Култура

Духовна хибернација

Aутор: Иван Базрђан

Зимски сан, Нури Билге Џејлан

,,Зимски сан“ је филм турског редитеља Нурија Билгеа Џејлана, који је у протеклих петнаестак година сигурно један од најзначајних савремених филмских стваралаца. Његови филмови ,,Хладан“, ,,Поднебља“, ,,Три мајмуна“ и ,,Било једном у Анатолији“ су сви заслужено вишеструко награђивани, а Златна палма у Кану за најбољи филм, којом је овенчан ,,Зимски сан“, представља врхунац овог невеликог, али заиста сјајног филмског опуса. Када се поведе реч о Џејлану свакако је најзанимљивија чињеница да је он самоуки редитељ (његово примарно занимање је фотограф) који се филмски образовао читајући кинематографску литературу и биографије познатих редитеља – највише га је одушевила и инспирисала аутобиографија Романа Поланског, који је прешао пут од нацистичког логора до Холивуда. Иако је Џејлан рођен, сада већ давне, 1959. године, он свој први кратки филм снима тек 1995. уз помоћ читаве своје породице, која је, услед недостатка материјалних средстава, била принуђена да глуми у филму. Нурија Билгеа Џејлана смо могли видети на ,,Кустендорфу“ пре 3 године када је, упркос захтеву Удружења ,,Сребреничке мајке“, које је истицало да би било пожељно и веома битно да турски редитељи не долазе на ,,Кустендорф“, рекао да су све то бесмислице и одазвао се позиву Емира Кустурице.

,,Зимски сан“, уз филм ,,Било једном у Анатолији“, свакако представља Џејланов најамбициознији и најсмелији подухват. Пре појаве ,,Зимског сна“ било је тешко замисливо да један овако комплексан и захтеван сценарио, чији је Џејлан аутор (сам је написао сценарије за све своје филмове), буде савршено преточен у покретне слике. Текст који чини сценарио, заснован на појединим кратким причама А. П. Чехова (непресушни Џејланов извор инспирације), пре бисмо могли очекивати у неком озбиљном роману или драми. Као код Чехова, и у Џејлановом филму нема хероја и јунака, нема традиционалног заплета и расплета, већ је само присутна учмала и нездрава сетно – меланхолична атмосфера коју стварају дубоко незадовољни и несрећни људи.

Чехов тешку атмосферу истиче лирским деловима текста, док Џејлан за то користи снимање и фотографисање запањујућих пејзажа предивне Кападокије (Централна Анатолија), који су постављени као потпуна антитеза људима и њиховим осећањима – најбољи пример за контраст између природе и простора где обитавају јунаци филма је покушај да се укроти дивљи коњ кога ће дресура и живот у хотелској штали потпуно упропастити. Одабирањем мирног места у Кападокији за снимање Џејлан уз помоћ окружења и околине ретардира радњу, која је, као у филмовима Микеланђела Антонионија, сведена на минимум, али и доводи филм до естетског и визуелног савршенства, које је Џејлану, као фотографу, врло важно. Џејлана не занима брза смена кадрова која би филму ,,Зимски сан“ удахнула динамику, већ он обилним коришћењем технике продуженог кадра и статичним сценама умртвљује дешавања како би до изражаја могли доћи дугачки, али изузетно заумни и смислени разговори који чине најважнији део филма.

Ајдин (Халук Билгинер), несрећно ожењен бивши глумац, живи у свом хотелу са својом пуно млађом женом Нихал (Мелиса Созен) и свеже разведеном сестром Неклом (Демет Акбаг). Он ће често покретати разговоре, или бити учесник у њима, који за тему имају егзистенцијална питања људског бивствовања. Неке од тема ће бити потпуно филозофског типа, као на пример Неклина теорија ,,неодупирања злу“, која се хипотетички заснива на претпоставци да ћемо пробудити савест у злочинцу и одвратити га од чињења недела тако што ћемо му допустити да ради све што зажели. У филму ћемо срести и вековну нетрпељивост између виших и нижих класа друштва која се испољава у Ајдиновом хладном и снобовском презиру према сиромашнима, коју су незграпни и неугледни, али и у бесном бацању камена на прозор Ајдинових кола од стране најмлађег члана подстанарске породице која живи у некој од многобројних Ајдинових кућа. ,,Зимски сан“ приказује и лудачки горд понос Исмаила (Нехат Ислер), који ће читаву поклоњену и блиставу будућност своје породице бацити у ватру рушећи на тај начин Нихалин покушај да се оствари као користан човек. Сви ликови засновани су на дубоким шекспировским противречностима, те је гледаоцу немогуће да заволи неког од њих. Џејлан у филму ,,Зимски сан“ посматра људску егзистенцију искоса и на тај начин објективно приказује обичне људе који су разорени својим лицемерством, егом, захтевима, жељама, пожудама, сновима. Редитељ недокучивост ликова и непредвидивост њихових поступака појачава честим и дугим снимањем с леђа, које за функцију има да тајанственим остави израз на лицу глумца, али и да укључи гледаоца у ток разних мисли које на овакав начин остају потенцијално могуће.

Нури Билге Џејлан није познат као редитељ који често користи музику у својим филмовима – музика која се чује у његовим филмовима је обично музика из неке кафане, таксија, или са радија, али филм ,,Зимски сан“ је и по том питању изузетак. Одлучивши се за сетну и меланхоличну Шубертову ,,Сонату у А дуру Д959“, која ће бити главна музичка тема филма, Џејлан се труди да појача тамно расположење које влада у филму, али и да аудитивно разбуди наша чула и потакне их на промишљање о сопственој егзистенцији, јер филм ,,Зимски сан“ није само филм о Ајдину, Нихал и Некли, већ је филм о животу уопште. Ипак, када је реч о аудитивном аспекту филма, треба истаћи повлашћену употребу репродукције звукова из природе и њеног окружења, као што је звук ветра или аутомобила, која је карактеристична за његов ранији опус, а која је присутна и у овом остварењу. Треба напоменути још један битан елеменат филма који носи велико симболичко значење. У питању је снег који провејава и у Џејлановом филму ,,Хладан“, где за функцију има, као и у филму ,,Зимски сан“, да створи контемплативну атмосферу.

Добро би било упоредити ликове Махмута, главног јунака филма ,,Хладан“, и Ајдина. Обојица су интелектуалци од којих се много више очекивало и желело у животу, али су и особе које, разједене својим неуспехом, никада неће пропустити да омаловаже и искритикују ставове људи који су на нижој лествици од њих. То не значи да су Махмут и Ајдин лоши људи, већ да су особе које не могу да одоле својим приземним страстима, које су део психе сваког човека. Снег у филму ,,Зимски сан“, који на турском дословно носи наслов хибернација, служи и као изолатор који ће одвојити Ајдина, Нихал и Неклу од остатка света и на тај начин још више побудити нетрпељивост и анимозитет међу њима. Интересантно је што у једном тамном и сивом филму какав је ,,Зимски сан“ нема физичке смрти. Одсуством биолошке смрти Џејлан још више појачава духовно мртвило и карактерно клонуће својих јунака. На крају, треба рећи да би читав филм ,,Зимски сан“ испао смешан да није било одличних глумаца који су успели да изнесу невероватно тежак сценарио, али и да беспрекорно одглуме разна карактерна преламања која је Џејлан од њих захтевао.

Данас су све ређи филмови попут Џејлановог ,,Зимског сна“. Дуго сам се трудио да нађем неку замерку овом филму, али нисам у томе успео. ,,Зимски сан“ представља истинско ремек–дело седме уметности, а Џејлан се полако, али сигурно, приближава филмским величинама које су му узори, а то су Бресон, Антониони, Тарковски и Бергман.