесач далеко духовитија, сложенија, детаљнија и дубља импулсивна структура.

Наратив у Некроплесачу постоји, али га није потребно препричавати. Интересантнији ми је онај други наратив, који не постоји, а који се, уз мало маштице, може ишчитати између пиксела Некроплесача и транскрибовати на ћирилицу:

На најфабулознији атомски фестивал Егзит надошле убер-звезде васељенске естраде и окупирале не само бедеме петроварадинске тврђаве, него и катакомбе, инсталирајући армије миниона, зомбификованих идолатријом и нарко-психоделичним опојним средствима, одузимајући притом гомиле златних динара пореским обвезницима (на име својих хипнотичких перформанса) и носећи их кући у врећама, где ће највећи део тог новца завршити претворен у нова наркотичка средства под утицајем којих ће се производити нови перформанси за нове инкарнације фестивала. Главни играч или играчица, протагонист - незаслепљени трезвењак, скоро па младобосанац, у ритму електро-денс-фјужна, да не буде сумњив, креће се кроз лагуме, ликвидирајући авети поп-културе, скупљајући крваво зарађене динаре назад из руку богова глобалне естраде, са намером да повраћени плен донира (без пореза) СПЦ.

Лектира:

Crypt of the Necrodancer:

http://necrodancer.com/

Обавезна основна лектира Rogue и Nethack, само за 8-битне зилоте:

http://www.dosgamesarchive.com/download/rogue/

http://www.dosgamesarchive.com/download/nethack/

ADOM - Фривер верзија са побољшаном графиком, за оне који би да доживе хардкор Rogue:

http://www.adom.de/adom-ii/downloads/javawebstart/index.php

Денс игра ОСУ! (freеware, све платформе):

https://osu.ppy.sh/

Synaesthete, хибридна пуцачко-плесачка игра за двоје:

http://games.digipen.edu/games/synaesthete#.VaaIYxs5-Uk