Матрикс

King's Bounty: Dark Side

Крађом ЕГА картице до авантуре живота

Дарко Ковачевић

Почетком крвавих деведестих био некакав камп за избеглу децу, а ја се јавио да им држим часове информатике. Задужио неких 5-6 збрда-здола склепаних личних (PC) рачунара, и план ми био да не смарам децу, већ да играмо игре. Тако је моја радионица била најпопуларнија међу децом, а најомраженија међу осталим радионичарима, који су, за разлику од мене, били неки озбиљни људи. Него, пре почетка кампа поотварам те машине кад, о среће, у једној налетим ни мање ни више него на ЕГА (Е као enhanced) графичку картицу, која је умела да прикаже свих 16 боја, и била толико скупа да сам знао само једног (буржуја) који је могао да је приушти. Брже-боље извадим ту картицу и уметнем мог верног Херкулеса (исто графичка картица, само најјефтинија) уместо ње, па трк на Би-Би-еС (ех, стара добра времена кад су online били само geekovi) да скинем King's Bounty.Ту се нађем у фантазијском свету сачињеном од четири велика острва (може и континента), у улози краљевског ловца на главе. По острвима је разбацано мноштво митских бића које треба, наравно, пацификовати уз помоћ мача и мађије, а ту је и 17 зликоваца које треба смакнути. Тако сам се лепо навукао на фантазијске стратешко-тактичке role playing игре, да ме зависност држи и дан-данас. Ову лепу потрагу за светим гралом (за коју желите да траје што дуже) дизајнирао је Џон Ван Канегем (John Van Canegham), чији " New World Computing " је доцније избацио још четири одличне игре под именом " Heroes of Might and Magic ", од којих је, по мом скромном мишљењу “Heroes IV” стварно сјајан у свим аспектима, а највише у врхунском преплитању игре и приповедања. Франшизе се потом дочепао француски Убисофт (nomen est omen - ubi soft), и ту се та прича за мене завршила. Пети и шести део серијала као да су пројектовали неки јапијевци - све је сјајно, све блиста, али нема духа. Да не причам о борбама које су поједностављене до крајње тупавости. Нисам то приметио само ја, већ и моја ћерка.

Срећом, у игру су улетели браћа Руси, Фирма "1С" (још три С, па српска) откупила је права на King's Bounty, и поверила витешком калињинградском студију "Катаури" да развије најбољи и најправовернији remake изворног King's Bounty. Тако смо 2008. године добили King's Bounty: The Legend, који не само да је успео да задржи дух изворне игре, него и да је на најбољи могући начин унапреди, дакако графички (у међувремену смо добили графичке картице са много више од оних 16 боја), али и у многим другим сегментима. Стидљиво су, коначно, убачене и минијатурице из словенске митологије. Био је то почетак једног доброг и, надам се, дуговечног пријатељства (http://www.kingsbountygame.com), које се наставило наредне године, када смо добили "King's Bounty: Armored Princess", па експанзију „Crossworlds“, потом нешто слабији (и баговити) викиншки „Warriors of the North“ (који је већ смрдео на отаљавање посла), и коначно, на концу овог лета, „King's Bounty: Dark Side“.У духу XXI века, протагонисти " KB: Dark Side " заправо су антагонисти. Добри момци су сада лоши момци. У претходним причама осовина добра (људи, вилењаци и патуљци) потаманила је све зликовце (орке, демоне и немртве). " KB: Dark Side " почиње на згаришту једног од центара зла, и води једног од три могућа јунака (орка, демонку или вампира) кроз безброј авантура до коначног тријумфа рђавих момака. Наћи ће се, међу непријатељски настројеним добричинама, доста савезника и добровољаца, који ће, најчешће из похлепе за новцем, али и из зависти, љубоморе, страсти и других ниских побуда склопити пакт са злом и забити нож у леђа најближима. Канда тако мора бити.Нови “King's Bounty” има и солидну причу - у духу старих RPG игара тера вас да пратите не само ток главне приче, него и стотине бочних духовитих минијатура и дијалога. Претходне делове могли сте да завршите и без читања, овај мало теже. Карактера има безброј, али се, зачудо, углавном лако памте. То је један врашки мешап звери, демона и карактера из свих могућих бајки, митова, легенди, филмова, стрипова, али и стварне историје. Ту је, на пример, повампирена Снежана (немртвог Дизнија) јер, логично, онај принц који ју је оживео, заправо је био вампир. Демонке ме неодољиво подсећају на Никол Кидмeн, а Марија Кири узима активну улогу саветника за науку зле коалиције. Помоћник и верни пратилац главног јунака (који се храни бесом и будно пази да протагонист-антагонист не скрене са пута зла), такође је некако карактернији и причљивији него henchmeni у претходним епизодама серијала.

Ништа револуционарно, ништа ново, осим оног што љубитељи ове игре и желе - још један “King's Bounty”!