Matriks

10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10

Crtač lavirintova

Darko Kovačević

S druge strane brega postoji jedna knjiga nesvakidašnjeg naslova „10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10“ a koja govori o jednoj jedinoj liniji kȏda. Iako eponimični predmet knjige na prvi pogled može zaličiti na čist bezobrazluk i prljavu osmobitnu perverziju, „10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10“, bez cinizma i ironije, vredna je traćenja vremena u ovom nevremenu terora svakodnevnih slučajeva. Autori, njih deset (i brojevima: 10), uspeli su da ispišu obaveznu lektiru za sve štrebere, ali i nostalgičare, one koji 80-te godine prošlog veka pamte isključivo kroz britanskog „gumičara“ (Spektrum 48k) ili kanadskog „debeljka“ (Komodor 64), a pre svega za sve intelektualce koji se ne straše putešestvija van estetskih lavirintova stilizacije kolektivne volje.

10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10 je jednostavan program koji se najlepše izvršava na Komodorovom rudimentalnom Bejziku, a čije pokretanje će početi da iscrtava beskonačan niz znakova „\” i „/” koji će, u 40x25 matrici „debeljkovog“ ekrana, biti konačno protumačeni kao lavirint. Autori na početku knjige strpljivo analiziraju svaki znak ovog reda šturog kȏda, od broja 10, preko programskih naredbi, funkcija i interpukcija, ponovo do broja 10, da bi nakon ciklične sintaksne strukture uvukli čitaoca u iscrtavajući semiotički lavirint, nudeći kulturni kontekst za posmatranje lavirintskog obrasca i obrazaca, u koje su, dakako, posakrivali i kratku istoriju računara i računarskih programa.

Danas ovi kodovi i programski redovi mogu da ne znače ništa, ali mogu da se tumače i kao antička misao spram moderne ad-hoc filozofije u kojoj pred simulacijom sopstvenog izbora ničice padaju i najsvetlije ideje, valjajući se u blatu civilizacije sa najnižim porivima. Konačno, pitam se, ako je Luis Mamford slučajno bio u pravu insistirajući na realitetu megamašine u kojoj se stapaju nauka, tehnika i politika zagledani u „Pentagon moći“, gluvi i slepi na ljudske vapaje, onda kȏd treba čitati kao diplomatski pokušaj da se opšti sa (mega)mašinom. Kȏd je, kako kažu autori knjige, ne samo trivijalno oruđe komunikacije, nego i više od toga, kulturni resurs vezan za društvene promene, estetske projekte i uopšte odnos čoveka i kompjutera (mašine).

Ako to nije dovoljno intrigantno, onda zavirimo u poglavlje „Slučajnost“, jer je jedna od kriptičnih rečca naslovnog kȏda RND, od RANDOMIZE, funkcija slučajnosti odn. pseudo-slučajnosti. Do kratkog HH veka slučajnost je (u većini slučajeva) bila shvatana kao sudbina, a onda je deterministička civilizacija mega-mašine počela da razvija nauku i tehniku slučajnosti, (a sve u pokušaju da predvidi budućnost). Kapitalno delo slučajnosti (odn. pseudo-slučajnosti) svakako je knjiga „Milion slučajnih brojeva“ („A Million Random Digits with 100,000 Normal Deviate“, RAND korporacija, 1955), koja je, dok kompjuteri nisu odrasli, bila najsigurnije proročište nepredvidivih ishoda. Današnji kompjuteri već mogu da simuliraju slučajnost u tolikoj meri da se ona nama čini odista stvarnom, ali im ni to ne pomaže, jer će stvarna i ozbiljna slučajnost uvek biti izvan granica njihovog bitka.

10 PRINT CHR$(205.5+RND(1)); : GOTO 10 kao knjiga, dakako, ima svoj estetski kȏd, koji prirodno proističe iz bejzično određenog principa sukcesivnog čitanja, razumskog tumačenja i iracionalne interpretacije zadatih instrukcija. To je jedna ekstremna i nastrana knjiga, ali ekstremno radoznala, a nastrana na onu drugu stranu.

Sajt sa koga se može (i) besplatno preuzeti (za sada samo na engleskom): http://10print.org/