Култура

Живот је добар (и кад боли)

Aутор: Владица Радојевић

John the Conqueror: Good Life (Alive Naturalsound)

11. марта смо на овим страницама (први у Србији, а и много шире) писали о истоименом првенцу филаделфијског (с Мисисипи коренима) блуз-рок трија John the Conqueror. Догодило се тада, потпуно случајно, нешто што нико боље од самог живота није могао да изрежира: у тренуцима када смо бенду слали мејл са обавештењем о томе да је текст изашао, састав је објављивао датуме концерата на овогодишњој турнеји, а првих пет свирки на тој турнеји одржаће се управо у Србији! Почетну неверицу и изненађење  заменила је радост због више него чудног сплета (позитивних) околности, оставивши онај ретки тренутак осећаја да промисао неке ствари заиста (до краја) уради како треба.

Пјер, Рајан и нови бубњар, Адам, биће наши гости почевши од 7. априла, када је заказана свирка у „Фирчи Тинк Тенк“ клубу у Новом Саду, да би следеће станице, дан за даном, биле Бор (дискотека „Театар“), Ниш (клуб „Фидбек“), Кладово (клуб „Фјужн“), Зајечар (Омладински центар), да би, након наступа 12. априла у београдском „КЦ Град“, турнеја била настављена у Швајцарској и даље. Не сумњамо да ће на тим наступима бенд бити свеж, у најбољој форми, и публика их већ с нестрпљењем очекује, о чему сведоче и бројни и без изузетка позитивни коментари на друштвеним мрежама.

Већ приликом састављања текста о првом албуму знали смо да је писање о другом неизоставан (скори) наставак. Good Life се, опет у издању „Alive Naturalsound“ (етикете са заиста истанчаним укусом за бендове сличног усмерења), појавио 25. фебруара прошле, 2014. године. Критика му је посветила знатно више пажње него првенцу, а оно што се чуло приликом слушања диска дало је доста повода за поређења са дебијем, која нису увек ишла у корист потоњег издања. Ипак, закључак свих је да је реч о бенду који је дефинисан, зрео, ауторски и свирачки добро поткован, и да ће себе тек показати у свом најбољем издању. По мишљењу аутора ових редова, трио је на оба албума већ показао себе у најбољем светлу, а одлично је да се и даље крајње природно развија, упркос одабиру форме у којој то и није баш лако постићи. Друго издање JTC можда (и очекивано) нема сировост, живост и надахнуће првог (што се види и у продукцији, и у приступу свирању, и у аранжманима), на коме су, руку на срце, и песме са мелодијама које лакше хватају пажњу. С друге стране, Good Life има све остале добре особине, које потврђују да каријера бенда иде у логичном и правом смеру.

Најпре, продукција је много дефинисанија, питкија, слушљивија. Изванредни Пјеров вокал (са додатним соул штимунгом у односу на прошли) долази до пуног изражаја, односи инструмената су постављени тако да бенд може допрети до нових слушалаца, а да, што је најважније, ни најмање не изневери старе. То је исти звук, али направљен тако да не боде уши ни када га слушате у интими своје собе ни док се возите аутопутем. Задовољиће и најпажљивије слушалачко ухо, и некога ко тек открива свет рока и блуза.

Даље, и свирка је дефинисанија, аранжмани су компактнији, без празног хода, уз дискретни додатак клавијатура у неколико наслова, које потпуно функционално боје песме. Соло деонице на гитари су беспрекорно укусно одсвиране, и чак и нешто краће него што би блуз сладокусци волели да чују, али увек у функцији песме, а никад као разлог саме себи и плод жеље за доказивањем свирачког умећа, што је доказ Пјерове одмерености и зрелости у уметничком смислу. Приметан је заокрет од гаражног рока ка нешто смиренијем блуз и МОР (middle of the road) рок изразу, али овај бенд и не игра на карту разјарене гомиле, те су композиције, које су, уз тек неколико изузетака, средњег и споријег темпа (нарочито како песме одмичу једна за другом), потпуно у функцији оваквог опредељења. Иако ритмички нису превише разноврсни, квалитет мелодија, извођачка непретенциозност и умереност те сасвим довољно варијација ритма чине да се албум слуша без замора и пада концентрације. Ритам секција је све беспрекорно отпратила, једноставно али потпуно функционално, одигравши на прави начин сопствену улогу у потпуно стопљеној целини (треба истаћи да је материјал одсвирао Мајкл Гарднер, који је одсвирао и деби).

Теме су сличне као на прошлом албуму: потреба за љубављу, проводом, пићем, али и брзо засићење и самоћа са којом се треба изборити у огромности метрополиса. Good Life има на много места атмосферу интимне исповести, дате (за разлику од дебија) више фабуларно него интроспекцијски, што не умањује лиричност, која настаје из самог описаног света и ситуација. То су стихови свакодневице: једноставни, транспарентни, али никако плитки. Туга на овом албуму је блиска, проживљена, али и лековита, она која нам каже како и где наставити, неизбежна у својој размени са тренуцима среће попут промене кишних и сунчаних дана. Очигледан је у стиховима  и благи покрет ка социјалној тематици, али дат искључиво из перспективе индивидуе.

Чини нам се да су момци успешно решили увек веома проблематичну загонетку другог албума. Нису изневерили своје корене, а на потпуно исправан начин кренули су ка новим хоризонтима и публици, оставивши терен отвореним за звучне и, у разумној мери, стилске експерименте. Потенцијал је неупитан, али је и чињеница да ће његов развој, када је реч о музичком тржишту, више зависити од пословне климе, најтачније односа издавача и одлука менаџмента, него ауторског рада бенда. Остаје нам да се надамо да ће момци ту одиграти на најбољи могући начин и за себе и за свој уметнички израз.

Ово је албум који се, као и први, слуша цео, и изнова и изнова. На слушаоцу је да открије чар сваке песме појединачно, а тврдимо да нити једно ухо жељно оваквог звука неће бити ни најмање изневерено у било ком смислу. Чини се да на издању нема већег (условно речено) хита, али бенд изгледа и не игра на ту карту, јер ниједна појединачна песма и није имала неку израженију промоцију (ако изузмемо објављивање сингла „Wakin' Up to You“ за слободно слушање на саундклауд интернет каналу непосредно пре објављивања албума). Ваљда је момцима засад сасвим довољно што се на свиркама одлично забављају и уживају до сржи у оном најбољем што турнеја са рокенрол бендом пружа: задимљеним малим клубовима пуним ознојених тела која се њишу и стапају у позитивној атмосфери испијања бесконачних тура пива и вискија. За неколико дана, они су вам на корак од ваших домова. Једног не тако далеког тренутка, ово ће засигурно бити знатно познатији и цењенији бенд. Не пропустите прилику да га упознате у најприроднијем издању, добићете најбоље што блуз и рок могу да вам пруже, и засигурно ћете имати чиме да се, у будућности, похвалите потомцима.

Листа песама:

1.        Get em'
2.        Mississippi Drinkin'
3.        Waking Up To You
4.        What Am I Gonna Do
5.        Golden Rule
6.        Let's Burn Down The Cornfield
7.        Road To Bayport
8.        You Don't Know
9.        John Doe
10.    Daddy's Little Girl
11.    She Said