Matriks

Piratske perverzijice VS Globalni terorizam

Darko Kovačević

Početkom decembra 2014. godine švedska policija zaplenila je servere i drugu opremu, čime je prestao sa radom The Pirate Bay (thepiratebay.se), najpoznatiji pretraživač torenata (od torent, odn. BitTorrent) i magneta (odMagnet URI). Ovaj čin stavlja tačku na gotovo desetogodišnju bitku korporacija (na čijoj strani su države) i pirata, a koja se vodila upravo oko Piratskog zaliva.

Počelo je krajem 2003, kada je švedska organizacija protiv kopirajta Piratibiron (Piratbyrån, piratski biro) osnovala pretraživač za torente. Torent je, ukratko, fajl koji upućuje na paketiće, delove fajla koji želimo deliti preko interneta. U ovim paketima, tako, mogu da se sakriju lične poruke, ali i čitavi filmovi, albumi, programi ili igre. Piratski biro je, razume se, bio stanovišta da treba deliti sve, jer je deljenje fajlova odn. razmena informacija i podataka jedno od osnovnih ljudskih prava–pravo na znanje. Korporacije su, sa druge strane, želele što veću kontrolu internet saobraćaja, i tako je ova dugogodišnja igranka i počela.

Pirate Bay se naredne godine osamostalio, i već 2006. godine bio žrtva prvog napada, koji je usledio nakon pritisaka američke MPAA (Motion pictures Association of America) na švedske vlasti da zatvori pomenuti sajt. Sama priroda torenta kao fajla koji u sebi ne sadrži “autorsko delo niti i jedan njegov deo”, dala je pravni osnov momcima iz Pajrat Beja da nastave sa radom, rugajući se, redom, najvećim svetskim korporacijama(između ostalihMicrosoft, Disney, Sony, NBC, Universal, Time Warner). Na pretnje armija advokata i internet šerifa, momci su odgovarali bezobrazlucima tipa, parafraziram: “Toliko smo se uplašili Vaših pretnji da Vam šaljemo račun za pranje donjeg veša”.

Napadi na Pirate Bay išli su, pored individualnih tužbi i gomile sudskih procesa, i nelegalnim sredstvima, organizovanjem DDoS napada (koji može da izazove usporavanje servera do pucanja), postavljanjem virusa i drugog malicioznog sadržaja, dok se odbrana organizovala oko piratskog pokreta u Švedskoj (potom i u Evropi), organizovanja demonstracija kao vid pritiska na policiju da ne popusti pred zahtevima korporacija, do ideja da se prikupi novac i kupi jedna napuštena naftna platforma, na kojoj bi bila proglašena suverena piratska republika. Deo ovih aktivnosti može da se isprati gledanjem prošlogodišnjeg dokumentarca The Pirate Bay – Away From Keyboard,  koji je i sam bio predmet internet cenzure; naime, neke holivudske korporacije tražile su da se link koji vodi do filma izbriše iz internet pretraživača.

Postoje autori koji podržavaju piratstvo. Od pisaca, to su, na primer, Kori Doktorov i Paolo Koeljo, koji tvrde da ne bi prodali toliko knjiga da ih nisu delili i preko neta (praktično piratizovali sami sebe).  S druge strane, najjači igrači kreativnih industrija smatraju da je piratstvo najblaže štetno koliko i terorizam. Leri Lesig(Lawrence Lessig) nalazi se možda negde na sredini, smatrajući da su kopirajt zakoni isuviše restriktivni, često i predatorski, ali da slobodno nije i besplatno. Otud Lesig promoviše zajednička kreativna dobra, Creative Commons. U međuvremenu je većina država ovladala tehnikama cenzure interneta i špijuniranja sopstvenih građana, što nije bilo moguće još pre deset godina. Tako je priča o Pajrat Beju postala irelevantna, nebitna, možda pristala samo za dno zadnjeg stupca na pretposlednjoj strani kakvih nepopularnih novina.

 Sajtovi koji nastavljaju The Pirate Bay: https://oldpiratebay.org/, http://unblocked-piratebay-proxy.com/