Matriks

YouTube Heroes

Igra cenzora

Darko Kovačević, Subotica

Jutjub (gde Ju nema nikakve veze sa Jugoslavijom) je nedavno pokrenuo volontersku igrifikaciju „Heroji“, kojom želi da ojača, motiviše, ali pre toga inicira zajednicu (dobrovoljnih) administratora. Ukratko, svako može da se prijavi za Jutjub cenzora (ili blaže rečeno - urednika), a doterivanjem poželjnih i označavanjem nepoželjnih sadržaja može da napreduje u pet stepenica, do titule Jutjub heroja, odn. kako je to najverovatnije zamišljeno, do prestižnog novoelitnog statusa – video-netokrate. Zajednica video-narkića i drugih javnih pametnjakovića na najavu ovog programa reagovala je negativno, pre svega izražavajući strah od zloupotrebe moći „prijave negativnog sadržaja“, ili kako je brzo preformulisano (od strane Jutjuba) „ažurnog prijavljivanja neprikladnog sadržaja“. Neprikladan sadržaj, po slovu globalizacije, spada u dva osnovna razreda – a) zloupotreba autorskih prava i b) uvredljivi sadržaji po verskom, nacionalnom, političkom ili starosnom osnovu (npr. ako pokazujete sise deci, izuzev bebama). Eksploatacijski i intelektualno uvredljivi sadržaji očito su poželjni, odn. nisu neprikladni. Guglov utuk Fejsbuk već ima slične opcije, samo još nije oglasio igru hijerarhije, ili mi je promaklo. Da rezimiram – heroji virtuelnog naroda protiv su „Heroja“.

To ponešto govori (i) o malograđanskom nemarksističkom mentalitetu jutjubera (ili vlogera), koji se, eto, plaše da će „neko drugi“, i to baš onaj sa rđavim namerama, zloupotrebiti poluge slobodice koje su im ponuđene da ih uživaju i odgovorno koriste u svom virtuelnom zabranu. A postoje samo dve paradigme danas: jedna po kojoj su ljudi u principu dobri, i druga po kojoj su ljudi u načelu rđavi. Buni me što vlogeri, da su u principu dobri, ne bi ni mogli da zamisle zloupotrebu interneta, već bi pozvali svu silu dobronamernih ljudi da, uz malu pomoć heroizma, proteraju tu šačicu rđavih koja preti da ukvari internet utopiju. Vice versa pokušajte da izvedete samostalno.

Nije sporno da postoje predatorske (trolovske) korporacije, koje pravno prisvajaju javne sadržaje, i to naravno samo one od kojih bi mogle pribaviti kakvu materijalnu korist, jer se već dešavalo da jutjuberu sopstveni materijal bude cenzurisan i uklonjen sa mreže, pod obrazloženjem da je ukraden od korporacije koja je upravo njegov video-uradak prisvojila i prijavila kao svoj (ako rečenica deluje prekomplikovano, onda sam dobro pogodio pravnozavrzlamni duh ove prevare). Nije sporno ni da industrija zabave može da blokira bilo koji sadržaj koji zaliči na neki od njihovih proizvoda, a posebno kada su u pitanju negativne recenzije i kritike. Ipak, ova navala negativnosti najbliža je potrošačkom revolucionarnom duhu, koji je najradiji da sve svoje životne i virtuelne probleme uvali u ruke nekoj nevidljivoj korporaciji, te da pusti brigu na veselje sve dok ne stigne račun na naplatu. U ovim slučajevima (korporacijskih zloupotreba zakona o autorskim pravima) pravi heroji bi napustili Jutjub, ili barem ignorisali sve sadržaje koji su nastali u velikim sistemima zabave. Al možda ljudi i nisu načelno dobri ili rđavi, nego su samo isuviše glupi da sagledaju posledice svojih kliktaja? Gugl (vlasnikj Jutjuba) je već pokušavao da razradi malko složeniji sistem društvene interakcije (npr. kružoci Gugla plus), koji se pokazalo isuviše komplikovanim da bi bio šire prihvaćen.

Ili otpor ovoj igrifikaciji leži (i) u nespretnoj podeli na samo pet nivoa? Šta je pet nivoa za jednog ozbiljnog igrača? Trebalo bi da ih je najmanje trideset i tri! Pet stepenica jedva je dovoljno da se od regruta postane redov. Jesmo li se potpisivanjem EULE (ugovor o korišćenju nekog servisa) već zakleli na štošta, samo što još ne znamo na šta? Igra očito nije dovoljno atraktivna, i Jutjub ostaje (još jedna) zajednica ljudi koji svoju matricu determinišu isključivo nezadovoljstvom i prezirom.

Vidiotski sadržaji Jutjuba već su amalgamirali sa televizijskim imfotejnmentom i ostalim zablajvnjačkim sadržajima, stvarajući ideosinkretizme koji daleko nadmašuju treš TV moderne koji je zamislio „Weird” Al Janković (u filmu „UHF“), ili, još bolje, lokalni heroj Stipan Milodanović u isijavajućem serijalu „In-kognito“. Tako priča o Jutjub herojima kasni već desetak zemaljskih godina, što je za servis na koji se dnevno postavi najmanje 60 sati videa u minuti, ravno kašnjenju od 600 godina. Kasno heroji na Jutjub stižu!

YouTube Heroes tekst