Матрикс

Епски акерај

Дарко Ковачевић

Блоговао Дудук Родољубе,
блоговао до три годинице,
ал на нету, ал на големому,
та сви ћемо завршит на њему.
Блоговао крваво, радио,
пoд дисплејем кичма се савила,
испод леђа златна жила расте,
и акерски зглоб још зарадио.
Када се је мука намучио,
кад је скоро блога изблогово,
ето њему Виле Интернетске,
па што мејлом, а што коментаром,
ситну књигу Родољубу везе
да се ма'не блогоугађања:
"Нетом брате, Дудук Родољубе,
ман' се пустог блогомудровања,
збриши све то са тог ес-ку-ела,
џаба си се блога и лаћао,
неће народ блогу долазити,
већ ти дођи на Вејсбук-провиле,
ту ћеш рају свакојаку наћи,
ту кли'ћи на слике и линкове,
ту се лаћај друштвени' игара,
па кад скупиш пет миља френдова,
ти се таде мен' лијепо јави,
да радимо интернет бизниса,
да мећемо порнујске адове,
до дес' центи од свакога клика,
ласно ћемо азну напунити,
братски ћемо ћеив подијелити,
теби четрес', мени шес'ет центи."
Чита књигу Дудук Родољубе,
сриче брком, вонту не вјерује,
па је још једаред ишчитава,
јоште приде, и дваред и триред,
е када се је књиге начитао,
па је мало мудро промислио,
он Вили овако вилослови:
"Нетом сестро, Интернетска Вило,
јесам ти се мејлу порадово,
порадово ко малено дијете,
све док нијесам књигу ишчитао.
Блога ти се отпустит не могу,
јер не блогујем ја због цената,
нит црно-зеленије' долара,
већ ја блогам ради блога, Вило,
ни по Гуглу, нити по Вејсбуку,
ја постујем Богу во истину,
јали Богу, јали Интернету,
разумите то како вам драго.
Ма'нити су центи и долари,
мани ме се, Интернетска Вило,
иди вијај друге маркетере!"
Тако се је вили обратио,
па се с нета Дудук одлогово,
ал не прође пе'шес' тренутака,
то већ вила одговор дознала,
те позива армију Акера,
ал што руси', ал што кинескији',
па и' гони Вила Интернетска,
да обале Дудуку блогова,
да му сруше сервер са сервера,
и побришу системске вајлове,
да му затру сервисе и лога,
не бил' несто, без трага и гласа,
из мреженог свијета лажнога.
Удрише совјетски Акераши,
одаслаше вирусе тројанце,
кренуше нуз бројне бекдорове,
да 'акују блога на Дудука,
да му сруше сервер са сервера
и побришу логове вајлове,
но се Дудук, велим, одлогово,
и не сања што му наспремаше,
не може се, невин, одбранити.
Не дочу и' Дудук Родољубе,
ал и' дочу Провајдар Админе,
примјети на лан-ан'лан-ајзеру
ђе се шћаше силни 'акерај
те он типка књигу есемесну,
шиље, јавља Дудук Родољубу:
"Нетом брате, Родољуб Дудуче,
црно ти се на блогове пише,
по серверу 'ака ударише,
Акер 'ака, немаш ни бекапа,
пашће теби сервер до сервера,
отеће ти на руту пасворда.
Ја сам, ето, нешто покушао,
Вајервола јесам им подигао,
не бил руљу малко задржао."
Стиже књиж'ца, тирули, тирули,
телевоном, али мобилнијем,
чита књигу Родољуб Дудуче,
чита зебан, морије га море,
не би л' га, јадног, умориле,
ал не часи Родољубе часа,
каву пече, цвикере намиче,
те се лаћа линукс терминала
да се качи на блога сервере,
не би ли се, јунак, закачио,
не би ли се како одбранио.
Гдје Дудук накулучи бекапе,
там' Акери обришу вајлове.
Како Дудук убије сесију,
тако Акер до'ака још двије.
Ударио јунак на јунаке,
'аковаше ле'њи дан до поноћ,
по омари и по мјесечини,
а кад изби дван'ести сатићак,
пријави се на Скаупа Дудуче,
ђе он тражи Бијеле Акере,
не би ли га одбранили црни':
"Помоз Боже, нетом побратими,
силна ме је мука нагонила,
по'араше сервер Акераши,
убиће ми сервер до севера."
Ту се јавља Акер од Кенјаде:
"Бог помого,нетом побратиме,
само побиј све сиње процесе,
а кад умру сви процеси сињи,
ти тад мијењај рута пасворда,
стари бриши, нови укуцавај,
пак чекај до бијелог јутарца,
биће ОК, Акер ће отићи."
Типка, типка, Дудук Родољубе
killall 5, те поби све процесе,
па он смишља новога пасворда,
старе брише, нове укуцава,
те он чека сунац од јутарца,
чека не би л' Акери отишли.
Како бијело јутро сунцем грану,
так' одоше црни Акераши,
оду руски, оду и кинески,
огријао сунац Родољуба.
Нетом дође Вила Интернетска,
па му вели, преко иксемела,
ситну књигу Родољубу везе:
"Ман' се блога, Дудук Родољубе,
ман' се, болан, блогомудровања,
збриши све то са свог ес-ку-ела,
џаба си се посла и лаћао,
оно што те по'одило синоћ,
то не беју силни Акераши,
то ти беше нет балавурдија,
тек тролери и спемери бедни.
Велим, дођи на Вејсбук-провиле,
ту ћеш раје нетизенске наћи,
ту кли'ћи на имиџа линкове,
ту се лаћај друштвени' игара,
па кад скупиш пет 'иљад врендова,
ти се тада мени лијепо јави,
да радимо интернет бизниса
- долар цијели на буљук кликова,
братски ћемо ћеив подијелити,
теби ше'сет, мени четрес' центи."
Вила 'нако, Дудук ће овако:
"Ман' се мене, Интернетска Вило,
нит' за четрес' нит' би' за шездесет,
ја блогујем Богу честитоме,
по истини, а не по долару!"
Тако се је вили обратио,
па се с нета Дудук одлогов'о.
То ти вила одговор дознала,
па Акере свјетске подозвала,
а што руси', а што кинескији',
ударише црни Акераши,
на блогове Дудук Родољуба,
да му сруше сервер до сервера
и побришу логове вајлове,
ал' се Дудук, велим, одлогов'о,
и не сања што му се спремаше,
не може се, невин, одбранити.
Не дочу и' Дудук Родољубе,
ал и' дочу Провајдар Админе,
примети на лан-ан'лан-ајзеру
ђе се шћашу силни 'акераји
те он куцка књиж'цу есемесом,
писмо пише Дудук Родољубу:
"Нетом брате, Дудук Родољубе,
ударише опет у 'акерај,
по серверу и по сервисима,
ударише, 'оће обрисати,
базу блога и вајлове лога,
ја сам, опет, нешто покушао,
Вајервола сам им запалио,
не би' ли и' малко задржао."
Стиже књига, тирули, тирули,
телевоном, али мобилнијем,
чита књигу Родољуб Дудуче,
чита писмо, морије га море,
ал' не часи Родољубе часа,
каву пече, цвикере намиче,
те се лаћа линукс терминала,
ђе се качи на блога сервере,
да одбије светске Акераше.
Типка killall Родољуб Дудуче,
типка killall не би л' и' одбио,
огледа се јунак на јунаке,
'аковаше ле'њи дан до поноћ,
а кад изби дван'ести сатићак,
пријави се на Скаупа Дудуче:
"Помоз Боже, нетом побратими,
силна ме је мука нагонила,
по'араше сервер Акераши,
убиће ми сервер до сервера!"
Ту се исти из Кенјаде јавља:
"Бог помого, нетом побратиме.
ДоС напади тебе сада море,
ал' ти мијењај и-пе од адресе,
па чекај до бијелог јутарца,
а ови ће, до тад, Акераши,
до тад, јадни, 'аком посустати,
те поврати и-пе од адресе,
кад умину ДоС напади силни."
Богом враћа Родољуб Дудуче,
оде мијењат' и-пе од адресе,
па чека до бијелог јутарца,
не би ли им напад ути'нуо.
Осванула сунцем бијела зора,
утулише ДоС 'акер напади,
врати и-пе Родољуб Дудуче,
диже блога, па се блогу јавља:
"Нетом браћо, моји нетизени,
Не руш' те ми по нету блогова!
Зашто долару, зашто зеленоме,
нема смисла, браћо нетизени,
да бијемо себе због долара.
Што ће вама мојие блогова,
што ће вама моје пусте приче?
Већ ви би'те по сињем Вејсбуку,
тамо вам се празна слама млати,
тамо рад'те интернет бизниса,
мећите им плаг-ина едове,
до дес' центи од свакога клика,
ласно ћете азне накупити,
братски ћете ћеив подијелити,
вама шес'ет, мени четрес' центи."
Ударише Акери на Вејсбук,
и нет Вилу, голу је одраше.
Пријави се на Скаупа Дудуче,
пак он тражи Кенјадског Акера,
свуд га тражи, не би ли га пит'о:
"Нетом брате, Кенјадски Акере,
дваред си ме од 'ака сачув'о,
коме имам указати част?"
Одговара од Скаупа Кенјадез:
"Нетом брате, Родољуб Дудуче,
ко би био нег' Краљевић Марко!
Отишо сам из земље Србије,
јер ми није било више посла,
ал' сам рек'о да ћете ме наћи,
кад вас буде натерала мука."
Марко рече, Родољуб саслуша,
Марко рече, па се одлогова,
Оде Марко, од Србаља незван,
оста Дудук блоговати незнан.