Досије

О пензији прије времена

Борислав Тадић

Људи са вишим примањима желе у пензију раније. Они који могу да профитирају од каснијег пензионисања то и ураде. Обе тезе емпиријски су потврдили аутори бројних научних студија већ осамдесетих година прошлог вијека[1]. Сада се води дискусија о вези између доба пензионисања и дужине животног вијека.

Једна од тема у којој се владе свих земаља од норвешког до егејског мора слажу је потреба сталног преиспитивања самоодрживости и корекције пензионог система. Продужење просјечног животног вијека и смањење наталитета суочили су државне касе земаља старог континента са додатним оптерећењима, која пријете да на добром дијелу континента прозурокују „грчки сценарио“. Повећање трошкова социјалних услуга и раст дуга за њихово подмирење навели су дио земаља да помјере старосну границу за пензионисање. Тако ће Њемачка границу повећати са 65 на 67 до 2029. године, а Велика Британија на 68 година до 2046. Сличне размишљања имају и владе региона Југоисточне Европе. Сасвим очекивано, синдикати су у свим земљама изразили незадовољство овим одлукама и размишљањима.

Но, док се владе и синдикати широм Европе слажу, радници у богатијим и сиромашнијим земљама различито размишљају. Док у нашем региону радници покушавају да одложе одлазак у пензију, на западу траже начине да 5-15 година скрате радни вијек. Оријентације ради, док бањалучки пензионер мјесечно просјечно прими 340 КМ или 41% просјечне плате, пензионер из Келна прима 2200 КМ или 57% просјечне њемачке плате. У сиромашнијим срединама, одлазак у пензију, било због старости или навршеног стажа, означава урушавање ионако ниског животног стандарда. Зато се радници на све начине труде, да макар кроз привремене послове „подупру“ ниску пензију и колико-толико, док су здрави, задрже ниво примања.

У земљама са вишим стандардом, реченицу „желим у пензију прије 55“ чућете врло често. Прије двадесетак година ова опција је била пожељна радницима само у случајевима озбиљних обољења и повреда. Данас многи, од студената до педесетогодишњака, на овој „lifestyle“ ставки проактивно раде – дијелом због жеље за ранијом независношћу од послодавца, а дијелом пратећи политике земаља које промовишу превремено пензионисање. Одлучују се да прихвате програме превременог пензионисања које нуде предузећа, штеде у другом и трећем пензионом стубу од раних дана и покушавају да осигурају додатни извор прихода који би их у перспективи учинио независним од дневног посла. Ако им породичне околности то допуштају, радници настоје да у току радног вијека што чешће оду на неплаћено одсуство (нпр. да би пропутовали свијетом) или раде само дио радног времена (нпр. да би се посветили дјеци). А управо су то мотиви за превремено пензионисање: здравље, породица, хобији, те волонтерски анганжман (нпр. рад са хендикепираним особама). На путу према скраћеном радном времену након педесете или превременој пензији, заинитересовани нису сами: бројни савјетници[2] нуде упутства ка остварењу овог циља, часописи[3] и јавне дискусије се структурирано баве овом тематиком, а бестселери попут „Радна седмица од четири сата“[4] или „Живите више, радите мање“[5] дају прегршт идеја како да појединац дође у позицију да ради мање и оде у пензију раније. Но, да ли ранији раскид са послом „од девет до пет“ пер се значи дуже уживање у трећем добу и здравији живот?

Бројне студије су покушале утврдити оптимално вријеме за пензионисање доводећи у везу тип оптерећења и стреса на послу, здравље и морталитет, те ефекте на пензиони систем. Прва група истраживача вјерује да људи који раде пуни радни вијек немају прилике дуго у њему уживати. У овој групи посебну јемедијску пажњу изазвало истраживање тврдећи да Боеингови радници који се пензионишу са 65 проживе у просјеку још само 18 мјесеци[6]. Затим је више истраживача[7]^,[8] закључило да је превремено пензионисање штетно, чак и у случају одласка у пензију само неколико година раније (нпр. са 62 умјесто 65). Недавна студија у металској индустрији у Аустрији је потврдила да они који оду раније у пензију живе краће, а у Грчкој је потврђена веза између раног пензионисања и повећаног ризика од кардиоваскуларних обољења и опште смртности код здравих особа[9]. Као могући разлози се наводе више опуштања и уживања, мањи осјећај корисности, те значајно смањење менталних, као и физичких активности код „ранијих пензионера“. Ове студије су умириле пензионе фондова, забринуте да ће „бум“ превремених пензионера угрозити њихове ионако преоптерећене касе које би из истих средстава знатно дуже плаћале мјесечне износе пензије „дуговјечнијима“. Трећа група истраживача опет тврди да не постоји узрочно-посљедична веза између доба пензионисања и дужине живота. Уз то, јавне статистике показују да дужина живота након пензије зависи и од занимања које су радници обављали (нпр. четири године разлике између адвоката и чистача). Истовремено, доказано је да више од 100 сати плаћених или неплаћених активности годишње код старијих особа имају значајан позитиван учинак на здравље и продужење живота[10].

Стручњаци у овом домену не дијеле јединствено мишљење. Ипак, слажу се да, независно од стандарда, „сребрено“ доба и пензија не смију значити почетак неактивности. Радити превише и без мотивације је подједнако штетно као „не радити ништа“. Зато и у трећем животном добу појединац треба остати умјерено физички и ментално активан у домену који му причињава задовољство.

Аутор води стратешке пројекте при управи једне од највећих свјетских компанија

[1]uporedi: G. Fields, O. Mitchell: Economic Determinants of the Optimal Retirement Age: An Empirical Investigation

[2] npr. Societyoflaterlifeadvisers.co.uk

[3]npr. Focus.de/schlagwoerter/themen/v/vorruhestand

[4]ISBN-13: 978-0307465351

[5] ISBN-13: 978-1413307054

[6]uporedi: S Lin: Optimum strategies for creativity and longevity

[7]uporedi: H. Waldron: Links Between Early Retirement and Mortality

[8]uporedi: S. Tsai, J. Wendt, R. Donnelly, G. de Jong, F. Ahmed: Age at retirement and long term survival of an industrial population: prospective cohort study

[9]uporedi: C. Bamia, A. Trichopoulou, D. Trichopoulos: Age at Retirement and Mortality in a General Population Sample

[10]uporedi: M-C. Luoh, A. Herzog: Individual Consequences of Volunteer and Paid Work in Old Age: Health and Mortality