Интервју

Сириза је искра наде за европски континент

Aутор: Анђела Пепић, Војислав Савић

Василис К. Фускас, члан Сиризиног Комитета за спољну политику и одбрану

Побједа коалиције Сириза у Грчкој је још увијек у центру пажње европске јавности. Тим поводом смо разговарали са Василисом К. Фускасом, чланом Сиризиног Комитета за спољну политику и одбрану и професором на Универзитету у Источном Лондону.

Посматрајући са стране, многи су очекивали да ће Сириза у Грчкој направити добар резултат, међутим, оваква побједа изненадила је и највеће оптимисте. Каква су била ваша очекивања?

Моја очекивања прије избора су била прилично скромна и мислим да сам био у праву. Паничари су тврдили да, уколико Сириза добије власт да ће то бити катастрофа, да ће Грчка изаћи из Еуро-зоне и можда чак и НАТО-а. Никада то нисам сматрао могућим. Сириза има прагматично љевичарско вођство које говори и ради разумне и реалистичне ствари. Наравно, постоје јаке радикално-љевичарске фракције у њеним редовима, али вјерујем да оне доприносе плурализму и различитости мишљења унутар партије. Подржавам постојање различитих погледа унутар и изван партије, јер управо је то поента демократије.

Претходна влада је усвојила ригорозне мјере штедње, што је довело до поражавајућих резултата, како у економији, тако и на друштвеном плану. Како Сириза планира да се носи са нагомиланим дуговима?

Сиризина влада је влада која је против мјера штедње. На карту анти-мјера штедње је и добила изборе, тако да мора да ради у том правцу. Како? Тако што ће убиједити ЕУ и Њемачку да модел који заговара Њемачка широм Европе са анти-инфлацијом, про-извозно оријентацијом и ниским платама, није одржив обзиром да доноси дефлацију и јачање екстремних и корозивних феномена попут екстремно десничарских партија и покрета широм континента. Дефлација је много већи непријатељ капитализма него инфлација. Стога Сириза има план за убјеђивање који је подржан од разумних политичких економиста широм свијета, укључујући и Пола Кругмана. Поставља се питање, шта ако Њемачка не попусти? Па, онда ће то бити изузетно лоше по Њемачку обзиром да се ни Сириза неће повући, те ће криза ликвидности с којом се Грчка суочава бити ријешена тако што ћемо тражити уточиште у другим кредиторима и стварању других типова геополитичких алијанси. А нико, наравно, не жели да види Грчку изван Европске монетарне уније (ЕМУ).

Недавно је Мартин Шулц, предсједник Европског Парламента, након разговора са Ципрасом изјавио да Сириза није толико опасна колико се то на први поглед чини. Међутим, европска јавност је на неки начин и даље у страху од Сиризе. Шта побједа једне љевичарске партије значи за Грчку, а шта за Европу?

Сириза доноси искру наде за цијели континент. То је нова влада, са младим људима и интелектуалцима, који су у ствари изузетно способни политичари. Грчка никада није имала овакву владу у цијелокупној модерној историји. То је некорумпирани кабинет спреман да донесе друштвене и демократске промјене. У том смислу, људи у другим земљама у Европи су инспирисани Сиризиним моделом, што видимо и да се дешава у Шпанији са ПОДЕМОС-ом или у Енглеској са Партијом лијевог јединства (Left Unity Party).

Европа је данас у кризи, међутим, нигдје не можемо видјети такав успон љевице као у Грчкој, напротив, радикална десница јача широм Европе.  По вашем мишљењу, у чему је разлика између Грчке у односу на Њемачку, Француску и остале европске земље?

Постоје многе разлике и оне су везане за степен развоја капитализма; начин на који институције функционишу; усвојене пословних модела; утицај финансијске кризе на ове различите земље; и, наравно, различите историјске наративе. Не треба заборавити да је Грчка била окупирана њемачким снагама током Другог свјетског рата и да је сама Атина имала 250 хиљада умрлих од глади. Ово сјећање је изузетно важно за Грке данас кад је у питању земља која повлачи конце за Европску централну банку и евро, тј. Њемачка. И не заборавите да је управо Грчка земља која је највише погођена кризом у Евро-зони, не само због огромног проблема у билансу плаћања и фискалних проблема. То није био случај у другим земљама Евро-зоне које су такође добиле средства помоћи, попут Шпаније и Ирске.

Ипак, ни ваша влада није ‚‚чисто љевичарска“, у коалицији сте са Независном Грчком, која је екстремно десничарска партија. Како објашњавате такву врсту политичког партнерства?

То може објаснити једино политика. Партија Независна Грчка је током кризе била партија посвећена  борби против мјера штедње и то је једна врста социјално-конзервативне партије са националистичким карактеристикама, али Сириза је та која одређује политике, а не Независна Грчка. То је био паметан потез Сиризиног вођства, ништа спектакуларно, само чиста политичка рачуница како би се могло управљати. Сјетите се да је Сириза добила изборе, али јој је недостајао један посланик у парламенту, што значи да би без коалиције морали имати нове изборе. А то би било неодговорно и неекономично. Нико није желио нове изборе. 

Ситуација у Украјини је сваким даном све гора, а ЕУ и Русија нису ни близу рјешења. Какав је став Сиризе о том проблему и шта можемо очекивати од ваше владе када су упитању односи Грчке и Русије?

Сиризина спољна политика је полицентрична. Свијет око нас се брзо мијења. Ово није једно-поларни свијет већ више-поларни. Сириза његује добре односе са земљама БРИК-а, укључујући и Русију. Али постоји и друга димензија. Географија има једну сјајну карактеристику – никада се не мијења. Русија и Грчка су веома близу. У ствари, поред културних и других веза, Егеј је кључ за разумијевање колика је геостратешка вриједност Црног мора и ко год контролише Егеј у ствари контролише улаз у Медитеран и Црно море. Сириза добро стоји у спољно-политичким питањима, али ја бих желио да видим одређене промјене у смислу начина на који су уговори из области одбране вођени у прошлости од стране претходних власти.

Јавност вас често повезује са шпанским љевичарима из Подемоса, који такође биљеже велики успон у посљедње вријеме. Ви сте у коалицији Сириза, између осталог, задужени и за спољну политику. Колико су јаке ваше везе са Подемосом?

Веома су добре. Међутим, структурно и историјски гледано, сматрам да Сириза има јаче коријене у грчкој историји лијевог покрета, у обје главне струје – и комунистичкој и радикално-демократској, што не вјерујем да је случај са ПОДЕМОС-ом који више сматрам новом радикалном партијом која је велика нада за Шпанију и Европу.