Мементо

Бекство од слободе

Aутор: Др Милорад Ђоковић

Јевгениј Замјатин (1884 - 1937)

Навршило се осам деценија од смрти Јевгенија Ивановича Замјатина (1884 - 1937), руског писца, интелектуалца космополитских стремљења. Замјатин је иза себе оставио знаменито дело "Ми", политиколошки практикум за разумевање тоталитарне свести оличене у бољшевизму, стаљинизму, фашизму и неолибералном капитализму, чија је крајња форма Нови светски поредак и глобализација.

Одрастао је у Харковској губернији у провинцијском градићу Лебеђану, удаљеном око триста километара од Москве, у грађанској породици, са оцем свештеником и мајком пијанисткињом. У Воронежу завршава гимназију са одличним успехом, након чега у Санкт Петербургу уписује 1902. године политехничке науке - бродоградњу. Склон либералним идејама придружује се бољшевицима због чега га царске власти хапсе и протерују у родни град, али се он илегално враћа у Санкт Петербург, где завршава студије. Пажњу књижевне критике привлачи приповетком "Срез" у време када је био прогнан, иако је њему писање било хоби, а главна професија пројектовање и градња бродова. Стално је био под присмотром царске цензуре, посебно када је 1914. године објавио антиратну причу "На крају света". Његово животно гесло је било да "свет у животу одржавају јеретици, а када их не би било требало би их измислити".

У почетку је био опчињен бољшевичком револуцијом, говорећи: "Револуција је млада љубавница ватрених очију - и ја сам био заљубљен у револуцију", али је убрзо доживео велико разочарање. Свет је упознао путујући по Русији, Медитерану и Енглеској, али и преводећи дела Џека Лондона и Х. Џ. Велса, "Гвоздену пету" и "Времеплов".

Круна Замјатиновог књижевног рада је роман "Ми", дело састављено од четрдесет белешки у којима антиципира будућност друштвеног уређења у Јединственој Држави, на челу са Добротвором, господаром државе који брине о својим поданицима. Дело је настало 1920. године као реакција на деформацију идеја социјализма, непосредно после победе Октобарске револуције, грађанског рата и иностране интервенције, али је први пут објављено 1924. у САД на енглеском језику. На руском је објављено 1952, у Њујорку, а у његовој отаџбини тек 1988. године у време перестројке, када је совјетски социјализам доживљавао суноврат, а СССР распад.

Интервенцијом Максима Горког код Стаљина 1931. године, Замјатин напушта СССР да би, шест година касније, 10. марта 1937. умро у Паризу у највећој беди.

Насупрот утопијским делима која су пројекција позитивне идеалистичке слике друштва, Замјатин је родоначелник негативне утопије или дистопије са катаклизмичним и апокалиптичним предвиђањима. Порука његовог дела је да долази до дисконтинуитета у развоју цивилизације и да појединац не може слободно утицати на своју будућност. Описујући уређење државе која је репресивну моћ развила до савршенства, роман "Ми", апологетски велича колективитет над појединцем, пројектује идеалну државу која влада људима кроз бројеве, машине и медије, надгледајући под стакленим звоном сваког човека, његову јавну и приватну сферу. Све је строго контролисано, цензурисано и математички унапред уређено, а избор без алтернативе појединац треба да прихвати као срећу и врхунац слободе. Иако га анархисти никад нису сврстали у своје редове, може се рећи да је био страсни критичар државе.

За државу је сваки њен злочин оправдан и она је "бранила да се осуди на смрт појединац, а није бранила да се убијају милиони". У свом гротескно-ироничном опису улоге државе замера бившој власти зашто је она могла дозволити да људи живе слободно, без обавезних шетњи и тачног распореда јела, да устају и спавају по својој вољи. У заносу величања државе вели: "Једино средство да се човек избави од злочина то је да се избави од слободе", сматрајући да је свест о сопственој личности болест.

У таквој држави човек је престао да буде дивљак тек онда када је саграђен зелени зид којим је одвојен савршен свет "од неразумног, наказног света дрвећа, птица, животиња". Живот има смисао само ако је неслободан и потчињен идеалној естетској неслободи. Људи су обучени у униформе са златним плочицама на грудима на којима су уписани бројеви. Полицији се даје улога анђела-чувара, а снови су строго забрањени и представљају озбиљно психичко обољење. У Замјатиновој Јединственој Држави појединац је само број у извршавању колективне воље државе чији се ауторитет и моћ никада не смеју доводити у питање. У противном следи казна, оперативни захват на мозгу. Аутор белешки о Држави број Д-503 убеђује читаоце да је све оно што је написао израз здравог разума и чињеница у којима нема метафора и осећања.

Пошто је покорила земаљску куглу Јединствена Држава ће свој начин живота наметнути читавом космосу, градњом чудовишне машине - Интеграла, уз опомену: "Наша је обавеза да их приморамо да буду срећни. Али пре оружја - опробаћемо реч".

Непосредно после настанка, дело "Ми" многи теоретичари су сврстали у род књижевне и научне фантастике, али ће време показати да је оно било у дослуху са друштвеном збиљом и трагичним историјским догађајима у XX и XXI веку. Дело је наговестило формирање стаљинистичких гулага, масовних депортација, нацистичких логора, где су људи били бројеви без свог идентитета. Тако је било за време Другог светског рата, у логорима смрти, стварањем војних блокова, подизањем Берлинског зида, све до нових зидова према азилантима у Европи и САД, јачањем репресивних мера и применом глобалних информативних мрежа као оруђа за владање и наметање геополитичких, државних, корпоративних и других интереса. Увођењем информационих технологија људи су постали контролисани од тајних служби које су захваљујући интернету ушле у спаваће собе и на радна места.

Претходник идеја Хакслијевог "Врлог Новог света" и Орвелове "1984", Јевгениј Замјатин је актуелнији данас него јуче. Његово теоријско дело није само научна фантастика, већ је озбиљно политиколошко штиво које упозорава да свако репресивно и тоталитарно мешање државе у јавни и приватни живот доводи до сумрака демократије и слободе личности.

Извор: Данас