Pretraga
Pronađite nas na
 

Pošalji prijatelju

Kultura

Buka

Dušan Zaharijević, Leposavić

Čini se da je oduvek postojala opozicija između onoga što se danas naziva mejnstrim i onoga što se naziva andergraund. Mejnstrim, zapravo, predstavlja dominantne vrednosti sadašnjeg vremena i u tom smislu je odličan pokazatelj savremenog stanja. Kao uostalom i andergraund koji, kritikujući dominantne vrednosti (koje ne moraju nužno biti loše samim tim što su dominantne), iznosi iste na videlo progovarajući tako o savremenom stanju i nudeći alternativu. U tome i jeste jedna razlika između ova dva pojma – mejnstrim odražava sadašnju situaciju, a andergraund, osim toga što je odražava, nudi nekakvu alternativu. Druga razlika bi bila ta što i jedno i drugo propagiraju određene vrednosti, samo su jedne dominantne i opšteprisutne, a druge marginalizovane.

Što se tiče umetnosti uopšte, ona ne obuhvata samo vrednosti u okviru nje same, već su to istovremeno i životne vrednosti. Govoreći o muzici, možemo obratiti pažnju na jedan bend koji bi se mogao okarakterisati kao andergraund, a to je Disciplina kičme.

Bend je osnovan 1981. godine i karakterističan je kako po muzici koju stvara, stilu, tekstovima, tako i po sastavu. Naime, bend čine bas gitara, vokal i bubnjevi. Bilo je raznih „gostujućih“ instrumenata na albumima, ali pomenuti trio je osnova. Može se reći da su tekstovi (njihova dužina i sadržaj), ako ne glavna, onda jedna od glavnih karakteristika ovog benda, a za koje je zaslužan basista i vokal Dušan Kojić Koja. U krajnje svedenim stihovima pronalazimo dosta sadržaja. Ta svedenost često ide do te mere da čitavu pesmu čini jedan stih, tj. jedna rečenica, mada ni instrumentalna muzika ovom bendu nije strana.

Kada je prethodno bilo reči o odnosu andergraund i mejnstrim vrednosti, rečeno je da su ove prve marginalizovane. To se ispostavlja kao veliki problem jer je teško sa margine probiti se na površinu, doći u centar koji je jedan homogen prostor u kojem nema mnogo mesta za drugost, za nešto drugačije. U takvom ambijentu nemoguća su bilo kakva kretanja i uplivi jer nema prostora, a ni razloga za to:

Jer ovde nema prostora

Scene su jake

Više nema razloga

Za zgodne kretnje

Doskočiti im moraš

(Zgodne kretnje)

Ne može ni biti promena i kretanja tamo gde nema raznolikosti i gde je sve homogeno. Otuda i nedostatak razloga za tako nešto, što vodi u uniformizaciju. Može se govoriti o uniformizaciji mišljenja, ponašanja, oblačenja, i vrednosti uopšte koje se postavljaju kao dominantne i samim tim najlakše i najbrže prihvataju bez ispitivanja njihovog kvaliteta i ispravnosti. Ispostavlja se da u takvoj situaciji nema potrebe ni za razmišljanjem jer je sve isto:

Ništa se ne dešava

Jer niko ništa ne shvata

Oni koji su trebali

Sramno su se izgubili

I primaju lažno veselje

I primaju javno veselje

(Javno veselje)

U ovom kontekstu se može čitati i pesma Da li ti znaš za neki drugi ritam:

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Godinama stojim

I pažljivo te gledam

1, 2, 3, 4, 5 i 6

Da li ću od tebe ikad

Čuti dobru vest

 [...]

 Ja samo želim

 Ovo da te pitam

 Da li ti znaš za neki drugi ritam

Održavanje besvesnog stanja je stvaranje terena za manipulaciju, kao i održavanje straha. U tom smislu možemo razumeti stih koji je istovremeno i naziv prvog albuma: „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno.“ Neprijatnost je sredstvo borbe protiv stanja besvesti, ona čoveka budi iz učmalosti jer u njemu stvara jedan nov osećaj koji ga uznemiruje i izbacuje iz stanja mirovanja. Drugim rečima, provocira u njemu osećaj koji je sam po sebi opozit dominantnom osećaju („prijatnosti“) - promena u stanju bez promena. Na ovo se nadovezuje i stih koji je i naslov pesme i glasi: „Šta je to što drži danas tvoju pažnju?“ Pravo pitanje, s obzirom na sve prethodno rečeno. Ako nema razmišljanja, promena i kretanja, ne može biti ičega na šta bi čovekova pažnja bila usmerena. Tako opet dolazimo do stanja besvesti za koju nema opravdanja čak ni u mladosti: „Mladost ne opravdava besvest“ – kako glasi (jedini) stih iz istoimene pesme. Logično je na ovom mestu postaviti pitanje mogućnosti saznanja istine i dolaska do prave informacije pomoću koje gradimo znanje o nečemu. Za takvu informaciju moramo se boriti:

Ako želiš pravu informaciju

Onda moraš da se boriš

Da se boriš za nju

(Info)

Interesantna je figura Zelenog zuba koju Disciplina kičme stvara. On je nosilac nečeg novog, dobrog i drugačijeg u ustajalom svetu bez promena, onaj koji kaže ne takvom svetu i poziva ljude da krenu za njim. On je kao Prometej koji ljudima donosi otrežnjenje. Zemlja je za njega planeta dosade, njegove misli su daleko,  a „stari, crni đavo pogleda blaga“ (Iza 9 brda) čuva tajnu njegove snage: :

Zeleni zub to je ime moje

Ne-ne-neznalice sve se mene boje

Ka-ka-kakva vanzemaljska buka

Strah je zato ušao u selo i grad

Jer ja sam frajer od koga beže sad

I na kraju moram da ti kažem još nešto

Zeleni zub vara vrlo vešto

(Zeleni zub)

Sve to ga čini bićem sa druge planete koje ne pripada Zemlji na kojoj se nalazi upravo zbog protivljenja prethodno pominjanim dominantnim vrednostima. Ljudi su zaboravili rokenrol i otišli u šoping mol (Zaboravili rokenrol), određene vrednosti zamenjene su drugim, po svemu sudeći lošijim. Međutim, Zeleni zub je spreman da im oprosti jer to ne rade svesno, zato još uvek ima nade:

Oprostiti im želim

Jer ne znaju šta rade

Oprostiti im želim

Jer verujem da ima nade

(Zaboravili rokenrol)

Ovi stihovi aludiraju na Hristove reči sa krsta kada je molio Boga da oprosti ljudima što su ga razapeli jer ne znaju šta čine. Kako je i sam Isus Hrist otelotvorenje određenih vrednosti, vidimo da je savremeni čovek razapeo vrednosti sabrane u pojmu rokenrol. Ali, kako je već rečeno, nada još uvek postoji. Pokidane niti i izgubljena bit (Spas je fonk I) još uvek se mogu obnoviti. Nada je u onom odlučnom NE neukusu, u borbi sa egom koji je čovekov najveći neprijatelj (Ego). Gnev, bes, stres, grč, jed – sve to proizvodi mržnju:

Prestani da mrziš

Do sebe ako držiš

(Prestani da mrziš)

Svođenje života na jedan cilj – moć, ubija svaku vrednost u čoveku i čini ga neosetljivim za druge. Međutim, „ovisnik o moći na kraju neće dobro proći“ (Ovisnik o moći). Neko mora to da spreči, da prekine opštu nemoć:

Ovaj lažni humor

Koji stvara umor

Prazna igra reči

Neko mora to da spreči

Ironično postalo je obično

Ta parodija – iluzija koja prija

(Neko mora to da spreči

Kao što glasi stih iz već pomenute pesme Zgodne kretnje - moraš im doskočiti. Čovek mora biti imun na ovaj nemar (Biti imun) i pokazati nepokolebljivost uz neophodnu dozu neozbiljnosti. Ta neophodna doza neozbiljnosti je bunt koji je potreban za opstanak u borbi protiv opšteg nemara. Kada se govori o neozbiljnosti ima se u vidu dečija neposrednost i neozbiljnost, što je dobro kada se primeni u određenoj meri. Neophodan je spoj rešenosti, zrelosti i neozbiljnosti:

Danas čovek strogo gleda

Ovde mora biti reda

Njegovi mi prsti prete

Ti odavno nisi de

O da, ja jesam dete

Na-na-na-na-na-na-na

O da, ja jesam dete

Tebi moji prsti prete

(Betmen, Mandrak, Fantom)

Otuda Disciplina kičme sebe predstavlja kao decu sede kose koja u sebi čežnju nose (Robo bluz). U tom smislu je zanimljiva i pesma Društvena mreža u kojoj se ironično društvena meža upoređuje sa carstvom u kome caruje drugarstvo. To je savremeno carstvo drugarstva koje je, izgleda, sve osim toga. Zato se u pesmi i kaže da je to prostor bestežinskog stanja, prostor u kojem gine drugarstvo kao vrednost.

Zeleni zub je nosilac novog zvuka koji je u pesmi Zeleni zub predstavljen kao „vanzemaljska buka“. Upravo ova sintagma najbolje opisuje muziku ovog benda. Buka kao zvuk koji nadjačava opšti nered i ljudsku obamrlost, u ustajalu svest unosi nemir i neprijatnost - zvuk koji nagoveštava potisnute vrednosti:

Hajde, hajde, sad pogodi

Kakav duh to mene vodi

Šta to mojoj duši god

Kakav zvuk je sad u modi

Buka, buka mene vodi

Buka mojoj duši godi

Zauvek kod mene biće

Buka, buka u modi

(Buka u modi)

Buka je taj novi zvuk koji će protresti svest i ljude pomeriti iz ležišta. U to ime Disciplina  peva:

Da li dobro čuješ

Da li ti je jasno

Ili ti je ipak

Još uvek ovo glasno

Ako ti je glasno

Da pojačam još malo

(Ako ti je glasno)

Sam naziv Disciplina kičme otvara mogućnosti za poigravanje sa smislom. Ovo je bend koji oglašava da je vreme za pravdu i istinu, vreme za disciplinu bez koje nema sreće i reda. Takođe, naziv pesme Samo disciplina sa poslednjeg albuma pruža mogućnosti za udvojeno čitanje, jer samo disciplina (Disciplina) pokazuje put i čuva um, kao uostalom i samodisciplina:

Samo disciplina

Pokazuje ti put

Samo disciplina

Čuva tvoj um

(Samo disciplina)

         

Povezane vesti

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari