Blog

Digitalizovana izdanja Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković"

U potrazi za novostima iz prošlosti

Filip Marinković, Kruševac

Bilo je vreme začetka modernosti u kome je je Dimitrije Davidović pokrenuo ,, Novine serbske“ te daleke 1834. godine, ne samo kao službeno glasilo Kneževine Srbije, već i list u kome su bila zastupljena i kulturna, politička, ekonomska i društvena zbivanja. Od tada, novinarstvo u Srbiji prošlo je dugačak put koji je vodio do delegiranog masovnog konzumentskog društva, pa samim tim i do prevladavanja mas-medija i tabloida u savremenom društvu. Ipak, ako su vam dosadile senzacije prosečnog potrošača, možda je vreme da novosti potražite u prošlosti, naročito ako je diskursima današnjice takva mogućnost besplatna i udaljena na samo par ,, klikova“ od pojedinca.

Na dan Ćirila i Metodija, 24. maja 1926. godine, svečano je otvorena današnja Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković nakon što je uprava zadužbine američkog industrijalca i velikog dobrotvora Endrjua Karnegija poklonila srpskoj vladi 100.00 dolara, sa namerom podizanja biblioteke u Srbiji ( Karnegi je inače izgradio preko 2.500 biblioteka širom sveta, a Univerzitetska biblioteka u Srbiji sagrađena je zahvaljujući i inicijativi Mihajla Pupina i Slavka Grujića pomenutom fondu). Pored gotovo stogodišnje kontinuiranosti rada, najstarija i najveća univerzitetska biblioteka u zemlji, sa preko 1,5 miliona bibliotečkih jedinica, podarila je još jednu zadužbinu srpskom narodu od visokog kulturnog značaja: svoju ,, Digitalnu biblioteku“.

Na sajtu http://www.unilib.rs, među digitalnim sadržajima Univerzitetske biblioteke ,, Svetozar Marković“ , pored digitalizovanih zbirki rukopisa ( 90 ćirilskih rukopisa, 39 raznovrsnih rukopisa iz Ćorovićeve zbirke i 397 orijentalnih rukopisa) i starih i retkih knjiga ( iz biblioteke Joce Vujića, Miroslava Premrua, Ota Karmina, Hajnriha Kristensena, a tu je i fond Jovana Jovanovića Zmaja) možete pronaći i 49 različitih glasila (http://www.unilib.rs/istorijske-novine/pregled) ili oko 400.000 digitalizovanih novinskih stranica.

Ukoliko bi izdvojili samo neke od njih, pred nama bi se nalazili zaista impozantni naslovi pozamašne istorijske građe i tradicije poput Zore, Stražilova, Srpskog kola, Istočnika, Braniča, Vremena, Pravde, Nove iskre, Prosvetnog glasnika, Ratnog dnevnika, Serbske pčele, Bodljikavog praseta, Šumadinke, Dela, Glasa naroda, Vojina...
Prilikom odabira novina, jedna od pogodnosti jeste i  mogućnost biranja godine i datuma koji želite, pa se tako možete opredeliti za ,, Ratni dnevnik“ i period 1914-1918, te čitati o začecima Velikog rata, štampi u Solunu i prisećanju na težinu povlačenja srpskog naroda preko Albanije, pa sve do poslednjeg digitalizovanog broja na kome stoji naslov ,, Čestitke povodom sjajnih uspeha“ i ulaska srpske vojske u Niš, kroz zvanične izveštaje Ratnog presbiroa.

Posetiocu pretrage dostupna je i napredna pretraga sa ključnim rečima u čijoj pretrazi, primera radi, možete ukucati pojam CRNjANSKI i dobićete 344 rezultata. Softver automatski podvlači svaki pomen navedenog termina na određenoj stranici ili celokupnom broju časopisa što umnogome olakšava potragu za istim. Jedan od njih je i članak sa treće strane ,, Pravde“, datiran 19.05. 1932, na kome stoji naslov ,, G. MILOŠ CRNjANSKI NA OPTUŽENIČKOJ KLUPI“, povodom tužbe Milana Bogdanovića, nastale polemikom i optužbom Crnjanskog oko neravnopravnosti u vidu zastupljenosti ,,domaće“ (jugoslovenske) književnosti naspram ,,strane“ književnosti u izdavaštvu Nolita, sa prilogom u vidu raritetne fotografije optuženog:

Kulturni list Zora, utemeljen na modernim književnim tokovima Evrope, čije su urednici i članovi redakcije bili Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Svetozar Ćorović i Atanasije Šola digitalizovan je onoliko koliko je kontinuirano i trajao, od 1896. do 1901. Tako, u prvom broju, datiranom 30.04. 1896, stoji Šantićeva pesma ,, Ostajte ovđe“, a časopis je imao i segment sa novostima iz književnosti pod nazivom ,, Bilješke iz književnosti“, gde se između ostalog na uvid čitaocima prinosi i prikaz novih knjiga ,, Srpske književne zadruge“ ili kratki prikaz nove sveske ,, Letopisa Matice srpske” pod uredništvom Milana Savića.

U naprednoj pretrazi, čitaocima i posetiocima sajta dostupan je i kalendar u kome mogu obeležiti određeni datum, u naznačenim poljima ,, OD“ i ,, DO“. Tako posetilac može staviti 5.4.1941. i videti 6895. broj ,, Vremena“, samo jedan dan pre početka bombardovanja Beograda. Osim glavne vesti, audijenciji Vlatka Mačeka kod Kralja, prikazan je i crtež sa temom slobode, ispod kog piše ,, Ostanimo u brizi o sebi- svoji, nezavisni i dostojanstveni“. Na ovaj način, pred posetiocem je postavljen širok spektar mogućnosti i potencijalnih alternativnih zapažanja. Parafrazirajući reči jedne naše književnice iz kojih proizilazi ideja da se čitajući male oglase, može najbolje doznati o prilikama nekog naroda jer su to sociološki podaci prvog reda, posetilac može čak i saznati koji se kinematografsko ostvarenje nalazilo na repertoaru u kobnoj petoaprilskoj noći.

Pokretačka ideja iz koje je proizašla digitalna biblioteka Univerzitetske biblioteke ,, Svetozar Marković“ sažeta je u dve rečenice: ,, Iako se često govori o manipulativnim mogućnostima digitalnog doba, ono raspolaže i ogromnim resursima za promociju vrhunskih civilizacijskih vrednosti. Ideja da se jedno humanističko zaveštanje predstavi i ostvari na fundamentalno nov način, najbolje dolazi do izražaja putem transparentnosti digitalnih kolekcija.“ Tako se od osamdesetih godina prošlog veka i prve baze ,,Science citation index“ na kompakt disku, ta ideja danas pretvorila u 230.000 zapisa u elektronskom katalogu.

Biblioteke su tako ostale čuvari sećanja, sa novim ruhom i novim vidom opipljive evokacije, a istraživači su dobili mogućnost više. Za skladištenje je dovoljan samo jedan skener i pristup bazi podataka, a reči da ,,rukopisi ne gore“ postale su izvesnost. Biblioteke, dakle, više nisu samo fizički prostor, magacini i zdanja, već predstavljaju i umreženo čvorište na svetskoj mreži – internetu i pristupačnije su nego ikad. Setimo se, Borhes je govorio da je raj oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku. Mi živimo u vremenu u kojem biblioteku možemo da nosimo uvek sa sobom. Zašto to ne bi odmah iskoristili?

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)