Agora

Spasavanje Dojče banke

Cerstin Gammelin, Süddeutsche Zeitung

Međunarodni monetarni fond je izazvao veliko uzbuđenje svojim spiskom banaka od kojih preti najveća opasnost svetskom finansijskom sistemu, gde se na prvom mestu našla Dojče banka. Jedini nemački finansijski institut od globalnog značaja je sada najopasnija banka sveta. Tu se odmah postavlja pitanje da li nemački poreski obveznici ponovo treba da spasavaju Dojče banku. I kako je došlo do ove krize baš u Nemačkoj koja je najjača evropska ekonomija. Preciznije rečeno: opet u Nemačkoj, gde je na vrhuncu finansijske krize 2008. Angela Merkel na dnevnoj bazi državnim novcem spasavala banke od bankrota.

Nemački poreski obveznici su tada izgubili desetine milijardi evra, više od bilo koje druge zemlje u Evropi i neuporedivo više od onoga što bi izgubili u slučaju grčkog bankrota. Nemačka vlada nas je tada uveravala da više nikada neće spasavati banke. To izgleda nije bilo prazno obećanje. Uprkos protivrečnim glasinama, izgleda da su politički rizici veći od problema Dojče banke. Državni paket pomoći bi bila kapitulacija koja bi uzdrmala Nemačku i EU u celini.

Posle poraza vladajuće Hrišćansko demokratske unije (CDU) na nedavnim lokalnim izborima u Meklenburg-Pomeraniji i Berlinu, koji se objašnjava pre svega kancelarkinom izbegličkom politikom, Angela Merkel još uvek nije odlučila da li će se kandidovati na parlamentarnim izborima sledeće godine. Državni paket pomoći bankama bi bio preuranjeni negativni odgovor na ovo pitanje, jer bi kancelarka samo godinu dana pre izbora prekršila jedno od svojih najvećih obećanja.

Zahtev da poreski obveznici, već nezadovoljni izbegličkom politikom, ponovo spasavaju banke, došao bi kao poručen desničarskim populistima iz Alternative za Nemačku (AfD). To bi bio kraj karijere Angele Merkel. Situacija je ozbiljna i na evropskom nivou. Nemačka je prva prekršila pravila Pakta za stabilnost i rast, koja od tada više nemaju obavezujući karakter. Pakt je mrtav, a ista sudbina sada preti i bankarskoj uniji. Njena pravila propisuju da u slučaju bankrota banaka u njihovom saniranju učestvuju prvo njihovi poverioci u iznosu od 8% svojih uloga, a tek onda poreski obveznici zemlje članice.

Evropa to ne bi bila da i ovde nema izuzetka od pravila: banka u veoma ozbiljnim teškoćama može se stabilizovati državnim novcem. Ali malo je verovatno, najviše zbog unutarpolitičkih rizika, da će se Berlin odlučiti na ovo rešenje, a još je neizvesnije da bi Evropska komisija na to pristala. Politički rizik bi bio prosto preveliki. Ako se najmoćnija ekonomija Evrope pozove na izuzetak od pravila – bankarska unija je gotova.

Učešće poverilaca u saniranju banaka takođe nosi politički rizik, jer se ne zna odakle bi se vukao novac. Verovatno bi se penzioni fondovi, koji su već u problemima zbog niskih kamatnih stopa, odrekli jednog dela uloga, što bi direktno ugrozilo veliki broj starijih građana. Vlada to ne priznaje, ali kriza Dojče banke bi uskoro mogla da postane nemačka kriza.

Izvor: Peščanik-Süddeutsche Zeitung