Matriks

King's Bounty: Dark Side

Krađom EGA kartice do avanture života

Darko Kovačević

Početkom krvavih devedestih bio nekakav kamp za izbeglu decu, a ja se javio da im držim časove informatike. Zadužio nekih 5-6 zbrda-zdola sklepanih ličnih (PC) računara, i plan mi bio da ne smaram decu, već da igramo igre. Tako je moja radionica bila najpopularnija među decom, a najomraženija među ostalim radioničarima, koji su, za razliku od mene, bili neki ozbiljni ljudi. Nego, pre početka kampa pootvaram te mašine kad, o sreće, u jednoj naletim ni manje ni više nego na EGA (E kao enhanced) grafičku karticu, koja je umela da prikaže svih 16 boja, i bila toliko skupa da sam znao samo jednog (buržuja) koji je mogao da je priušti. Brže-bolje izvadim tu karticu i umetnem mog vernog Herkulesa (isto grafička kartica, samo najjeftinija) umesto nje, pa trk na Bi-Bi-eS (eh, stara dobra vremena kad su online bili samo geekovi) da skinem King's Bounty.Tu se nađem u fantazijskom svetu sačinjenom od četiri velika ostrva (može i kontinenta), u ulozi kraljevskog lovca na glave. Po ostrvima je razbacano mnoštvo mitskih bića koje treba, naravno, pacifikovati uz pomoć mača i mađije, a tu je i 17 zlikovaca koje treba smaknuti. Tako sam se lepo navukao na fantazijske strateško-taktičke role playing igre, da me zavisnost drži i dan-danas. Ovu lepu potragu za svetim gralom (za koju želite da traje što duže) dizajnirao je Džon Van Kanegem (John Van Canegham), čiji " New World Computing " je docnije izbacio još četiri odlične igre pod imenom " Heroes of Might and Magic ", od kojih je, po mom skromnom mišljenju “Heroes IV” stvarno sjajan u svim aspektima, a najviše u vrhunskom preplitanju igre i pripovedanja. Franšize se potom dočepao francuski Ubisoft (nomen est omen - ubi soft), i tu se ta priča za mene završila. Peti i šesti deo serijala kao da su projektovali neki japijevci - sve je sjajno, sve blista, ali nema duha. Da ne pričam o borbama koje su pojednostavljene do krajnje tupavosti. Nisam to primetio samo ja, već i moja ćerka.

Srećom, u igru su uleteli braća Rusi, Firma "1S" (još tri S, pa srpska) otkupila je prava na King's Bounty, i poverila viteškom kalinjingradskom studiju "Katauri" da razvije najbolji i najpravoverniji remake izvornog King's Bounty. Tako smo 2008. godine dobili King's Bounty: The Legend, koji ne samo da je uspeo da zadrži duh izvorne igre, nego i da je na najbolji mogući način unapredi, dakako grafički (u međuvremenu smo dobili grafičke kartice sa mnogo više od onih 16 boja), ali i u mnogim drugim segmentima. Stidljivo su, konačno, ubačene i minijaturice iz slovenske mitologije. Bio je to početak jednog dobrog i, nadam se, dugovečnog prijateljstva (http://www.kingsbountygame.com), koje se nastavilo naredne godine, kada smo dobili "King's Bounty: Armored Princess", pa ekspanziju „Crossworlds“, potom nešto slabiji (i bagoviti) vikinški „Warriors of the North“ (koji je već smrdeo na otaljavanje posla), i konačno, na koncu ovog leta, „King's Bounty: Dark Side“.U duhu XXI veka, protagonisti " KB: Dark Side " zapravo su antagonisti. Dobri momci su sada loši momci. U prethodnim pričama osovina dobra (ljudi, vilenjaci i patuljci) potamanila je sve zlikovce (orke, demone i nemrtve). " KB: Dark Side " počinje na zgarištu jednog od centara zla, i vodi jednog od tri moguća junaka (orka, demonku ili vampira) kroz bezbroj avantura do konačnog trijumfa rđavih momaka. Naći će se, među neprijateljski nastrojenim dobričinama, dosta saveznika i dobrovoljaca, koji će, najčešće iz pohlepe za novcem, ali i iz zavisti, ljubomore, strasti i drugih niskih pobuda sklopiti pakt sa zlom i zabiti nož u leđa najbližima. Kanda tako mora biti.Novi “King's Bounty” ima i solidnu priču - u duhu starih RPG igara tera vas da pratite ne samo tok glavne priče, nego i stotine bočnih duhovitih minijatura i dijaloga. Prethodne delove mogli ste da završite i bez čitanja, ovaj malo teže. Karaktera ima bezbroj, ali se, začudo, uglavnom lako pamte. To je jedan vraški mešap zveri, demona i karaktera iz svih mogućih bajki, mitova, legendi, filmova, stripova, ali i stvarne istorije. Tu je, na primer, povampirena Snežana (nemrtvog Diznija) jer, logično, onaj princ koji ju je oživeo, zapravo je bio vampir. Demonke me neodoljivo podsećaju na Nikol Kidmen, a Marija Kiri uzima aktivnu ulogu savetnika za nauku zle koalicije. Pomoćnik i verni pratilac glavnog junaka (koji se hrani besom i budno pazi da protagonist-antagonist ne skrene sa puta zla), takođe je nekako karakterniji i pričljiviji nego henchmeni u prethodnim epizodama serijala.

Ništa revolucionarno, ništa novo, osim onog što ljubitelji ove igre i žele - još jedan “King's Bounty”!