Култура

Спасоносни путокази

Aутор: Марко Тошовић

"Ка српском становишту"

Већ у првим редовима настајућег кратког приказа зборника и више него симболично насловљеног Ка српском становишту неопходно је разоружати потенцијалног скептика. Тај скептицизам оправдава реалност нашег човјека који је огуглао на приче замукле баш у оном тренутку када, након констатације да нам је лоше, очекује да чује шта би ваљало чинити да нам буде боље. Поменута књига не представља гомилу дијагноза забашурених „учењака“ који пуким, нимало новим и већ у фразу прераслим „теоретисањима“ изнова указују на економску, политичку, образовну, националну, идентитетску, духовну и друге кризе које наш човјек све више немоћно осјећа, али и недовољно добро разумије. Она је, заправо, својеврсна задужбина врхунских интелектуалаца и истинских патриота који су, похитавши да упозоре своју нацију и заложе се за њено спасење, у овај пројекат уложили три кључне врлине којима се може описати јединствена елита неког народа која штити његове интересе – знање, љубав и поштење.

Озбиљност читаве приче могло би да потврди навођење имена аутора и наслова њихових прилога – Зоран Аврамовић (Образовање у Србији – посебан интерес или опште добро), Слободан Антонић (Стање друштва и стратегија обнове), Алекса Буха (Потреба за државом-нацијом српског народа), Бојан С. Димитријевић (Предлог за нову развојну политику Србије), Јован Б. Душанић (Ка економском опоравку), Милош Јовановић (У потрази за снажном државом – или како излечити институционалну импотентност Петооктобарске републике), Милош Јовановић и Жељко Будимир (Ка неопходном препороду српске војске), Милош Ковић (Знамење победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје), Мило Ломпар (Мисао о српском становишту), Слободан Рељић (Медији пред изазовом конзерватизма – Како изаћи из Велике кризе која угрожава опстанак нације) и Дарко Танасковић (Српски народ између исламског и католичко-протестантског изазова). Ваљало би, међутим, поменути да овако сатканом језгру зборника посебну нијансу даје омотач који са њим кореспондира на симболично-(по)етичком плану, а чине га Предговор Владана Вукосављевића, Поговор Драгана Поповића и Демографска слика Србије, прилог Гордане Бјелобрк.

Без простора за освртање на појединачне текстове зборника покушаћу да истакнем оне моменте који их повезују и тако дају смисао њиховом постојању међу истим корицама. За почетак, сваки читалац би на основу до сада написаног требало да закључи да се овде не ради о знању сведеном на једну научну дисциплину, већ о вансеријској суми филозофског, историјског, књижевно-херменеутичког, социолошког, економског, политичког и правног знања које тек када се повеже у једну цјелину добија пун смисао. Оно превазилази категорије наученог, прочитаног, истраженог и уоченог додајући им димензије добро протумаченог, критички осмотреног и дубоко схваћеног знања које оставља простор за надградњу како би резултирало истинском спознајом, водећом инстанцом у рађању идеје и креирању визије за српски народ која би се могла супротставити прогнозама све теже будућности. Сваки текст, у складу са компетенцијама аутора, полази од неког проблема који нагриза одређени сегмент наше нације и државе разарајући постепено Србију и Србе који живе ван њене територије. Аутори прво објашњавају узроке проблема, његову природу, могуће посљедице, јасно и прецизно образлажу због чега поједине одлуке владајућег слоја (намјерно не кажем елите) те проблеме само продубљују, али што је најважније сваки аутор даје конкретне приједлоге и рјешења на свим друштвеним пољима која би нас поново могла учинити конкурентним у свијету и обезбиједити нам како духовну тако и физичку егзистенцију и бољи живот. Важно је, међутим, истаћи и то да та рјешења и конкретни приједлози нису фокусирани на оно што је требало радити раније, већ на оно што се, према реалним могућностима, којима као држава и нација тренутно располажемо, може урадити сада и што би се могло урадити у будућности.

Како би се добила потпунија слика вриједило би у кратким цртама представити оно против чега и оно за шта се аутори ових текстова боре. Поменута борба важна је утолико што њена (по)етика симболично илуструје (по)етику зборника која се рађа из етоса поштених интелектуалаца. Укратко, то је борба против глобализације и апсолутне контроле транснационалних компанија, политике неолиберализма и приватизације коју она подразумијева, дужничког ропства и бећарске економије (распродај, потроши, позајми), групно-финансијских интереса политичко-партијског карактера, претјераног везивања за европске моделе и безалтернативне европеизације („ЕУ или смрт“), сумњивог квалитета и фрагментираних знања, негативног природног прираштаја, аутошовинизма, заборава и процеса брисања српског националног идентитета чији би нестанак значио и крај једног народа. Посматрано из другог угла овај зборник представља борбу за националност и самостално контролисање напретка сопствене државе без мијешања „моћнијих“ и „богатијих“, за економски и развојни програм стручне, патриотске и аутентичне националне елите која слиједи интересе народа, борбу за чврсте критеријуме квалитета, Принцип душа и сјећање које подразумијева свијест о националном идентитету и припадности једном колективу од стране сваког његовог појединца. Другим ријечима, то је борба за праве вриједности које би са предусловом поштења могле поново успоставити повјерење између народа и елите која га води, јер је једино са тим вриједностима могуће остварити неке будуће успјехе.

Гледано са српског становишта овај зборник, чији је настанак условила криза у којој се налазимо, али и воља за избављењем, морао би да постане обавезно штиво сваког припадника наше нације. Одговарајући на питања шта са расположивим средствима и знањима, због чега и на који начин у овој ситуацији можемо/морамо чинити, језиком који је избјегао научне замршености и прилагодио се сваком читаоцу задржавајући ипак ауру највишег нивоа разума, ово дјело љубави и страха симболично представља пламен Прометејеве ватре која освјетљава пут спасења који, бауљајући у мрачном 21. вијеку, умало да промашимо. Још је потребно само да пођемо њиме...

Група аутора, Ка српском становишту, Евро-Ђунти, 2014.