Agora

Kraj američkog sna

Simon Wilson, MoneyWeek

Srednja klasa u Americi je u krizi, sa opadajućim prihodima i pogoršanjem životnog veka.

Kako je to biti Amerikanac srednje klase?

Sve neizvesnije, čini se. U članku naslovljenom „Tajna sramota Amerikanaca srednje klase“  ovomesečnog izdanja The Atlantic-a, pisac  Nil Gejbler, autor, filmski kritičar i akademik, istupio je kao jedan od više miliona Amerikanaca srednje klase,  koji u stvari žive u „više ili manje kontinuiranom stanju finansijske opasnosti“ -  čeprkajući da sastave kraj sa krajem, i uglavnom neuspevajući. Gebler skreće pažnju na redovno istraživanje Federalnih rezervi, koje postavlja potrošačima niz pitanja, uključujući kako bi platili 400$ u slučaju nužde. Odgovor: ,,47% ispitanika je reklo da bi ili pokrili trošak pozajmljujući ili prodajući nešto, ili ne bi bili u mogućnosti dauopšte pronađu400$”, piše Gejber. „Četiri stotine dolara! Ko je znao? Pa, ja sam znao. Znao sam, jer sam i ja u tih 47%.“

Da li podaci potkrepljuju ovo?

Da. Dejvid Džonson, ekonomista na univerzitetu Mičigen, koji je specijalizirao na pitanjima prihoda i ekonomskoj nejednakosti, tvrdi da su istraživanje u delu polja mikroekonomije koji opisuje „finansijsku krhkost” iz dana u dan, eksplodirala od vremena Velike Recesije. Studiozna anketa je 2014. godine, otkrila da bi samo 38% Amerikanaca pokrili hitan medicinski račun od 1000$ ili račun od 500$ za opravku kola, novcem koji su uštedeli. Druga akademska studija je zaključila da četvrtina domaćinstava  definitivno ne bi uspelo da se dočepa 2000$ u 30 dana, u slučaju nužde, a sledećih 19% bi to bilo u mogućnosti jedino putem zalaganja imovine ili podizanjem ušteđevine.

Šta nam sve ovo govori

Na osnovu ovoga, istraživači su zaključili da je skoro polovina Amerikanaca “finansijski krhka“ – i to je uključen poprilično veliki deo srednje klase, kao što detalji gore pomenutih studija pokazuju. Oko 44%  domaćinstava sa srednjim dohotkom rekli su da bi se borili da sakupe 400$. Skoro polovina visoko obrazovanih ne bi pokrilo 500$ do 1000$ za hitne slučajeve sa ušteđevinom. Četvrtina ljudi koji žive u domaćinstvima koja zarađuju 100,000$ - 150,000$ godišnje (na samoj višoj granici srednje klase)) tvrde da nisu u mogućnosti da sakupe 2000$ u toku jednog meseca. Čak iako nešto od ovoga uzmete sa dozom optimizma – domaćinstva u boljem položaju će pre imati pristup drugim oblicima neto bogatstva, mada iako manje likvidnog – slika koja odslikava krizu srednje klase je potpuna.

Da li je ovo rastući problem?

Čini se da jeste. Poštovan i nepristrasan Pew Research Center definiše ,,domaćinstva srednjeg dohotka” kao ona čiji se prihodi rangiraju između dve trećine prosečnog prihoda do duplog prosečnog prihoda. U 2014. godini, to rangiranje prihoda je bilo između oko 42,000$ do 125,000$. Po prvi put u poslednje četiri decenije manje od polovine populacije palo je u ovaj široki pojas srednje klase – u poređenju sa 61% krajem šezdesetih. U međuvremenu, niže klase su se proširile tako da čine nešto ispod trećine populacije. Više klase su se takođe proširile, i sad čine nešto preko petine. Drugim rečima, više ljudi postaje siromašnije i sve više ljudi postaje bogatije u postepeno sve neujednačenijem društvu, dok tehnološka promena i globalizacija povčlače crtu između pobednika i gubitnika.

Da li prihodi opadaju?

Avaj, da. Analiza prihoda u Americi koju je Pew centar objavio nedavno, otkrila je da je više od 80% od 229 gradskih oblasti doživelo realan pad prihoda od početka ovog veka. Neki od strmijih padova prosečnih prihoda viđeni su u gradovima pogođenim industrijskim padom – na primer 27% u Springfildu, Ohaju i 18% u gradovima koji se šire što uključuje Detroit. Ali, zloslutno, čak i brzo razvijajuće uspešne priče su se suočile sa padom prihoda. Oblast oko Denvera, Kolorado, doživela je rast populacije za 600,000 od 1999. godine ali njihov prosečan prihod je opao sa 83,500$ na manje od 76,000$. Slično se dogodilo sa gradom Ralej, Severna Karlolina, koji je brzorastući grad održavan od grupe istraživačkih univerziteta i biotehnoloških firmi; populacija je skočila sa 800,000 na 1,3 miliona u ovom veku. Ipak njegova srednja klasa se smanjila sa 55% populacije na 50%, a prosečni prihodi su opali  za više od 11,000$ na oko 74,000$.

Šta je sa ostatkom sveta?

U svojoj nedavnoj knjizi, Global inequality, zvanični ekonomista Svetske banke Branko Milanović, uvodi fascinantan grafikon koji pokazuje kako su se stvarni prihodi svetske populacije menjali u proteklim decenijama prema tome gde se nalaze na lestvici na raspodele globalnog prihoda. Ogroman deo svetske populacije je u boljem položaju u stvarnim uslovima. Kako god, jedna važna grupa je ili siromašnija ili samo marginalno u boljem položaju- oni između 75-og i 90-og podeoka, što znači populacija nižeg i srednjeg dohotka bogatih zapadnih zemalja. Iz ovoga se može zaključiti da će glavni politički kreatori, ukoliko žele da zadrže uspon populista, poput Donalda Trampa, prvo morati da prepoznaju da pristalice populizma iz srednje klase imaju razloga da budu nesrećne.

Kraj američkog sna – zašto se glasači okreću Trampu?

Uspon Donalda Trampa u nominaciji za mesto predsednika SAD, čini se teško razumljivim, ali vredni pažnje, podaci američke stope mortaliteta (koja je u porastu) i životnog veka (koji je u padu) upućuju na probleme srednje-klase iz kojih se crpi njegova popularnost. Profesori na Prinstonu Ana Kejs i Angus Diton, uočili su oštru promenu u pogledu povećanog mortaliteta između 1990. i 2010. među manje obrazovanim, belim ljudima srednjih godina, zbog drogiranja, zloupotrebe alkohola i samoubistva. „Teško je ne uspeti u kulturi koja obožava lični uspeh“, kaže Martin Volf u FT. ,,Podrška gospodinu Trampu među ovom grupom mora da pokazuje ovo očajanje. Kao njihov lider, on simbolizuje uspeh. On takođe nudi nekonherentna rešenja. Ali on obezbeđuje i žrtveno jagnje.”

Izvor: moneyweek.com

Prevod: Filip Živanović

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)