Matriks

Day of the Tentacle (remastered)

Dobrodošla, deco, u bejtsovski motel!

Darko Kovačević

Koju godinu pre početka internet ere u Srbiji, daleke 1993. godine (ili 3. p.i.e), Lukasova  divizija za proizvodnju video-igara „Lukasarts“ objavila je „Dan pipka“ iliti „Dan ticala“, animiranu avanturu koju po svim multimedijalnim činiocima možemo nazvati klasikom. Grafički, animacijski i muzički dosledno prateći crtano-filmski senzibilitet Čaka Džonsa (Chuck Jones) s početka 50-ih godina, „Dan pipka“ jednako je snažan kako na narativnom (glumačkom), tako i na zagonetačkom polju.

Priča je, budimo korektni prema istoriji video-igara, nastavak prilično uvrnute avanture iz 1987. godine - „Manijačka rezidencija“ (Maniac Mansion), u kojoj su horor-fantastični klišei filmskih B produkcija smiksani u, za ono vreme, poprilično avangardnu avanturu. Za potrebe igre, tada je napisan skriptni jezik SCUMM, koji je narednih deset godina nosio Lukasove igračke avanturističke hitove i prilično specifičan (često autoironičan) humor „Lukasarts“^TM igara.

„Manijak“ i „Pipak“ vezani su za bejtsovsku (od Bejts, Bates – vidi „Psiho“) rezidenciju uvrnuto sumanutog dr Freda Edisona (i njegove nastrane porodice), koji je nekako stupio u kontakt sa pipkolikim vanzemaljcima – zelenim i purpurnim pipkom. Zeleni pipak više naginje estradi, voleo bi da postane makar rokenrol zvezda, dok purpurni pipak ima ambicije da osvoji svet. Prvo Kaliforniju, potom Američke države, a posle će lako. To su, dakle, antagonisti. Na drugoj strani, u skupu protagonista, nalaze se tinejdžerski stereotipi. U „Danu pipka“, to su štreberčina Bernard Bernuli i njegovo dvoje pomalo disfunkcionalnih prijatelja – hiperaktivno-psihotična Lavern (učenica medicinske škole) i usporeno priglupi (metalac) Hogi. Slažu se kao antiparkinsonici i lepilo.

Ako ćete još malo priče – purpurni pipak je (uz pomoć male ekološke katastrofe) dobio ruke, te će zavladati Amerikom (otud i svetom), a suludi dr Edison smešta tinejdžere u eksperimentalni (nikad okušan) teleport ne bi li ga sprečili. Teleport se, naravno, pokvari, razbije, te pošalje tupavog Hogija u vreme očeva američke nacije, baš u taj dan kad ovi sastavljaju ustav; štrebera Bernulija ostavlja u besperspektivnu sadašnjost koja pada u nemilost bezdušnih pipaka; psihotična Lavern završava u budućoj ujedinjenoj Americi kojom vladaju vanzemaljski pipci, a preostali ljudi su kućni ljubimci. Na njih troje spalo je da nekako povežu doslovno razbijene prošlost, sadašnjost i budućnost, te spasu planetu Zemlju iz (hm...) kandži pipaka.

„Dan pipka“ je, u skladu sa ostalim Lukasovim legatom, prepakovan, grafički i zvučno nabrijan na HD format, pa ponovo objavljen 22. marta ove godine. Za razliku od filmskih prepakivanja, igra nije pretrpela ništa do kozmetičkih izmena. Kao i u originalnoj, izvornoj verziji, u psiho-rezidenciji nalazi se kompjuter na kome je moguće odigrati potpunu i kompletnu prvu epizodu „Maniac Mansion“. Kad smo već kod rekurzija, moguće je i na ovoj remasterovanoj verziji odigrati izvornu verziju iz 1993, na kojoj je, dakako, moguće odigrati igru iz 1987.

Što se „Lukasartsa“ tiče, Dizni je razjurio kreativni tim, a kompaniju zadržao, naravno, čisto radi daljeg licenciranja naslova.

Linkovi:

Remasterovana, nova i uglancana verzija (15 evra) - http://store.steampowered.com/app/388210/

Komunalni projekat SCUMM virtuelne mašine - http://scummvm.org/

Link sa izvornim verzijama SCUMM igara (ko nema 15 evra) - http://www.emuparadise.me/ScummVM_Games/21

„O, Bože! Još donatora mozga.“ - slobodan i pravoveran rimejk „Maniac Mansion“ - http://maniac-mansion-deluxe.en.uptodown.com/