Matriks

A Force More Powerful & People Power

Novo svetsko proleće

Darko Kovačević, Subotica

Živo se sećam, Herodota mi, kako su se onomad Otan, Megabiz i Darije vajkali da narod i nije za demokratiju, jer će ih, neuke i proste, demokratski meritum kad-tad od Solona mudrog dovesti do Pizistratove tiranije. Sad se vajkaju i globalni i američki liberali da im, eto, ona „glupa i obesna neprosvećena gomila“ nametnula Trumpa za prezidenta. Kako je američki proletarijat još nedozreo za komunizam i nešto ne pokazuje volju da (mada već podobro naoružan) utekne u šume, preostaje im da nesavršenosti demokratije popravljaju nenasilnim protestima.

U tom pravcu američkoj naprednoj omladini preporučujem edukativnu igru (treninga) nezavisnog otpora - „People Power” nastaloj na nešto starijoj igri „A Force More Powerful”, čiji je jedan od autora-saradnika i Ivan Marović, veteran Otpora Miloševiću. Igre nenasilnog otpora pretpostavljaju, u zavisnosti od scenarija, da jednu (fiktivnu) državicu tiraniše nekakav neprosvećeni apsolutista, a igrač od postojećih resursa, uz nešto malo domaće ili strane finansijske pomoći (može to biti i od gastarbajtera, ne mora baš od CIA) treba da organizuje mrežu saradnika i nenasilne proteste kojima će destabilizovati vlast do potpunog (samo)urušenja. Igrač je suočen sa protivnikom koji na svojoj strani drži policiju, bezbednjake, pravosuđe, vojsku (i nacionalnu gardu), birokratiju i medije, i deo igre svakako jeste upoznavanje sa merama represije na koje može da se naiđe na tom trnovitom putu do istinske slobodnjačke demokratije. Igre se fokusiraju na planiranje - od prikupljanja novca, sastanaka, širenja mreže saradnika, distribucije letaka, organizacije manjih i većih (nenasilnih) demonstracija, fraternizacije sa organima sile, te revolucionaru ili aktivisti-pripravniku nude pregršt saveta i opcija (kako bi to menadžeri rekli: benefite i rizike) kako da postupi po određenim aktivnostima odn. taktikama.

Osnovna pretpostavka ovih igara ipak je posedovanje kvalitetnih i valjanih informacija o institucijama i ljudima koji te institucije čine, te njihovoj međusobnoj povezanosti; a potom i veoma relevantnih informacija o javnom mnenju (i mnenju međunarodne zajednice). Igre su tako zamišljene da bi, barem u teoriji, igrač trebalo da razradi sopstveni scenario, te da, držeći se do kraja (štreberski) tog scenarija sprovede svoje ideje u delo. Prvi naslov, „A Force More Powerful” mnogo više liči na igru, u kojoj se da među karakterima i situacijama naći i blago duhovitih refleksija na „Otpor“. „People Power” je obeskarakterisan, daleko bliži edukativnom programu – planeru. I dok je „A Force More Powerful” bio mnogo direktnije orijentisan svrgavanju tiranije, „People Power the Game of Civil Resistance” je očito pomerio kurs ka malo manje ambicioznim društvenim promenama, recimo, na nivou lokalne zajednice ili određene društvene grupe. U svakom slučaju, bez ikakvog zazora, i jedna i druga igra otvoreno se predstavljaju kao oruđa društvenih promena. Trebalo bi pomenuti da Jork-Cimerman (Vošingtonski nezavisni izdavač), pored ove dve igre u ponudi ima i nekoliko filmova sličnih ili istih naslova.

Pisao je otvoreno o ovim stvarima i Kurcio Malaparte, ali su njegove tehnike priličnije proteklom, dvadesetom veku „Pobune masa“. Najnoviji vek bliži mi je „Pobuni elita (i izdaji demokratije)“. U svakom slučaju, danas prihvatljive tehnike društvenih promena jesu nenasilne, i u sebi moraju da sadrže mnogo mekše a nimalo tvrde moći. Otud se i pitam, da li su ove igre oruđa koja treba da završe u rukama potlačenih masa, ili će samo biti igračke analitičkih elita? Cinizam je da bi se ova priča sad mogla vratiti u srce demokratije – američke države.

Američko proleće se, da ne grešim dušu, već desilo, kada je, ako se sećate, taj bez imalo cinizma simpatičan heterogeni građanski pokret ugušen u pokušaju da okupira Volstrit. S druge strane, ko zna, možda se Klintonka doseti, pa skine ove aplikacije sa interneta, i organizuje anti-Tramp proteste diljem Amerika. Srbija će, kao i obično, biti korak ispred – na predstojećim predsedničkim izborima pobediće Stanija, bez zajebancije, pa će drug Staljin, pardon, Putin, kada ga priupitaju iz protokola „kamarad Putin, budet li эto s Merkelovom ili Stanijom“, reći, „briši mi onu babušku, Я hodim k Staniji!“.

*

Linkovi:

http://www.peoplepowergame.com/

http://www.aforcemorepowerful.org/game/index.php