Матрикс

Angry Video Game Nerd: The Movie

Штребери, ванземаљци, кертриџи и светске кризе

Дарко Ковачевић

Вратимо се на почетак 80-их година прошлог века када су америчким државама владале играчке конзоле. Није било пиратства, игре су се продавале на кертриџима, и корпорације су могле да наплаћују око 50 крвавих долара (данас би то значило неких 120$) по игри. За тај новац добијао се кертриџ са шареном налепницом, али уместо луде забаве (коју су обећавали гејмерски часописи), мали потрошали наилазили би на збрда-здола набацане пикселе, ружне спрајтове и игре чија би им неписана правила углавном наговештавала да су - насамарени. А онда би се циклус понављао: Нови бомбастични наслови, шарени огласи по часописима, нових 50 долара и, углавном, нова разочарења за млада америчка покољења.

Ми, Југословенчићи, у исто време залазили смо у "Лаци" чарду, где је социјалистички пролетаријат свраћао на чашицу, две-три, вињака пре, за време, и после гарантованог осмочасовног рада у оближњој фабрици. Ту се неким чудом нашао један Атаријев стони "Space Invaders", предвиђен за гвоздене десетодинарке, које су, брзо смо то провалили, биле готово исте величине и тежине као стари добри педесетопарац. Било нам је, југоносталгије ми, лепше детињство него америчкој деци. Све док нису увели проклете жетоне.

Џејмс Ролф (James Rolfe) алиас АВГН (Angry Video Game Nerd) гласноговорник је и икона ове унесрећене и преварене генерације гејмера која је стасавала током осамдесетих година, преживљавајући крах тржишта видео игара, крах играчких конзола, крах интернета (тзв. dot-com bubble), коначно и крах фјучерса хипотекарног тржишта који нам је продат под акронимом СЕКА (Светска економска криза). Пре десетак година, у време слободног интернета, Џејмс је ослободио свој алтер-его, створивши АВГН (Angry Video Game Nerd), Скитницу осмобитне играчке ере, који је у кућној Синемасакр (Cinemassacre) продукцији снимио преко сто епизода посвећених искључиво лошим, горим и најгорим видео-играма. За оне који би на брзину да се укључе у ову причу, вреди погледати, нпр. „NES Accessories“, „Halloween“, „Cheetahmen“, „Bible Games“ или, ако ћемо право, вреди их погледати све, али ред је убацити који линк, чисто да би овај текст еволуирао у хипер-текст.

Али, то није све.

„Е.Т.“ је, лудолози тврде, најгора формално-импулсивна структура икада створена. Или је то само мит? Након неземаљског успеха Спилберговог "Ванземаљца", "Атари" је купио права на осмобитну експлоатацију филма (за тада невероватних 20-25 милиона $), планирајући да за Божић прода 3-4 милиона кертриџа и профитира преко 100 милиона долара. Игре су ономад израђивали усамљеници-програмери и посао је поверен Хауарду Скоту Варшаву (Howard Scott Warshaw или HSW), који је имао тек неколико недеља да упрограмира ванземаљца у Атари 2600. ХСВ је, како каже, покушао да пренесе сентимент филма на Атаријеву конзолу, али је у томе омануо. Уосталом, ко је икад видео Атари 2600, јасно му је да апстракција тешко може да носи икакав сентимент. Некако се прочуло да је игра лоша и велики Божићни успех претворио се у огроман финансијски флоп. Атари је, што непосредно, што због пада поверења међу акционарима, изгубио неких милијарду долара, а читав посао са играма, тада вредан преко 3 милијарде долара, наредне године спласнуо је на свега 100 милиона. Шпекулативни капитал је утекао на друго место и - балон се издувао. BTW, кладим се да ће следећи да пукне балон безбедности.

Тако је “Е.Т.” скончао као Принцип конзолашког тржишта. Испало да је ванземаљац крив за све, и сви преостали кертриџи са игром покопани су, за казну, недалеко од Аламогорда, који је, лепе ли случајности, близу Розвела у Новом Мексику.

Има још.

На ову причу загризао је Џејмс Ролф и преко “Indiegogo” портала за колективно финансирање понудио фановима да подрже целовечерњи АВГН филм о најгорој игри икад игде. Фанови су се одазвали, и Ролф је убрзо накупио преко 300,000$ за пројекат. Коначно, након неколико година патње коју носи независна филмска продукција, у септембру ове године премијерно је приказан „AVGN – the Movie”, филм који не да се не стиди треша, него је треш у сваком свом сегменту. Не може се рећи да је Ролф заказао, поштено је одрадио посао: ту су сви пријатељи АВГН серијала, ту су иконички архетипови треш негативаца, већи део специјалних ефеката одрађен је у духу осамдесетих - маскама, макетама и кадар-по-кадар анимацијом, а појављује се и аутор злогласне игре, ХСВ главом и брадом. Ипак, једна ствар не функционише у филму како треба, а то је управо Ролфов носећи карактер, АВГН, који једноставно више није убедљив. Није више толико срдит, нити показује више ону страст за видео-играма, већ, на неки начин, покушава да се истави из целе приче. Тако наратив овог филма постојано и предвидиво клизи ка антиклимактичној катарзи. Знам и зашто. 

Зато што се Ролф у међувремену оженио, добио посао, набацио стомак, почео да губи косу... Могло би се рећи да је одрастао, изгубио оног клинца и тинејџера без и трунке самопоуздања који је, уз Атари, Нинтендо, Сегу и друге осмобитне играчке могао лако да екстазира у АВГН. То се види у филму, који, чини ми се, поред валоризације дугогодишњег рада на серијалу, представља и опроштај од АВГН-а. Поштен опроштај, Џејмсе, све ти је опроштено. Не можемо носити један те исти карактер читавог живота.

Џејмс Ролф, некадашњи АВГН, из овог филма ипак излази као један од великих стилиста треша, самопрегоран посвећени колекционар отпада поп-културе, намеран да настави онамо где је Ед Вуд стао.

Ја се, са друге стране, питам: Није ли директно колективно финансирање путем кикстартера и сличних портала заправо комунизам који никад није стигао оној половини планете која му је, целог кратког XX века стремила?