Естетика

Сирово срце тупика

Борислав Тадић, Бон

Með lögum skal land vort byggja en eigi með ólögum eyða/ Наша ће земља бити уређена законима, а уништена безакоњем
-- цитат из Њалове саге, XIII вијек

Најсјевернија држава старог континента и омиљена локална деликатеса из наслова, заиста не спадају у категорију „обичних“ искустава. Исланд је релативно млада земља, и то не само у европском политичком контексту. Ово острво се западним дијелом налази на сјеверноамеричкој, а источним на европској тектонској плочи. Почело је да се формира прије 20 милиона година – и још није завршило. Како се тектонске плоче раздвајају око 2,5цм годишње, острво је и даље геолошки врло активно, па сваке четири године доживи ерупцију неког од његових бројних активних вулкана. Пепео из посљедње медијски експониране ерупције релативно малог вулкана Eyjafjallajökull је десетак дана парализовао европски ваздушни саобраћај средином 2010. године.

Но те геолошке промјене су заслужне што на Исланду можете пронаћи бројне регионе који изгледају као да „нису са овог свијета“. Тако је НАСА, у припреми Аполло мисија за Мјесец, вршила геолошка истраживања на централном Исланду због сличности са овим земљиним сателитом. Глечери иначе покривају 11% територије ове земље, а само највећи европски глечер Ватнајöкулл покрива 8.300 квадратних километара.

Његова просјечна дебљина је 400 метара, а максимална 1000 метара, те је као и друге свјетске површине са ледом, суочена је са спорим, али сигурним отапљањем. Управо су древни глечери и залеђена језера привукла екипе популарне серије Game of Thrones и чак два филма о Џемсу Бонду, који су само неки од садржаја сниманих на Исланду. Можда зато не чуди чињеница да су Исланђани нација која у просјеку навише ужива у седмој умјетности, те пише књиге – сваки десети Исланђанин једном у животу објави књигу.

Захваљујући удаљености и оштрој клими, Исланд је био једно од посљедњих великих ненасељених простора на планети Земљи. Док археолози још увијек покушавају да утврде да ли су прве насеобине основали ирски монаси, сигурни су да су острво посјећивали викинзи на бројним путовањима и да је први забиљежени Исланђанин био нордијски „поглавица“ Ingólfr Arnarson. Године 874. супруга и он су основали насеобину на југозападу острва, и назвали га Рејкјавик (димна увала). Данас, у ширем региону Рејкјавика живи око 60% исландске популације која броји 330.000 становника, од којих су само 4% имигранти, већином пољског поријекла. Језик је насличнији старонордијском, тако да грађани ове земље могу без већих проблема читати древне нордијске саге.

Исландски епови нам неће само открити како су ови острвски људи живјели, љубили, боловали, умирали, већ и како су судили и уређивали односе, те управљали племенима и заједницом (нпр. Њалова сага). Мало је познато да је један од првих „демократских“ парламената исландских племена, Алпинги, основан давне 930. године у данашњем националном парку Пингвеллир. Састајао се сваког љета, а закони нису били биљежени, него памћени и усмено предавани од стране на три године изабраног „гласноговорника“. Традиција је прекинута у тринестом вијеку, укључењем земље прво у норвешко, а онда и данско краљевство. Алпинги је наставио са радом 1843. године, вијек прије остварења независности од Данске. Колико се Исланђани придржавају традиције показују и двије занимљиве чињенице. Они немају презимена, него користе традиционални систем при којем личном имену додају име једног од родитеља и наставак -сон за сина и -доттир за ћерку, а свако ново, необично лично име морају одобрити органи локалне управе.

Занимљиво је и да Исланд нема војску, а полиција на улицама није наоружана, јер криминала практично нема. Интересантан податак је да је у II свјетском рату Исланд након њемачке окупације Данске прогласио неутралност, желећи да настави трговину са оба зараћена блока. Желећи да смањи ризик од осовинске експанзије, Велика Британија је након пада Норвешке извршила инвазију на Исланд. Недуго послије, предали су базу америчким трупама који су ту остали до краја хладног рата. Исланд је водио и кратки оружани сукоб са Британцима након што је проширио ексклузивну зону лова на бакаларе у шездесетим и седамдесетим годинама. Ескалација сукоба је спријечена пријетњом Исланда да ће се повући из НАТО-а.

Иако становништво није било одушевљено присуством страних трупа, повлачење ове алијансе из базе Кефлавик 1989. године је изазвало незадовољство због значајног повећања незапослености у овом региону. Банковни систем земље је колабирао 2008. године, изазвавши највећу емиграцију Исланђана у новије доба. Ипак, већ 2011. уз помоћ међународне заједнице главни су проблеми залијечени, иако земља још увијек осјећа посљедице те кризе. Исланд је крајем 2015. године повукао апликацију и суспендовао преговоре за чланство у Европској унији.

Имајући у виду јединственост исландског крајолика и дубоку везаност  локалног становништва за природу, не чуди овдашња задивљујућа еколошка свијест. Ислађани су врло рано изражавали протесте против агресивне промјене животне средине. Познат је случај Sigríður Tómasdóttir, ћерке великог земљопосједника крај једног од најспектакуларнијих европских водопада Гулфос. Она је покренула велике протесте средином прошлог вијека којима је ту заустављена градња хидроелектране и спријечено нарушавање осјетљивог екосистема. То је постигла пјешачећи 120 километара по суровом времену и пријетећи да ће скочити у набујалу ријеку Хвита ако радови почну, а активност је подржао и нобеловац  Halldór Laxness.

Око 85% исландске енергије долази из обновљивих извора, при чему половину чине геотермални извори. Њих увелико користе и локално становништво и туристи. Нису ријетки призори особа које се „као од мајке рођени бањају“ у малим купкама врућице у сред хладних, вјетровитих и ненасељених равница уз главну саобраћајницу која спаја сва насеља уз крајњи руб острва. Ипак, са собом у базенчић ријетко носе пиво. На Исланду је конзумација алкохола дозвољена тек 1989., а и даље се продаје искључиво у државним продавницама пића.

На крају кратко о поларној свјетлости (Аурори Бореалис). За уживање у овом феномену потребна су три састојка: ведро ноћно небо, хладно вријеме и соларна „пражњења“. Уз мало среће, често се може видјети током зиме и тиме употпунити доживљај ове земље надреалних пејзажа.

Аутор води стратешке пројекте при управи једне од највећих свјетских компанија

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)