Blog

Ružno odumiranje Zvezde

Milojko Pantić, Beograd

Kakva je to, do sada neviđena borba sa vremenom u Crvenoj zvezdi? Veća nego za odbranu bezvredne titule šampiona ničega. Jer 31. marta inspekcija UEFA proverava da li su milionski dugovi vraćeni odnosno da li je finansijsko knjigovodstvo zbog kojeg je Zvezda izbačena iz Evrope, dovedeno u red.  Neshvatljivo veliki publicitet svakog dana dobijaju uzurpatori vlasništva i funkcija u nekada velikoj evropskoj i svetskoj Zvezdi. Svakog neparnog radnog dana, u novinama po neki bivši fudbaler ili trener, kao i klubovi kojima Zvezda duguje, zatraži svoj novac meren u desetinama i stotinama hiljada evra. Parnim danima međutim, interesna grupa građana koja se predstavlja kao rukovodstvo kluba, licitira u novinama sa koliko će miliona moći ponovo da dobije licencu za takmičenja u Evropi. Velika je međutim nesrazmera između onoga što ti novokomponovani zvezdaši rade i govore, i Zvezdine stvarnosti.

Jer pogledajte Zvezdinu propalu fudbalsku školjku, stadion kojim su, da sebe zamaskiraju, klupske krivokradice dale časno i lepo ime "Rajko Mitić" i sve će vam biti jasno. Malo je šta u životu tako ružno, tužno i trulo, kao kad neka velika imperija odumire. Zvezda je nekada zaista bila prava fudbalska imperija. Čim danas kročite u tu nekadašnju nacionalnu fudbalsku svetinju, vidite i osetite: povukla se životna energija iz njenih nekada velikih struktura u svim profesijama. Potamneo je i posiveo sjaj njenog fudbalskog hrama i trofeja. Nekadašnja fudbalska palata danas je pretvorena u zatvor. Na svakom koraku nekakvi čuvari, nekakva obezbeđenja. To govori o tome da se mrtav klub održava samo na strahu, pretnjama i nasilju. Novinarima se odgovara samo na pitanja kojima se ništa ne pita, u suprotnom optužuju se da ruše "fudbalsku veličinu". Kad se u izabranima, tj. njima naklonjenim medijima priča, ponavljaju se ideje i reči koje više ni za koga osim za njih, nemaju smisla. Zvezda je sa nestankom svojih navijača na zapadu i istoku (a oterale su ih bombe sa severa) izgubila dušu. U toj fudbalskoj "rupi" više nema masovnog izliva radosti, niti osećanja da ste sastavni deo nečega što je plodno, vedro i napredno u životu. Pa zašto onda taj "fudbalski leš" od kluba i dalje postoji?

Na smrt bolestan klub sa nekadašnje "Marakane" održava se veštački u životu, zahvaljujući interesima današnjih rukovodilaca. Oni imaju jedan jedini cilj: izvući i poslednji cent iz tog nekadašnjeg velikana imperijalnog imena – Zvezda. Sanjaju da će od Zvezde napraviti ono što je Zdravko Mamić uradio sa zagrebačkim Dinamom – veliku eksport-import fudbalsku firmu. U takvom ambijentu i u takvoj atmosferi nema mesta ni za sećanja, a još manje za prisustvo ljudi bez kojih nekadašnje imperije ne bi bilo. Dragoslav Šekularac se ne poziva na svečanosti, a i šta će on na skupovima na kojima se ne pominju imena stvaraoca Zvezde: dr Ace Obradovića, Slobodana Ćosića, Miljana Miljanića, Nikole Bugarčića, Miše Sljepčevića.

Oni koji su razorili nekadašnju instituciju, sada preko medija razaraju i svest miliona njenih navijača. Svest o zvezdaškim običajima, o tradicijama i sećanju, o mentalitetu i karakteru. Jednom rečju o Zvezdinom pogledu na svet fudbala. To razaranje međutim, za razliku od uništavanja klupskih struktura, traje dugo i traje generacijama. Treba se nadati da će se (kao u slučaju bioskopa Zvezda) pojaviti neki pravi Zvezdaši koji će "nosačima zvezdinog kovčega" smeti da kažu: "Napolje iz naše svetinje" i koji će umeti i hteti da ožive Zvezdu iz mladosti moje generacije, kada je Zvezda "bila život, a sve ostalo sitnice." 

Autor je sportski novinar iz Beograda